Ranko Pivljanin: Opelacioni sud – nepravda za Milana

Ako mislite da je naslov tekst štamparska greška, nije. To je samo pokušaj pravnog laika da da skromni doprinos pravosuđu države Srbije barem predlogom da se neke institucije sudske grane vlasti, poput znamenitog Apelacionog suda, nazovu primerenijim imenom u skladu sa onim što trenutno rade po pitanju prava i pravde.

Milan Jovanović i Jela Deljanin u sudu (foto: Tamara Spaić/ Cenzolovka)

Pošto je ovaj sud – nadležan da odlučuje o žalbama na presude viših i osnovnih sudova – majstorskom pravnom ekvilibristikom, zalazeći u sitna crevca procedure i obrazloženja, oborio prvostepenu presudu u slučaju Milana Jovanovića, novinara portala „Žig info“ iz Grocke – održao opelo pravu i pravdi, red je da se po tom činu i nazove.

Podsetimo, u prvostepenom postupku na četiri godine i tri meseca zatvora osuđeni su bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović zbog podstrekivanja na paljenje kuće novinara Jovanovića i Aleksandar Marinković ( u bekstvu), koji je je bio izvršilac, dok je drugooptuženi Vladimir Mihailović, kao posrednik, dobio četiri godine.

I šta kaže opelacija? Eh, šta!? Za razumevanje vam treba znanje „najboljeg studenta Pravnog fakulteta u istoriji“ ili, barem, doktorat iz pravnih nauka.

Najbolje citirati: „Apelacioni sud nalazi i da je osnovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud izmenio dispozitiv presude u odnosu na optužni akt, ne dajući razloge za navedeno, pri čemu je obrazložio samo činjenicu da je iz izreke izostavio zanimanje oštećenog (da je novinar), navodom da zanimanje oštećenog nije obeležje krivičnog dela“, piše sud, pa dodaje da „prvostepeni sud jeste ovlašćen da u odnosu na činjenično stanje utvrđeno na glavnom pretresu, te na osnovu rezultata dokaznog postupka formuliše izreku presude i u njoj navede one činjenice koje smatra dokazanim, te izostavi one navode optužbe koje smatra nedokazanim, ali za svoje zaključke mora izneti jasne razloge zbog kojih je ovo učinio“.

Kako su takvi razlozi, prema Apelacionom sudu, ovde izostali, prvostepena presuda je morala biti ukinuta. A, je’l boli malo glava, poštovani čitaoci?

Ne sumnjamo da ovo cepanje dlake načetvoro ima svoje pravničko opravdanje i da je Apelacioni sud formalno pravno u pravu i da se vaspitna ćuška nižoj sudskoj instanci može braniti i objašnjavati, sve je to birokratski u redu, ali nije baš kako Bog i viša pravda miluju.

Da ne živimo gde živimo, onda bi, mooožda, u zamršenom pravnom rečniku kojim naša dična „opelacija“ objašnjava svoju odluku, zaista prepoznali samo insistiranje na strogom poštovanju sudske procedure i eliminaciji svake eventualnosti u presudi.

Međutim, u zemlji Vrhovnog Pravnika čija su reč, volja i (ne)dela odavno izvan i zakona i Ustava i sudova, ovo a(o)pelaciono, da prostite na izrazu, picajzlisanje ozbiljno smrducka na jednu, što bi Brnababićeva rekla, „sabotažu“ iliti diverziju, uredno pokrivenu pravničkim mrsomuđenjem.

Nama, pravno nepotkovanim laicima i oštećenom Jovanoviću, izgleda da slanje prvostepenog suda na „popravni“ nije isključivo motivisano željom da sve tu bude po pravničkom „pe-es-u“, već da su pravne začkoljice iskorišćene u neke druge svrhe koje malčice relativizuju pravdu.

Stvari su jasne: bagra je čoveku spalila dom u kome živi– a lako su mogli i njega zajedno s kućom, dosuđena im je neka robija (By the way, tužilac je mišljenja da su zaslužili dupliranje kazni) i ti sad vraćaš proces kako bi se u presudi „stavili zarezi na prava mesta.“ Justicijo, dupliraj taj povez na očima i ne skidaj ga. Veruj, bolje ti je da ne gledaš, nemaš šta videti.