Reporteri bez granica na sastanku s Vučićem: Tražimo od predsednika dokaze posvećenosti slobodi medija, a ne prazne priče

„Zahtevaćemo da u Srbiji novinari budu bezbedniji, a tražićemo i više mera koje bi pružile zaštititu medijskim radnicima. U Srbiji postoji strah zbog bavljenja ovim poslom, pogotovo među istraživačkim novinarima“, navela je za Insajder Ades-Mevel uoči sastanka .

Prema njenim rečima na sastanku će biti pokrenuto pitanje govora mržnje u režimskim medijima koji targetiraju istraživačke novinare.

„Govorićemo i o zvaničnicima koji doprinose atmosferi straha i doprinose zastrašivanju novinara“, ističe Ades-Mevel.

Članica Reportera bez granica napominje i da predsednik Vučić javno govori kako se zalaže za slobodu medija u Srbiji, ali da od njega očekuju „dokaze posvećenosti“, a ne samo „prazne govore“, kako je rekla.

Ades-Mevel kaže za Insajder da je sastanak sazvan na zahtev Reportera bez granica, a da je Vučić brzo odgovorio na taj zahtev.

Ona je pre dva meseca u izjavi za list Danas rekla da je imala sastanke sa predstavnicima organizacija koje rade na slobodi medija i da su se saglasili da je situacija u medijima u Srbiji mnogo gora nego u drugim balkanskim zemljama.

„Nivo govora mržnje je zabrinjavajući, a ponižavanje novinara je sve češće“, rekla je ranije Ades-Mevel.

Ona je takođe ocenila da iz ugla poštovanja medijskih sloboda „Srbija ne ispunjava uslove da se priključi EU“.

U prošlogodišnjem izveštaju Reportera bez granica konstatovano da je Srbija pala za 10 mesta na listi medijskih sloboda u 2017. godini.

Poslednji izveštaj: Sloboda medija u svetu u sve većoj opasnosti

U 2018. godini 63 novinara izgubila su život dok su obavljali svoj posao. Sloboda medija je u sve većoj opasnosti, pokazuje izveštaj Komiteta za zaštitu novinara i Reportera bez granica koji je objavljen sredinom decembra. Obe organizacije upozoravaju da je u ovoj godini porastao i broj novinara koji su oteti ili uhapšeni dok su obavljali svoj posao.

Kidnapovanja i ubistva, pa i privođenja i pretnje novinarima sve su češće navedeno je u izveštaju u okome eksperti navode da je vreme za uzbunu.

„Novinari u demokratskim zemljama su ugroženi, pa i reporteri u zemljama bez konflikta plaćaju danak za svoje izveštavanje“, rekla je Margo Juen iz Reportera bez granica.

Najopasnije zemlje za novinare su Avganistan, Sirija i Meksiko.

Predsednik Srbije Aleksnadar Vučić koji se pominjao u tom izveštaju tada je ocenio da je „reč o političkoj kampanji“.

„Ne mislim da se vi osećate nebezbedno niti da je bilo ko imao ozbiljan problem“, rekao je Vučić u aprilu prošle godine i dodao da je u celoj stvari interesantno da „Reporteri bez granica“ govore o predsedniku, koji nema nikakve nadležnosti.

Reporteri bez granica su međunarodna nevladina organizacija koja je osnovana u Francuskoj 1985. godine. Ova organizacija na svom sajtu objavljuje vesti i kratke izveštaje o stanju u medijima u zemljama širom sveta.

Prema izveštaju RSF objavljenom 2018. godine, Svetski indeks slobode medija 2018. godine pokazuje rastući animozitet prema novinarima.

„Neprijateljstvo prema medijima, koje otvoreno potiču politički lideri i napori autoritarnih režima da predstave svoju viziju novinarstva predstavljaju ozbiljnu pretnju za demokratiju“, naveli su prošle godine Reporteri bez granica.

