Nekoliko dana pre zabrane emitovanja Arene, Upravni odbor Radio-televizije Kosova suspendovao je Željka Tvrdišića sa mesta direktora RTK2, kanala na srpskom jeziku, takođe zbog izveštavanja o događajima u Banjskoj.
Rakočević ističe da se je na Kosovu „totalitarno društvo koje počinje da se obračunava sa jezikom“.
„Ovde je postalo potpuno prirodno da ako kažete ‘Kosovo i Metohija’ vi više nemate pristup ni institucijama, ni bilo čemu što znači za vaš život, dakle, vi ste odstranjeni iz javnog života. Sportske kanale na kojima se nešto emituje u nekom formatu, eliminišete svojoj publici, svojim građanima zabranjujete. U najgorim ideologijama to se radilo, ali je ipak postojala nekakva mogućnost da se sačuvate, da se spasavate“, rekao je Rakočević za Kosovo onlajn.
On ističe da je situacija takva da kada jezik, reči i simboli počinju da budu okidač za drugu stranu i mehanizam da vas eliminiše iz života, shvatite da ste dostigli najviši stepen diskriminacije.
„Što se profesije, profesionalizma tiče, već odavno smo preskočili sve granice pristojnog, normalnog i evropskog, prepisali smo savršene zakone, Nezavisna komisija za medije i svi ostali su uređeni po najvišim evropskim standardima, ali postoji nešto drugo, a to drugo se zove, ‘tu je najniža moguća primena savršenih evropskih zakona’ i onda možete brisati, izbacivati, možete raditi šta god hoćete. Vi možete za sve što vam se učini sumnjivim ili što ima određene aluzije na nešto, reći, ‘to mi ne odgovara’, i tog trenutka ne postoji ni kanal, ne postoji ni vest, izveštaj, dnevnik, ne postoji ni medij, postoji samo nacionalistički etno osećaj da reči nekog jezika i neke poruke iz tog jezika jesu vaši neprijatelji i tada smatrate da ste završili svoj posao“, rekao je Rakočević.
Podseća da je Kosovo jedini evropski prostor bez štampe, uključujući i štampu na srpskom jeziku.
„Posle korone Albanci su prestali da štampaju svoje novine, ja ne znam da li je sada nešto pokrenuto, ali što se nas tiče, što se Srba tiče, i kada je reč o novinama na srpskom jeziku, to je sa ovim sankcijama jednostavno završeno, švercuju se neki primerci pojedinih novina, i tu povremeno nešto dođe i vi to pročitate, ali to su te prirodne životne ljudske navike koje su vam definitivno uskraćene“, rekao je Rakočević.
Ukazivano je na taj problem, tvrdi Rakočević, svim međunarodnim institucijama, međutim, efekta i dalje nema.
„Koga to zanima, krećemo se prema svetloj budućnosti, a u svetloj budućnosti neće biti štampe, svi će vam reći ‘pa, Bože moj sve je sada u telefonu i sve se to može pročitati, međutim, nije samo štampa, kada smo mi u pitanju ne dolaze ni knjige. Poštar u Prištini, naročito ako vidi neku knjigu na ćirilici, potrudiće se da ona završi u korpi. Zato svima koji šalju knjige na KiM kažem da to ne rade, jer neće stići“, ističe Rakočević.
Cilj svega toga je, ukazuje Rakočević, potpuno jasan.
„To je taj prostor apsurda u kom su jezik, štampa, mediji, profesionalizam postao okidač i sredstvo u kome mi treba da se odreknemo i da se prilagodimo tuđoj slobodi, tuđem jeziku i tuđim simbolima“, zaključuje Rakočević.
Da, da! Ključna reč je „i Metohija“. Zašto to mnogi izbacuju i govore samo „KOSOVO“? Nije reč o KOSOVU, već o KOSOVU I METOHIJI. I to mora da bude rečnik svakoga od nas, u svakodnevnom govoru, u parolama, uličnim i političkim odmeravanjima i pričama.U pitanju je KOSOVO I METOHIJA!