Ratko Romić bivši pripadnik Državne bezbednosti tužio državu (VIDEO)

Posle dve osuđujuće presude, ove godine u februaru bivši pripadnici Državne bezbednosti Ratko Romić i Milan Radonjić, pravosnažno su oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Kućni pritvor Radonjiću i Romiću, koji su u tom trenutku bili okrivljeni za ubistvo Ćuruvije, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 19. aprila prošle godine. Zatvorski pritvor im je trajao od januara 2014. do jula 2017. I Evropski sud u Strazburu presudio je da je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima u slučaju Radonjića i Romića, jer im je zatvorski pritvor predugo trajao i neosnovano je produžavan. Romić tuži državu Srbiju i traži naknadu nematerijalne štete i na to ima pravo zbog vremena provedenog u pritvoru. Da bi ostvario pravo na naknadu, prvo mora da se obrati Ministarstvu pravde navodeći iznos za nanetu štetu.

„Prvo se podnosi jednom organu, to je jedna komisija Ministarstva pravde koja praktično predlaže neki sporazum, kao neko poravnanje da kažem mirno, koji ima rok od tri meseca da odluči o tom sporazumu, gde se postiže sporazum o osnovu samog – da li stoji i o visini naknade. Ukoliko ne bude u roku od tri meseca odlučeno ili sporazum ne bude usvojen, lica imaju pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije nadležnom sudu“, kaže za Marker Marina Barbir, članica UO Društva sudija Srbije.

Evidentno je da Romić i Ministarstvo nisu uspeli da postignu dogovor o visini naknade te će o tome odlučivati Viši sud u Beogradu.

„Primetno je poslednjih godina da sudovi smanjuju visinu te naknade, ali s obzirom na vreme koje je gospodin Romić proveo u pritvoru, za očekivati je da ta naknada ipak bude prilično visoka“, pojašnjava advokat, Jovica Đ. Todorović.

Prilikom odmeravanja visine naknade pravosnažno oslobođenima, koji su vreme provodili iza rešetaka uzimaju se u obzir različiti faktori.

„Sud visinu naknade nematerijalne štete opredeljuje prema okolnostima slučaja vodeći računa o propisanoj svrsi naknade nematerijalne štete i da visina naknade ne bude u protivrečnosti sa tom svrhom, a svrha je zapravo satisfakcija oštećenom za duševni bol koji je pretrpeo zbog neosnovanog lišenja slobode“, navodi Todorović.

Pravnu satisfakciju ne dobija porodica ubijenog novinara kao ni javnost Srbije ni posle toliko godina kada je usred dana na Uskrs u ulazu zgrade u kojoj je živeo ubijeni novinar. Fondaciji Slavko Ćuruvija stižu pretnje smrću u vidu komentara na fejsbuk stranici, ali i tužbe nekada optuženih, a sada oslobođenih za ubistvo  novinara zbog navodne povrede ugleda i časti.

„Oni koji su u ovom slučaju bili optuženi imaju pravo da traže svoja prava na sudovima i to im se ne može osporiti. Ono što zaista zabrinjava je ta medijska slika danas koju imamo, koja jako predstavlja određenu vrstu inverzije onoga što smo imali u poslednjih desetak, petnaest godina. Dakle, to suđenje i utvrđivanje odgovornosti za ubistvo novinara, a danas imamo situaciju u kojoj se osnivači fondacije Slavka Ćuruvije, dakle, tog istog novinara, njegova deca i zaposleni u Ćuruvija fondaciji, tuže od strane bivših optuženih“, ocenjuje Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Vrhovni sud pokrenuo je, na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, postupak za zaštitu zakonitosti povodom presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Reč je o vanrednom pravnom leku i njime se ne može oboriti presuda koju je doneo Apelacioni sud u postupku za ubistvo novinara već se samo mogu utvrditi nezakonitosti tokom postupka.