Oni napominju da takav stav prema medijima više nije samo odlika autoritarnih režima, nego i demokratski izabranih lidera koji novinare više ne vide kao neophodan deo demokratije, nego kao protivnika prema kojem otvoreno iskazuju odbojnost.

Vučić: Situacija daleko od idelne, ali državni organi spremni da rade na poboljšanju uslova

Nakon održanog sastanka, iz predsednikovog kabineta je saopšteno da je bilo govora o stanju u medijima, napadu na novinara Milana Jovanovića, kao i načinima za unapređenje medijske situacije.

Vučić je, kako piše u saopštenju, istakao da je situacija u Srbiji daleko od idealne, ali da, kako je navedeno, postoji spremnost svih državnih organa da u saradnji sa evropskim institucijama, medijskim udruženjima i nevladinim organizacijama, rade na poboljšanju uslova za rad medija.

Navedeno je da je Vučić predstavnike Reportera bez granica obavestio o istrazi u slučaju Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i drugih nerešenih slučajeva ubistava novinara, a dodato je i da postoji visok stepen svesti o neophodnosti rešavanja ovih slučajeva, kao i da za to postoji veliki javni interes.

„Predsednik Vučić je pozvao predstavnike organizacije Reporteri bez granica da svojom ekspertizom pomognu unapređenju medijske situacije u Srbiji, naročito u izmeni propisa u oblasti kontrole državne pomoći, kako bi se svi tokovi javnog novca prema medijima stavili pod regulatornu kontrolu“, piše u saopštenju.

Vučić je, kako se ističe u saopštenju, naglasio da postoji zainteresovanost da Srbija potpiše Međunarodnu deklaraciju o informisanju i demokratiji, čiji je inicijator organizacija Reporteri bez granica, a koja je predstavljena u Parizu tokom obeležavanja stogodišnjice pobede u Velikom ratu.

„Srbija podržava principe iz ove Deklaracije i smatramo da bi njeno potpisivanje, takođe, doprinelo poboljšanju kako medijske situacije, tako i sveukupnih demokratskih procesa u našem društvu“, naglašeno je u saopštenju.

Nevedeno je i da je na sastanku konstatovano da je medijska situacija polarizovana i da je neophodno raditi na poboljšanju uslova i implementaciji Medijske strategije i zakonskih akata, koji bi u budućnosti doveli do regulisanja situacije u medijima.

U saopštenju piše i da je u decembru završen Nacrt nove medijske strategije, na kojoj su sa medijskim udruženjima radili i predstavnici međunarodnih organizacija OEBS i EU komisije. Kako je ranije najavljeno, u januaru će biti započeta javna rasprava o tom dokumentu.

Samu izradu Nacrta medijske strategije su obeležile brojne nesuglasice koje su kulminirale istupanjem medijskih udruženja iz Radne grupe za izradu medijske strategije.

Tako su najveća medijska i novinarska udruženja napustila prošle godine Radnu grupu za izradu Medijske strategije, navodeći da je Ministarstvo informisanja izašlo sa mnogim rešenjima i pre nego što je radna grupa počela da radi, ali i u znak protesta zbog imenovanja Aleksandra Gajovića za državnog sekretara za informisanje. Zbog toga je dokumentu koji je deo radne grupe usvojio nakon izlaska većine novinarskih udruženja osporen legitimitet i formirana nova radna grupa.

Inače, izrada medijske strategije je zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.

Nova radna grupa koja se bavi ovim problemom formirana je u junu prošle godine. U avgustu je šest novinarskih i medijskih udruženja predalo zahteve Vladi Srbije, u kojima navode da od njihovih ispunjenja zavisi i njihovo učešće u izradi medijske strategije i davanje legitimiteta tom dokumentu.

Konačno je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić krajem godine izjavila da je obaveštena da će Radna grupa do kraja decembra predati Vladi tekst Medijske strategije.

Medijska koalicija je potom 27. decembra saopštila da je Vladi predala Nacrt ovog dokumenta, i da tekst medijske strategije sadrži „u ogromnoj većini“ predloge i rešenja za koje se već duže vreme zalažu njeni predstavnici.