Eto, Bogu hvala, njihova pokvarena misija doživela je krah, što me jako raduje, i zbog Verana, ali i činjenice da je napad na novinare, postao ozbiljan za policiju i tužilaštvo, a ne skoro komičan kako su se, u skoro svim delovima, ponašali u takvim prilikama, od ubistva Milana Pantića, pa do napada na mene 2005 godine i dalje. Tada smo imali i tužioce koji su za napadnutog novinara, pred policijom, u takvim događajima, umesto da rade svoj posao, znali da kažu „što nije poginuo“. I da im ne fali ni dlaka sa glave, uprkos dokazu da je to iz ustiju i reagovanju redakcija, medijskih udruženja i časnih ljudi.
Ovo reagovanje policije sa tužilaštvom u Vranju raduje me utoliko više, jer je Veran Matić, pored ostalog, poznat po tome da je, uvek, svim srcem, bio uz nas koje su napadali, ponižavali i unižavali baš oni koji su trebali da poštuju zakon i bore se za ambijent u kom će novinari moći nesmetano da rade svoj posao. Iz sve snage sam uz Verana u ljudskom i profesionalnom smislu, koga, nikad i ništa, nije odvojilo od njegove misije u našem časnom esnafu, koji moramo da branimo složno. Ovako brzo rasvetljavanje ugrožavanja bezbednosti i slobode novinara, ne tako davno, bilo je nešto o čemu se samo moglo da mašta. I sa zaštitom policije, u tim vremenima, osećao sam se i te kako ugrožen i to realno. Država je, verujem, baš dobro „okrenula ćurak“ u odnosu na one koji su vladali dičeći se, tobože, legalizmom. Osetio samm ga debelo na svojoj koži. Daleko im lepa kuća!
Vladimir Mitrić je pod 24 satnom policijskom zaštitom više od 15 godina
Autor je stalni dopisnik „Večernjih novosti“ iz Šapca i Loznice
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.