REM nastavlja da obmanjuje javnost i ne prestaje sa pritiscima na N1

U današnjem saopštenju u kojem su preneli stav nadležnog luksemburškog medijskog regulatora (ALIA), povodom emitovanja jedne od emisija iz serijala ”Junaci doba zlog” na N1, REM je selektivno izostavio činjenice koje su važne u sagledavanju kompletne slike kao i karakteru opomene koja je izrečena ali i one koje predstavljaju kritiku njihovog rada.

Svojim ponašanjem, REM se uporno trudi da diskriminiše medije poput N1 u odnosu na one kojima je dao nacionalne dozvole a koji sa njihovim prećutnim odobrenjem šire govor mržnje, pokazuju fizičko nasilje, dele uputstva kako da se neko ubije, intervjuišu osuđene kriminalce, prikazuju pornografiju.

Više puta je do sada REM pokušavao da podnese prijave protiv N1 nadležnom regulatoru u Luksemburgu i do sada nikada nije utvrđeno da smo učinili povrede koje bi nam REM stavljao na teret.

O tome da ALIA nije našla povredu, REM nikada nije obaveštavao javnost, a pogotovo ne dva puta u roku od nedelju dana.

Kao ozbiljna televizija, koja poštuje sve primenjive propise i etičke standarde, na takve manipulacije REM-a do sada se nismo ni osvrtali. Ipak, današnje saopštenje vidimo kao nastavak pritisaka na našu televiziju koji su učestali u prethodnih nekoliko nedelja, targetiranjem od strane poslanika vlasti, državnih funkcionera i samog REM-a, potpomognuto tabloidima i televizijama sa nacionalnom dozvolom, kampanjom različitih desničarskih organizacija, praćeno fizičkim upadima na posed produkcije u Beogradu, a sada i putem tendencioznih i nepotpunih saopštenja medijskog regulatora koji bi po zakonu morao da bude nezavisan.

REM je svesno prećutao nalaze relevantnih službi luksemburškog regulatora, uključujući i jasno osporavanje kvalifikacija koje nam je REM stavio na teret – da je N1 u emisiji „Fikus za šefa“ povredio dostojanstvo premijerke Ane Brnabić, da je u pitanju govor mržnje i trivijalizacija zločina nacista.

Obrađivač predmeta u ALIA je ukazao da trenutni politički kontekst u Srbiji, kao i istorijski i filozofski okvir u odnosu na koje bi se morala posmatrati konkretna referenca nalaže da se ona tretira kao „otvorena kritika politike vladajuće stranke a ne govor mržnje usmeren prema Ani Brnabić“.

Obrađivač predmeta ALIA je zaključio da referenca na intervju nije imala nameru da omalovažava Anu Brnabić, da poziva na mržnju protiv nje, već da “skrene pažnju gledaocima na činjenicu da pravo može da odstupi od morala, na značaj koncepta kolektivne odgovornosti i da, u granicama sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, ispolji kritiku na politiku sadašnje Vlade i pokrene javnu debatu o političkim pitanjima”.

Obrađivač je podsetio i na dobro poznati međunarodni standard da političari, a posebno državni funkcioneri moraju, zbog značaja svoje funkcije, da trpe veći stepen kritike i pokažu veći stepen tolerancije, koji je REM-u, kao regulatoru iz oblasti elektronskih medija itekako morao da bude poznat.

Iako se Savet nije složio sa viđenjem obrađivača i odlučio da izrekne opomenu u konkretnom slučaju, što je pravo nadležnog organa regulatora on se ipak osvrnuo na tvrdnje REM-a o navodnom “govoru mržnje” prema premijerki. To REM, takođe, ne pominje u svom saopštenju, budući da predstavlja potvrdu njihove tendencije da selektivno citiraju propise i odluke u zavisnosti od potreba trenutka.

Ono što javnost Srbije neće saznati iz saopštenja REM-a jeste činjenica da je luksemburško telo zaključilo da je sporna sekvenca bila deo kritike vlasti i njihove politike, posebno srpske premijerke, što je oblast u kojoj sloboda izražavanja treba da ima povećanu zaštitu, a ne govor mržnje protiv srpske premijerke.

Zbog toga je Savet ALIA posebno istakao da je ključno da medijski regulatori (poput REM) budu oprezni kada kvalifikuju određena ponašanja kao “govor mržnje” i da taj pojam tumače striktno, kako bi izbegli da prekomerno ugrožavaju slobodu izražavanja pozivom na potrebu suzbijanja govora mržnje kada se u biti radi o kritici vlasti, državnih institucija i njihove politike.

Tu kritiku na sopstveni rad REM u saopštenju naravno nije preneo. Pored toga REM nije čak ni objasnio da je N1 izrečena mera koja je najblaža, odnosno opomena.

N1 se u svom izveštavanju pridržava najviših novinarskih i etičkih standarda, što će i nastaviti da čini, uz prirodno uvažavanje odluka nadležnog regulatora, ali nije, niti će, dozvoliti da bude žrtva selektivnog nastupa i pokušaja zloupotrebe pravnih postupaka radi nastojanja da se onemogući sloboda medija.