Bivši šef beogradskog centra Službe državne bezbednosti tvrdi da je „duboko uvređen” pokušajima da se DB predstavi kao zločinačka organizacija
„Možda sam mu rekao: ‘Nad njim ćemo primeniti druge mere’, ali nisam mislio na ubistvo”, bio je izričit Milan Radonjić, nekadašnji načelnik beogradskog centra Službe državne bezbednosti i jedan od optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koji je u utorak izneo odbranu pred Specijalnim sudom u Beogradu. Radonjić je negirao da je ikada počinio bilo kakvo krivično delo.
„Nikada nisam ni od koga dobio nalog da počinim krivično delo, niti mi je to upućeno kao insinuacija, radi ispipavanja mog pulsa. Uvek sam se trudio da se posao koji se radi, radi maksimalno profesionalno i po pravilima resora”, rekao je Radonjić, uz napomenu da „nažalost, u poslednjih 15 godina dokazuje nevinost u različitim predmetima”.
„Javnosti se prezentira da je DB navodno zločinačka organizacija, to je apsolutna neistina, što me duboko vređa. Meni je žao što su u ovom procesu tačni podaci i aktivnosti Službe predstavljeni kao krivična dela”, kazao je Radonjić.
„Posle ubistva nastavljeno je prisluškivanje Ćuruvijinog telefona samo zato što smo hteli da dobijemo podatak koji bi mogao da dovede do ubice”, tvrdi prvooptuženi Radomir Marković
Optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal, Radonjić se tereti da je angažovao Ratka Romića, bivšeg glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi RDB-a, i pripadnika rezervnog sastava tog resora Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu, da 11. aprila 1999. godine ubiju Ćuruviju ispred zgrade u kojoj je stanovao, po nalogu tadašnjeg načelnika RDB-a Radomira Markovića.
Prvooptuženi Marković je u utorak, neposredno pre Radonjićevog iskaza, završio iznošenje svoje odbrane, započeto dan ranije. On je rekao da su godinu ili dve pre nego što je postavljen na čelo RDB-a, za vreme njegovog prethodnika Jovice Stanišića, uvedene mere prismotre nad Slavkom Ćuruvijom.
„Iz dosijea koji sam dobio posle njegovog ubistva shvatio sam da su mere primenjivane dok je načelnik bio Jovica Stanišić. U dosijeu stoje razlozi zašto su te mere bile opravdane. Normalno je da će novinar kontaktirati sa ljudima iz javnog života. Ali, on se sretao sa još nekim licima. Ne bih da licitiram, ima u dosijeu. Koga zanima, nek pogleda”, odgovorio je Marković na pitanje advokata Nikole Barovića, pravnog zastupnika Ćuruvijine nevenčane supruge Branke Prpe, ima li saznanja da li je Ćuruvija kontaktirao sa Ivanom Stambolićem, Vukom Draškovićem, Milom Đukanovićem, Slobodanom Miloševićem i Mirom Marković.
Marković je rekao da ne zna da li su prusluškivani i praćeni zaposleni u Ćuruvijinim listovima „Evropljanin“ i „Dnevni telegraf“.
„Posle ubistva nastavljeno je prisluškivanje Ćuruvijinog telefona. Hteli smo da vidimo da li možemo da dobijemo podatak koji bi mogao da dovede do izvršioca, druga namera nije postojala”, istakao je Marković, koji je završio sa iznošenjem odbrane.
RUŽIĆ: UVEK ISTI LJUDI
Pravni zastupnik sina i ćerke Slavka Ćuruvije, advokat Slobodan Ružić, kaže da mu je Radonjićevo tumačenje događaja poznato iz drugih predmeta gde su ovi ljudi optuženi.
„Ovo je njihova uobičajena odbrana, da su sve radili po zakonu i da je njima neko smestio. Bilo da je to slučaj Ibarska, ubistvo Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije ili pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, uvek ćete videti da se Služba zloupotrebljava, da se praćenje vrši na netipičan način, da se preduzimaju neke neobične mere. Uvek su umešani isti ljudi. Svakako neće biti lako dokazati njihovu krivicu”, kaže Ružić.
