Radimo ono što rade sve razvijene zemlje kako bi kontrolisale tokove novca

„Ovo rade sve zemlje, ovo je i Deklaracija Ujedinjenih nacija, Evropske unije, radimo ono što rade sve razvijene zemlje kako bi kontolisale tokove novca, da bi sprečili finansiranje terorizma i tih aktivnosti“

Početkom prethodne nedelje Newsmax adria imala je uvid u spisak nevladinih organizacija, medija i pojedinaca, koji su se, kako su izvestili, našli na zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija. Zahtev je Uprava uputila 13. jula bankama tražeći uvid u transakcije svih navedenih od 1. januara 2019. godine, što je nešto više od godinu i po dana.

Pre par dana, gostujući u jutarnjem programu televizije Pink ministar finansija Siniša Mali, objasnio je da Uprava samo radi svoj posao.

S obzirom na to da je Istinomer već pisao o tome kako se tokovi novca kontolišu u Mađarskoj, tražili smo od Ministarstva finansija da nas uputi na izvore na osnovu kojih ministar Mali iznosi ove podatke.

U odgovoru ministarstva Istinomeru nabrojana su dokumenta iz kojih proizilazi međunarodna obaveza o borbi protiv terorizma, a to su: Zakon o potvrđivanju međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma, Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja upućuje na Preporuku 8 Međudržavnog tela za kontorolu i sprečavanje pranja novca – The Financial Action Task Force (FATF) i Preporuka 8 FATF-a.

Željko Radovanović, v.d. direktor Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma se u svojim izjavama povodom ove situacije takođe pozivao na preporuke FATF-a i obaveze Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Šta je FATF, a šta Moneyval, koji su od početka ove teme često pominjani u javnosti? I šta zapravo piše u preporuci FATF-a na koju se nadležni pozivaju?

FATF i Preporuka 8

FATF (The Financial Action Task Force), odnosno Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca donelo je međunarodne standarde za suzbijanje pranja novca i finansiranje terorizma, a Srbija se obavezala da ih primenjuje. Postoji 40 preporuka FATF-a, a Preporuka 8 se odnosi na neprofitne organizacije.

Šta piše u samom dokumentu FATF-a u Preporuci 8 koju ljudi iz institucija koriste između ostalog kao osnov za podnošenje zahteva i traženje svih transkacija neprofitnih organizacija, određenih medija i pojedinaca?

Definicija neprofitnih, odnosno nevladinih, organizacija (NVO) FATF-a je sledeća:

„Pravno lice ili organizacija koja se pre svega bavi pribavljanjem ili raspodelom sredstva u svrhe kao što su: dobrotvorne, verske, kulturne, obrazovne, socijale ili slične svrhe, kao i za vršenje drugih ‘dobrih dela’ “.

Na osnovu ove definicije neprofitnih organizacija, Preporuka 8 se odnosi samo na one nevladine organizacije koje predstavljaju najveći rizik za zloupotrebu finansiranja terorizma.

U zvaničnom dokumentu FATF, izdatom 2015. godine koji sadrži smernice i dobre prakse u vezi sa primenom preporuke 8, naglašeno je da „nisu sve NVO visokorizične, odnosno da neke predstavljaju mali ili ni najmanji rizik“.

U skladu sa tim, ovaj dokument dalje navodi:

„Ne postoji „jedan pristup za sve“ prilikom ublažavanja rizika od finansiranja terorizma sa kojima su suočene NVO. Baš suprotno, dokument izričito ističe da postoje razni pristupi u identifikovanju, sprečavanju i borbi protiv finansiranja terorizma. Primena Preporuke 8 uspešnim pristupom u identifikovanju, sprečavanju i borbi protiv finansiranja terorizma uključuje fleksibilan i višestruki pristup. “

U Preporuci je navedeno i da su važne prednosti za pravilno sprovođenje nadzora korišćenje metoda kojima se utvrđuje rizik, čime se izbegava prekomerni nadzor neprofitnih organizacija koje nisu identifikovane kao rizične, da se ne bi legitimne dobrotvorne aktivnosti dovodile u pitanje.

Primeri dobre prakse

U svojoj izjavi ministar Siniša Mali se naveo je primer Francuske, Nemačke, Engleske i ostalih razvijenih zemalja, smatrajući da Srbija „radi sve ono što rade razvijene zemlje kako bi kontrolisale tokove novca“.

