Prva presuda za ubistvo novinara potvrdila – Ćuruviju je ubila država; etiketiranja novinara i dalje svakodnevica (VIDEO)

Ubistvu je prethodila kampanja u kojoj je Ćuruvija proglašavan za izdajnika.

Za to ubistvo osuđeni su bivši šef Resora DB-a Radomir Marković, bivši načelnik beogradskog centra službe Milan Radonjić, kao i operativci Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Sudije posebnog odeljenja za organizovani kriminal Markovića i Radonjića osudile su na po 30, a Romića i Kuraka na po 20 godina zatvora. Otežavajuća okolnost im je bila baš to što su kao pripadnici službe trebalo da se staraju o bezbednosti građana, a odlučili su da iz niskih pobuda ubiju novinara i to kako očuvali postojeću strukturu vlasti i svoje lične položaje u tom sistemu.

Od četvorice prvostepeno osuđenih samo je Radomir Marković u zatvoru jer je ranije osuđen na maksimalne kazne zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića, atentata na Vuka Draškovića, kao i četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali.

Radonjić i Romić su išetali iz suda i otišli u kućne pritvore koji im se računaju u neku buduću kaznu, a Kurak je i dalje nedostupan i nema podataka da ga iko ciljano traži. Apelacioni sud još nije odlučio o žalbama na ovu presudu.

Presuda je nedvosmisleno pokazuje da je ubistvo Ćuruvije usledilo nakon etiketiranja da je izdajnik.

Već godinama ista matrica

To, međutim, nije dovoljno da se u Srbiji prestane sa takvom praksom. Napadi i etiketiranja novinara su gotovo svakodnevica.

Matrica je već godinama ista – svaki pojedinac ili novinar koji ukaže na zloupotrebu prvo postaje meta tabloida, a onda predstavnici vlasti citirajući tabloide daju na značaju optužbama bez dokaza, čime se zapravo ugrožava bezbednost novinara.

Da su pritisci, pretnje, zastrašivanja i nasilje nad novinarima i dalje zabrinjavajući konstatovala je u novembru ponovo Evropska komisija. Odnos prema medijima slikovito je pokazao jedan od poslanika vladajuće koalicije kritikujući Poverenika za informacije od javnog značaja.

„Novinar KRIK-a, CINS-a, novinar Insajdera, novinar Radija Slobodna Evropa, novinar BIRN-a, novinar N1, novinar Istinomera, novinar nedeljnika Vreme, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, Transparentnost Srbije… To su ljudi , odnosno organizacije za koje ste vi tražili informacije. Vi ste ustvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume, vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih KRIK-ova, CINS-ova, BIRODI-ja, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića, i tako dalje, koji su u stvari tražili od nadležnih državnih organa u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke“, rekao je tokom skupštinske sednice poslanik i šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović.

Posao novinara je da otkrivaju ono što pojedinci ili vlast žele da sakriju, a što je od značaja za građane. U ovoj godini novinari su otkrili brojne zloupotrebe koristeći zakonom dozvoljena sredstva, od kojih je prvi Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja.

Da je stanje u medijima u Srbiji zabrinjavajuće ukazuju brojne međunarodne organizacije, pa je tako ove godine Srbija pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica. Sve to nije važno ni zbog medija ni zbog novinara, već pre svega zbog svih građana kojima je Ustavom garantovano pravo na blagovremenu i tačnu informaciju.