Reporteri bez granica: Slobode medija u Srbiji sve gore od dolaska Vučića 2014. godine

U obrazloženju Reportera bez granica navodi se da medijske slobode opadaju otkada je Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar informisanja za vreme vlasti Slobodana Miloševića, došao na mesto premijera maja 2014. godine.

„Mediji rade pod ozbiljnim finansijskim i uređivačkim pritiscima, a oni koji su najkritičkiji prema vlasti bivaju javno napadani. Istraživačke redakcije BIRN, CINS, dnevni list Danas i nedeljnik Vreme su česta meta napada. ‘Neprijateljski’ mediji su izloženi čestim proizvoljnim finansijskim i administrativnim inspekcijama“, navodi se u izveštaju.

Reporteri napominju i da su usvojena tri zakona o medijima koja su u skladu sa evropskim standardima, „ali nikada nisu primenjeni“.

Od susednih zemalja, na rang listi najgore je pozicionirana Makedonija koja je, uprkos napretku od sedam mesta u odnosu na prošlu godinu, sada 111. na listi, sledi Crna Gora koja je i ove, kao i prošle godine, na 106. mestu.

Najveći pad u slobodi medija beleži Hrvatska koja se spustila za čak 11 mesta, pa je sada

Hrvatska je na 74. mestu, a i ona se spustila za čak 11 mesta, BiH je na 65. mestu (bila na 68. mestu prošle godine), Makedonija je napredovala za sedam mesta pa je sada 111. na listi, dok je Crna Gora ostala na istom, 106. mestu.

U medijskim slobodama prednjači Norveška, za njom slede Švedska, Finska, Danska i Holandija, a najgora situacija za novinare je u Severnoj Koreji.

Generalno, Reporteri bez granica ocenjuju da postoji pad medijskih sloboda na globalnom nivou, čak i u razvijenim demokratskim zemljama, a da su napadi na medije postali uobičajeni.

Pogoršanju situacije u medijima doprineli su i „opsednutost nadzorom i kršenjem prava na poverljivost izbora“, i to u onim zemljama koje su smatrane dobrim, poput SAD, Velike Britanije, Čilea i Novog Zelanda.

Naročit udarac na medije predstavljali su izbor Trampa za predsednika i kampanja za Bregzit u Velikoj Britaniji. „Visokotoksičan“ medijski diskurs tada je odveo svet u novu eru post-istine, dezinformacija i lažnih vesti.

Inače, ova organizacija od 2002. godine ispituje stanje u medijima na svim kontinentima, a kao indikatori se uzimaju pluralizam, nezavisnost medija, medijsko okruženje i autocenzura, zakonodavni okvir, transparentnost i kvalitet infrastrukture koja podržava produkciju vesti i informacija.

Na osnovu ovih kriterijuma formiran je upitnik sa 87 pitanja na koji su odgovarali medijski profesionalci, advokati i sociolozi, a njihovi odgovori su kombinovani sa podacima o napadima na novinare koje evidentiraju timovi stručnjaka ove organizacije.

Podaci se ukrštaju u matematičkoj formuli preko koje se izračunava indeks medijskih sloboda za svaku od zemalja.