Praćenje, posmatranje i fotodokumentovanje
Radonjić je na početku iznošenja svoje odbrane ispričao da je na mesto načelnika beogradskog centra DB-a postavljen 4. aprila 1999, nedelju dana pre ubistva Ćuruvije, i to na predlog Nikole Ćurčića, zamenika šefa Službe.
„U svakoj drugoj okolnosti smatrao bih to nagradom. Ali u ratu, kada nam je dva dana ranije uništena kompletna materijalna baza resora, nije mi bilo nimalo prijatno. U roku od par dana smenjeni su stari i postavljeni novi kadrovi”, rekao je Radonjić.
Tek nekoliko dana kasnije, kada je na potpis dobio nalog za primenu mere „tajno praćenje, posmatranje i fotodokumentovanje”, Radonjić je, kako tvrdi, saznao da je Ćuruvija pod prismotrom.
„Za Ćuruviju, sticajem okolnosti, nisam dao nijedan nalog za kontrolu telefona, jer nisam bio fizički prisutan. To je radio moj zamenik Stevan Nikčević, ali da sam ja bio tu, ja bih potpisao”, rekao je on i dodao da o Ćuruviji tada nije znao ništa, sem da je novinar.
„Za Ćuruviju, sticajem okolnosti, nisam dao nijedan nalog za kontrolu telefona, jer nisam bio fizički prisutan. To je radio moj zamenik Stevan Nikčević, ali da sam bio tu, ja bih potpisao”, rekao je Milan Radonjić
„U redovnom izveštaju pisalo je da Ćuruvija treba da se sastane sa nepoznatim licem radi neke primopredaje. Pitao sam Nikčevića zašto se ‘radi’ ovo lice, a on mi je odgovorio da je Ćuruvija ‘na merama’ od polovine 1998. godine zbog izveštavanja o događajima na Kosovu. Tada sam saznao da je ustanovljeno da je Ćuruvija u drugoj polovini februara 1999. godine primio novac od jedne osobe iz strane ambasade i to smo imali dokumentovano fotografijama”, rekao je Radonjić navodeći da je posle ovih saznanja odmah dao nalog za praćenje.
Radonjić je potvrdio da je naredio da Ćuruvija bude praćen tokom dva dana pred ubistvo, kao i na sam dan ubistva. U nalogu koji je potpisao, kako kaže Radonjić, pisalo je da Ćuruviju treba pratiti i izveštavati o njegovim aktivnostima, kretanjima i kontaktima, kako bi se identifikovala osoba sa kojom sastajao.
„Prvog dana nisam imao nikakve informacije. Drugog dana mi je javljeno da je ‘objekat’ u pokretu, i više ništa. U jednom trenutku sam pozvao centar i pitao ima li nešto novo. Rečeno mi je da je otišao kući. Ja sam vrlo burno reagovao i pitao zašto mi to ne javljaju. Nije istina da sam tražio da me izveštavaju iz sekunde u sekundu, ali sam tražio da mi se javi svaka promena kretanja ‘objekta’”, kazao je optuženi.
STATUS VERANA MATIĆA
Dušan Mašić, advokat Radomira Markovića, na početku suđenja obratio se predsednici sudskog veća Snežani Jovanović, ističući nezadovoljstvo u vezi sa postupkom suda u vezi sa prisustvovanjem Verana Matića prvom danu suđenja. Odbrana je, naime, računala na Matića, koji je predsednik Komisije za istragu ubistava novinara, kao svedoka, ali je to onemogućeno dozvolom da on prati suđenje pre svog svedočenja.
„Interesuje me po kom osnovu ste ovom svedoku dali privilegovan status. On nije ni sveštenik, ni lekar, ni advokat, nije u srodstvu ni sa jednim od optuženih, a koliko znam, nije ni u vanbračnoj zajednici sa nekim od njih. On je ostao u sudnici i na taj način sprečio da bude svedok u ovom postupku. Ja nikad u svojoj karijeri nisam video da sudija pita svedoka da li želi da svedoči. Na ovaj način uskratili ste Radomiru Markoviću pravo na odbranu”, rekao je Mašić.
