„Redakcija Ekspresa“ brani pravo vlasnika da odluči šta glavni urednik sme da objavi

„Poštovane kolege iz Cenzolovke,

Dirnuti vašim, pretpostavljamo istraživačkim, tekstom: „Cenzura u vrhu vlasti – vlasnik Ekspresa zabranio intervju sa Zoranom Mihajlović“, zamalo da pustimo suzu. Sprečilo nas je tek nekoliko činjenica koje ste pobrkali, pošto ta vaša osobina više tera ljude na smeh, nego na suze.

Najpre – vi imate isti odnos prema cenzuri, kao Gering prema kulturi. Kako čujete tu reč, cenzura – ‘vatate se za pištolj. I pucate, nasumice, na sve što se kreće, a pogotovo na one koji se, u kretanju, bave novinama, ili su, ne daj Bože, njihovi vlasnici.

To je, u Cenzolovkinom svetu, nedopustivo. Šta ima vlasnik da se pita o svojim novinama?!
I otkud mu novine, kada se svet toliko promenio da novine više ne pripadaju nekom CK-u, ili bar Socijalističkom savezu, partiji, sindikatu?

Ne znamo na to da odgovorimo, ali pretpostavljamo da Cenzolovka nije ni u čijem vlasništvu, nego je, poput nekadašnje crvene „Borbe“ – nečiji, kako se to nekada govorilo, „organ“. Socijalističkog saveza radnog novinarskog naroda, i još radnijih ministara, i ministarki. I bivših urednika, glavnih.

Drukčije se ovo zgražavanje nad uplitanjem vlasnika u uredjivačku politiku ne može objasniti. Samo „organski“.

Zato i takva genijalnost već u podnaslovu – Goran Veselinović, vlasnik nedeljnika Ekspres, LIČNO (vlasnici, po Cenzolovci, takve odluke sprovode preko Radničkog saveta, nikako „lično“?!) zaustavio intervju sa potpredsednicom Vlade Srbije. Stvarno, kao saopštenje Ideološke komisije CK SKJ, tamo negde 52.-53. godine. Udario neprijateljski element, u vidu VLASNIKA, na potpredsednicu Vlade (donedavno i Partije). Čist užas. Vlasnika streljati, a vlasništvo oduzeti i zakonom zabraniti!

Hajdemo dalje, kroz tekst.

Dakle, kažete da je vlasnik Branku Miljušu, nekadašnjem glavnom uredniku, obećao da se neće mešati u uredjivačku politiku. Zatim i sam Miljuš, u vašem tekstu, kaže da „od njega nikada nije eksplicitno traženo da nešto napiše, ili uradi“. I sve to, zajedno, onda, za jedno veče, postaje – cenzura! Miljuš pripremio intervju, vlasnik zvao, zabranio, Miljuš se spakovao i otišao. Užas. Jedino što nije bilo baš tako strašno.

Najpre, o intervjuu Zorane Mihajlović razgovaralo se na nekoliko kolegijuma, uz prisustvo, uz Garića i Miljuša, bar još četvoro ljudi. I upravo je na tim kolegijumima Miljuš rekao da je obećao intervju Mihajlovićkinom PR-u Sveti Marjanoviću. I na istim kolegijumima je postavljeno pitanje – zašto bismo mi radili PR ministarki, pogotovo što su je novine ionako pune (Sveta dobro radi svoj posao). I na istom mestu je vlasnik Ekspresa, pred svim svedocima, rekao Miljušu da sačeka sa intervjuom.

Kako se, posle svega toga pojavio intervju u pripremi, neka objasni Miljuš, mi ne moramo.
Takođe, vi, gospodo iz Cenzolovke, trknite malo do dokumentacije, pa proverite koliko je brojeva, posle tog „cenzurisanog“, Branko Miljuš potpisao, kao glavni urednik. Tek da utvrdite činjenice, pre nego što se ponovo okušate u istraživačkom poslu. Takodje, proverite malo datume, otkrijte u kom vremenu živite, i, molimo vas, ne ponašajte se kao „organ“.

A, kada je reč o Zorani Mihajlović, i njenom „iznenadjenju“ zbog „stopiranja intervjua“, nemamo šta da kažemo, osim da nam je drago što je, uz pomoć Cenzolovke, postala „žrtva“, i prva „cenzurisana“ ministarka u Srbiji. Valjda će joj to ponoći u daljoj promociji.

Isto tako, reč nećemo o Miljušu i Gariću. Sami su sve rekli.

A vi, poštovani, molimo vas, pištolj u korice. I naučite se onom osnovnom  – da vlasnici imaju prava da odlučuju o svojim novinama, i da je popriličan nonsens tvrditi da je Zorana Mihajlović, žena na vlasti, cenzurisana. Uostalom, kupite novine, i kada nadjete da je jedan dan bez nje prošao, zovite nas. I ozbiljno izgrdite.

Da, i pozdravite Svetu Marjanovića. Stvarno dobro radi, pošto je upravo učinio drugu najtežu stvar na svetu (prva je da ubediš nekoga da je zemlja ravna ploča). Ubedio vas je da je Zorana žrtva cenzure. I da vi ne učestvujete u njenom PR-u.

Redakcija Ekspresa“