„Dok biznismeni sa problematičnim vezama i samim političarima namerno koriste uvredljive tužbe da ućutkaju novinare, ni srpsko pravosuđe, ni društvo to ne vide kao veliki problem“, rekla je Liza Krečmer, koja se u Reporterima bez granica bavi zastupanjem i koja prati proces protiv Dragane Pećo, stoji u tekstu objavljenom na sajtu RBG.
„To mora da se promeni, kako bi novinarstvo od javnog interesa, koje je pod pritiskom sa svih strana u Srbiji, bilo bolje zaštićeno“, kaže Krečmer.
„Pozivamo Srbiju, koja pruža najplodnije tlo geg tužbama u Evropi (gag lawsuits – pravni nalog kojim se zahteva sprečavanje objavljivanja neke informacije, prim.ur), koja je i zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, da do kraja primeni preporuke Evropske komisije iz aprila 2022. One sadrže preventivne mere zaštite novinara od SLAPP tužbi, kao i kaznene mere protiv onih koji ih podnose“, rekao je Pavol Salaj, šef odeljenja Reportera bez granica za EU i Balkan.
Preko ofšora do Stanka Subotića
Slučaj Dragane Pećo, novinarke KRIK-a, postao je simbol SLAPP ( strateške tužbe protiv učešća javnosti) tužbi iz Srbije. Nikola Petrović, biznismen i kum predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, po drugi put je tužio ovu novinarku.
Aktuelnu tužbu je Petrović podneo protiv novinarke Pećo, zbog teksta na kom je radila sa novinarkom Vesnom Radojević. U tekstu je otkriveno da je bio vlasnik ofšor firme u Luksemburgu preko koje je ušao u različite poslove u Srbiji. Preko ove firme je Petrović ušao u poslovni odnos sa kontroverznim biznismenom Stankom Subotićem, od koja je kupio avio kompaniju po sniženoj ceni.
Petrovićevi advokati traže od suda da Pećo osude na dva meseca zatvora zato što su u tekstu „korišćeni njegovi lični podaci“. Za Vesnu Radojević traže mesec dana zatvora, stoji u tekstu RBG.
Suđenje traje već skoro godinu i po dana, a sledeće ročište je zakazano za 28. oktobar. Reporteri bez granica će u znak podrške i u okviru misije za slobodu medija u Srbiji, pratiti suđenje, navode u RBG.
KRIK se suočava sa 15 tužbi
Istraživački portal KRIK, koji istražuje organizovani kriminal i korupciju, često je bio na meti brojnih SLAPP tužbi. Nedavno je KRIK tužila i bivša državna sekretarka MUP-a, Dijana Hrkalović. Njoj se trenutno sudi za trgovinu uticajem radi ometanja krivične istrage.
Prema istraživanjima KRIK-a, Hrkalović je bila u kontaktu sa pripadnicima organizovanog kriminala. Pored tužbe koju je podnela Hrkalović, medij se suočava sa još 15 tužbi.
Srbija je 20. oktobra bila u najužem izboru od tri zemlje za nagradu „SLAPP zemlja godine“, na Evropskom takmičenju SLAPP koje organizuje CASE koalicija (koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi), čiji su član i Reporteri bez granica.
Prema žiriju, najveći kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu ima 18 dokumentovanih slučajeva zloupotrebljavanja tužbi u 2021. Kaže se i da je Srbija „pokazala da je plodonosno tlo za SLAPP tužbe 2021“, podsećaju Reporteri.
Nedavno istraživanje NUNS-a je pokazalo da ni tužilaštvo ni sudovi ne komuniciraju dovoljno sa medijima. Kao rezultat toga, deo pravosuđa ne razume probleme sa kojima se novinari susreću.
Mnoge sudije u Srbiji nisu svesni da SLAPP tužbe imaju za cilj da ometaju ili čak onemoguće novinarski rad. Tužioci često zahtevaju visoke odštete, dok sami pravni troškovi suđenja ugrožavaju postojanje redakcije. Slobodni medijski profesionalci su izloženi još većem riziku, navode RBG.
Srbija je rangirana na 79. mestu od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2022. godinu čime je svrstana u kategoriju „problematičnih“ zamalja, ukazuje se u tekstu Reportera bez granica.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.