U pomenutom dokumentu navedeni su i primeri dobre prakse iz različitih zemalja.

Kako to radi Francuska?

Francuska finansijska obaveštajna jedinica objavljuje svoje godišnje izveštaje na sajtu Ministarstva finansija koji sadrže i metologiju i kriterijume na osnovu kojih se određuje rizik od zloupotrebe NVO za finansiranje terorizma, a to su: organizacije čiji bankovni računi imaju samo gotovniske isplate, korišćenje bankovnog računa organizacije kao posrednog račun i nedostatak „stvarnih“ aktivnosti, prenos sredstava na lične račune, udruženja koja se bave ekološki osetljivim temama, kao i ona koja imaju relativno mali priliv novca preko računa.

Ujedinjeno Kraljevstvo je sa druge strane u visokorizičnu grupu svrstalo one organizacije koje doniraju sredstva podrške Siriji i okolnim zemljama.

Još jedan primer transparentnosti kriterijuma za određivanje rizičnosti NVO su aktivnosti Sjedinjenih američkih država.

„Matrica rizika je dokument, koji predstavlja vodič koji će neprofitnim organizacijama da pojasni šta se uzima u obzir prilikom određivanja rizičnih organizacija, što dovodi do njihove provere“ navedeno je kao primer dobre prakse.

Dokument – matrice rizika, treba da pomogne organizacijama da razviju svoje interne procene rizika i sadrži preporuke samim organizacijama kako da se bore protiv finansiranja terorizma.

Ipak, da Srbija nije transparenta u kriterijumima prilikom određivanja rizičnih neprofitnih organizacija dokazuje i sam izveštaj Moneyval-a.

Moneyval i poverljivi izveštaji Srbije

Moneyval je stalni ekspertski komitet Saveta Evrope, odnosno regionalno telo FATF-a za Evropu, u kom eksperti za evaluaciju mera za sprečavanje pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma procenjuju usklađenost zakonodavstva i praksi država članica sa međunarodnim standardima.

U poslednjem izveštaju Moneyval-a o primeni preporuka FATF-a Republike Srbije, u delu koji se odnosi na Preporuku 8,  primetan je izostanak analize procene rizika za NVO zbog oznake poverljivosti. To znači da Republika Srbija nije  FATF-u, odnosno Moneyval-u dostavila izveštaje o kriterijumima za određivanje stepena rizika neprofitnih organizacija, već ih je samo izvestila da je izvršena Procena rizika ranjivosti neprofitnog sektora.

„Dokument je poverljiv, te nije moguće utvrditi koje NVO i na osnovu kojih aktivnosti i karakteristika će biti oznaćene kao rizične za zloupotrebu finansiranja terorizma“, navedeno je u izveštaju Moneyval-a.

U izveštaju se takođe navodi po kojim sve zakonima u Srbiji udruženja, fondacije i zadužbine mogu biti predmet nadzora, ali i dalje nije jasno da li nadzor po svim ovim osnovama podrazumeva bilo kakvu procenu rizika u odnosu na ranjivost od zloupotreba za finansiranje terorizma ili je sveobuhvatan.

Sledeća stavka u ovom izveštaju odnosi se na formiranje Radne grupe za vršenje nadzora nad neprofitnim organizacijama i upravo je to aktivnost koja se sprovodila nad 41 organizacijom tokom 2019. godine, sa čime direktor Uprave poredi trenutno postupanje.

„Ovakve aktivnosti Uprava je sprovodila i tokom prethodne godine. Čak 41 neprofitna organizacija bila je predmet nadzora radne grupe i niko takve aktivnosti nije ocenio kao hajku“ rekao je Radovanović.

Bojana Selaković, programska direktorka u Građanskim inicijativama, navodi da je problem upravo u tome što se sve vreme brka redovni nadzor Radne grupe kao deo primene FATF Preporuke 8 u Republici Srbiji sa nedavnim postupkom Uprave za sprečavanje pranja novca.

„Nadzor nad 41 organizacijom radio se po targetiranom pristupu. To radi Radna grupa, ona ima tu obavezu, ali ima i obavezu da to radi na određeni način, odnosno na osnovu kriterijuma iz Procene rizika ranjivosti neprofitnog sektora“, navodi Selaković.

