Redakciji Danasa poručuju da će ih „poklati“, strašne reči u inboksu Gruhonjića

Procenat pretnji medijskim slobodama drastično je skočio u 2021. godini u zemljama članicama Saveta Evrope, to je pokazao izveštaj 15 medijskih organizacija, partnera Saveta Evrope. Srbija se, pored još nekoliko zemalja, izdvaja kao država u kojoj su učestale pretnje novinarima - po život, zdravlje i fizički integritet. Na Zapadnom Balkanu su zabeleženi slučajevi u kojima su državni zvaničnici napadali novinare nacionalnih medija, a u Srbiji je bilo i slučajeva pretnji smrću, navodi se u izveštaju.

Svaki put kada ljude iz vlasti pitamo kako novac građana troše, kakve veze imaju sa kriminalcima, kada govorimo o antivakserskim ili ekstremnim desničarskim grupama, možemo da se nadamo pretnjama. Uglavnom po zdravlje i život. Nekada ih čujemo i uživo, ali najčešće dolaze sa interneta. Strašne i vulgarne reči već godinama stižu u inboks novinaru iz Novog Sada Dinku Gruhonjiću. Za najnoviju pretnju misli da je okidač bio tekst o Srbiji, Rusiji, nacionalistima, fašistima.

„Nekad su te pretnje na nivou uvreda, a nekad su i vrlo jezive, kao ovaj put, kada se odnose i na porodicu. Drugim rečima očito u ovim društvima poput našeg ljudi koji misle drugačije od zvanične politike, jednostavno nemaju pravo da to glasno kažu“, rekao je novinar portala Autonomija Dinko Gruhonjić.

Redakciji lista Danas poručeno je da će ih „poklati“ samo zato što se nekome nije svideo citat Mahatme Gandija koji su objavili.

„Moramo da budemo iskreni nije nimalo prijatno, recimo ove poslednje pretnje gde se poručuje klaćemo vas, pri tome jasno stavljaju do znanja gde je sedište Danasa“, kaže urednik lista Danas na lokalu Vukašin Obradović.

Svaki put kada nešto napiše ili izjavio o nacionalizmu, Gruhonjić se, kaže, nada pretnjama. Ubeđen je da to ne radi grupa entuzijasta, već su napadi dirigovani i organizovani i idu ruku pod ruku sa porastom populizma u Evropi.

„Populistički režimi u nama novnarima prepoznaju zapravo političke neprijatelje, jer u takvim režimima, kao što vidimo u Srbiji, praktično politička alternativa ili neka dobro organizovana opozicija, ne postoji“, smatra Gruhonjić.

Koliko su često novinari u Srbiji bili mete prošle godine beležile su evropske organizacije i zaključile da je Srbija u grupi zemalja sa njaviše pretnji novinarima. Ističu i slučajeve u kojima su nas napadali državni zvaničnici, a primetili su i kako se vodi kampanja protiv istraživačkih novinara.

„U Srbiji su SLAPP tužbe uobičajena taktika protiv nezavisnih medija, a posebno je na meti neprofitna istraživačka mreža o kriminalu i korupciji – KRIK. Uobičajeno, oni koji tuže medije traže da sud primora novinare da uklone tekstove, izvine se, objave ispravku i da se obavežu da ubuduće neće izveštavati o određenoj temi“, navodi se u godišnjem izveštaju Saveta Evrope.

Ima u izveštaju Saveta Evrope i nešto pozitivno – Radna grupa za bezbednost novinara osnovana krajem 2020. godine. I nije jedina, podseća pravnica NUNS-a i dodaje da je, uprkos većem broju mehanizama zaštite novinara, situacija loša.

„Država s druge strane štiklira te neke obaveze koje treba da ispuni prema Evropskoj uniji i ostalim akterima koji daju određene preporuke kako bi se situacija poboljšala, a mi dolazimo u situaciju onda da se to navodi kao neki pozitivan primer, kao napredak, a suštinski mi tog napretka nemamo“, poručuje Marija Vukasović iz NUNS-a.

Presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije autori izveštaja pozdravljaju, ali podsećaju da i dalje nema kazni za ubice novinara s Kosova. Kada je reč o istragama ubistava između 1998. i 2005. godine, značajnog napretka, kaže izveštaj, nema.

Video prilog N1