Reporteri bez granica: EU više ne može da okreće glavu dok vlasti pojačavaju pritisak na novinare u Srbiji

Novinarstvo u Srbiji se sistematski ugnjetava, a politički lideri Evropske unije i dalje ostaju zarobljeni u stanju neaktivnosti za koju su odgovorni. Reporteri bez granica (RBG) pozivaju Evropski parlament da obezbedi da Evropska komisija preuzme odgovornost u pogledu ozbiljnih kršenja slobode medija u Srbiji — principa koji mora biti poštovan da bi ova balkanska zemlja mogla da pristupi Evropskoj uniji (EU), kaže se u analizi koji su objavili Reporteri bez granica, i dodaje:

Srpske vlasti se još uvek bore pod teretom masovnih protesta izazvanih smrtonosnim urušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu pre pet meseci, a kao odgovor na to pojačavaju pritisak na nezavisne medije i one koji kritikuju vlast.

Od 1. novembra novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, pretnjama, političkim i sudskim pritiscima, kao i nelegalnim nadzorom uz pomoć špijunskih softvera. Sloboda medija, ključni uslov za kandidaturu Srbije za članstvo u EU, brutalno se gazi bez ikakve osude evropskih institucija: predsednica Evropske komisije je nakon sastanka s predsednikom Vučićem tek mlako pomenula potrebu za „koracima“ u cilju zaštite slobode medija, dok se komesarka za proširenje Marta Kos samo usputno osvrnula na „nezavisne medije“, ne osudivši ozbiljna kršenja njihovih sloboda u Srbiji.

„Srpski mediji su na ivici gušenja dok se njihova bezbednost i nezavisnost neprestano podrivaju od strane onih na vlasti. Zemlje EU i njene institucije ne mogu ostati pasivne pred ovim sistematskim kršenjem prava na pouzdane informacije. RSF poziva Evropski parlament da zahteva od Komisije da odlučno osudi štetu koju su srpske vlasti nanele slobodi medija, koja je neophodan uslov (sine qua non) za pristupanje Srbije Evropskoj uniji“, rekao je Pavol Salaj, šef odeljenja RBG za Evropsku uniju i Balkan.

Pretnje smrću i napadi

Nezavisni novinari su bili fizički napadnuti — zabeleženo je 14 slučajeva do sada — i suočavaju se sa pretnjama. Automobil novinarke Rijalde Mujezinović, koja je javno kritikovala režim, ozbiljno je oštećen 25. marta ispred porodične kuće. 

Dva dana ranije, novinara istraživačkog portala BIRN Sašu Dragojla napali su pristalice predsednika Aleksandra Vučića ispred policije. Članovi iste partije su 15. februara uputili pretnje smrću novinarki N1 Kseniji Pavkov dok je izveštavala. Novinari Dinko Gruhonjić i Ana Lalić Hegediš već više od godinu dana primaju pretnje smrću, koje podstiču političari iz vladajuće partije.

Politički pritisak

Vlasti koriste sve raspoložive metode kako bi ugušile slobodu medija. Strani novinari su proterivani, uključujući tim hrvatske televizije RTL i hrvatsku frilenserku Ivu Anzulović, kojoj je zabranjen ulazak jer je označena kao „bezbednosni rizik“. 

Najveći nezavisni kanal N1 je blokiran uz pomoć članova vladajuće partije, dok je sajt za proveru činjenica Istinomer bio na meti policije (u sklopu akcije protiv nevladine organizacije CRTA). 

Sam predsednik Vučić konstantno vrši pritisak na javni servis RTS, koji je tradicionalno naklonjen vlastima.

Neprimerena upotreba špijunskog softvera

Dve novinarke BIRN-a bile su 14. februara meta pokušaja instaliranja špijunskog softvera Pegazus na njihove telefone. 

U novembru prošle godine, izveštaj Amnesti internešenala otkrio je masovno prisluškivanje od strane policije pomoću softvera Cellebrite, među kojima je bio i najmanje jedan novinar.

Srbija zauzima 98. mesto od 180 zemalja i teritorija na rang-listi Reportera bez granica za medijske slobode u 2024. godini.