Međutim, zapisnici ove Radne grupe nisu dostupni javnosti.

Šta stoji na zvaničnoj stranici?

„Zbog tajnosti podataka ne objavljuju se zapisnici sa održanih sastanaka ove radne grupe“.

Osnovi sumnje i domaći zakon

Advokat Ivan Ninić, jedan od pojedinaca koji se imenom i prezimenom našao na spisku Uprave, za Istinomer kaže da nije sporna kontrola i da niko ne beži od odgovornosti. Komentarišući izjavu ministra Malog da ovo rade sve razvijene zemlje, Ninić navodi da je to „loš primer zloupotrebe dobre prakse“.

„Primeri prakse na koje se on poziva su države naročito izložene terorizmu, odnosno terorističkim napadima. Korpus ljudskih prava u tim državama zbog pojave različith oblika terorizma je sužen, u ovom slučaju predstavnici vlasti u Srbiji smatraju da ukoliko aktivnosti bilo kog pojedinca i bilo koje organizacije podvedu pod pojam terorizma ili definiciju terorizma, da će tako opravdati svako postupanje kojim se sužava korups ljudskih prava ili se u znatnoj meri krši“, kaže Ninić i dodaje da je tačno da to rade i druge zemlje, ali da su indikatori javno dostupni i da postoje jasne procedure i definisana pravila po kojima se to radi.

Željko Radovanović, v.d. direktor Uprave za sprečavanje pranja novca pozivao se na primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i to člana 73 u kom stoji da Uprava može da zahteva određene podatke ukoliko oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili određenim licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Ninić smatra da je u pitanju „politička zloupotreba institucije za buduće obračune sa pojedincima koji kritički misle“.

„Sa pravnog aspketa tvrditi da postoji osnovana sumnja, a da ona nije niti objašnjena niti dokazana, niti postoji krivična istraga, niti zahtev tužilaštva, niti su ove organizacije ni mi pojedinici pod istragom, tvrditi da postoje osnovi sumnji za pranje para i finansiranje terorizma je brutalna zloupotreba ovlašćenja uprave“, kaže je Ninić za Istinomer.

Sa druge strane, Bojana Selaković  ističe da po članu 73 na koje se pozvao direkor Uprave, Uprava ima ovlašćenja, ali samo u slučaju kada postoje osnovi sumnje.

„U praksi bi to moglo da znači ili da se protiv svih nas vodi krivični, istražni ili postupak nadzora, što podrazumeva postojanje naloga neke druge državne institucije, ili je Uprava sama primenila neke kriterijume koji se teško mogu dovesti u vezu sa realnim pretnjama od finansiranja terorizma na osnovu raspoloživih informacija, direktiva i smernica FATF-a“, dodaje ona.

Selaković zaključuje da ispravna primena Preporuke 8 znači da kriterijumi nisu uopšteni, već se radi ciljana procena. Upravo iz tog razloga postoje smernice i dobre prakse koje treba da usmeravaju države da primenjuju Preporuku 8 ne zloupotrebljavajući je.

Podsetimo, Istinomer je pisao o tome da je pravljenje spiskova već viđen pritisak na kritičare vlasti i(li) nastavak planiranog obračuna sa civilnim sektorom i medijima u tekstu “Mađarski scenario za aktivste u Srbiji”. Pojam “mađarski scenario” vezuje se upravo za zloupotrebe primene FATF Preporuke 8 u Mađarskoj.

Kontola tokova novca zaista se vrši u razvijenim državama. Ipak, za razliku od Srbije, zemlje na čiji primer je ukazao ministar Mali imaju transparente kriterijume za određivanje rizičnih neprofitnih organizacija. Takođe, u samom izveštaju stalnog ekspertskog komiteta Saveta bezbednosti naznačeno da Srbija ni FATF-u, ni Moneyval-u nije dala izveštaje o kriterijumima za određivanje stepena rizika neprofitnih organizacija, čime se ne primenjuje sama Preporuka 8 FATF-a na koju se nadležni pozivaju. Zbog svega navedenog, izjavi ministra Siniše Malog da Srbija „radi ono što rade sve razvijene zemlje kako bi kontolisale tokove novca“ tim Istinomera dodeljuje ocenu – zloupotreba činjenica.