„Marković je bio zatečen”
Milan Radonjić je rekao da je na sam dan ubistva naredio da se praćenje prekine.
„Javljeno mi je da je došlo do kontakta između ‘objekta’ i veze (Ćuruvije i osobe iz strane ambasade, prim. aut.) i da je veza identifikovana. Ja sam rekao: ‘Bravo, momci. Vratite se u bazu’. Možda sam u tom trenutku rekao: ‘Nad njim ćemo primeniti druge mere’. Mislio sam da će se obaviti analiza podataka, pa uspostaviti kontakt i eventualno vrbovati ‘objekat’. Otišao sam kući, pošto je bio praznik. Zazvonio mi je telefon i dežurni načelnik mi je rekao da je lice koje smo ‘radili’ ubijeno. Rekao sam da pošalje nekog, da prati komunikaciju, a ja sam zvao načelnika Radomira Markovića i preneo mu šta mi je upravo saopštio dežurni”, priseća se Radonjić.
Optuženi je potvrdio Markovićeve tvrdnje sa prethodnog dana suđenja da načelnik DB-a nije bio upoznat sa ovim slučajem.
„Pozvao sam Markovića i rekao mu šta se dogodilo. Bio je zatečen. Nekoliko sekundi je ćutao, a onda mi je rekao da sve što imam od podataka dam nadležnima u beogradskoj policiji. Marković i ja smo se videli sutradan i tada je on upoznat sa dosijeom Ćuruvije”, tvrdi Radonjić.
„Otkako sam imenovan, 4. aprila, načelnika Radomira Markovića video sam samo četiri puta, i to nikada van službenih prostorija”, naglasio je on.
Radonjić je istakao da je znao da je prisluškivan telefon u Ćuruvijinom stanu i posle njegovog ubistva. I on je ponudio objašnjenje da je to rađeno da bi se otkrili počinioci. Takođe je potvrdio da su tada prisluškivani i Ćuruvijini saradnici.
„Svi oni su govorili da su razlog ubistva bili novčani problemi i dugovanja. Žao mi je što to moram da kažem, govorilo se i o vezama sa drugim ženama, kao i da je razlog – ljubomora”, rekao je Radonjić.
Posle iznošenja odbrane, Radonjić je odgovarao na pitanja zamenika tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića. Tada je istakao da je dao nalog da se prekine praćenje Ćuruvije jer je smatrao da je ispunjeno ono što su čekali. Takođe je rekao da sumnja u evidenciju poziva registrovanih preko baznih stanica mobilne telefonije i da se nikada nije čuo sa Miroslavom Kurakom, optuženim da je neposredno ubio Ćuruviju, a da ga je video svega nekoliko puta u službenim prostorijama.
On se požalio na, kako je rekao, laži koje se o njemu godinama objavljuju.
„I sam početak suđenja za ubistvo Ćuruvije je za nekoga uspeh. Onaj ko je ovo osmislio, svoj cilj je ostvario. Ako je politička volja mene i moje kolege dovela ovde, onda ta ista politička volja može da dovede bilo koga. Ko je taj ko je mene štitio 15 godina, a sada me doveo pred sud?”, upitao je Radonjić.
Radonjića će na sledećem pretresu ispitivati sudsko veće, odbrana, advokati oštećenih, kao i drugi optuženi. Suđenje se nastavlja 3. jula.
RADONJIĆ I ROMIĆ OSTAJU U PRITVORU
Advokat Zora Dobričanin Nikodinović zatražila je da se njenim branjenicima Milanu Radonjiću i Ratku Romiću ukine pritvor i da im se omogući da se brane sa slobode jer, kako je navela, „ne postoji opasnost od uznemiravanja javnosti“. Sud je rešio da ovaj predlog odbrane odbaci.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.