Reporteri bez granica u Beogradu: Tražimo od Vlade Srbije da se bori za slobodu medija i protiv propagande

Reporteri bez granica, međunarodna organizacija posvećena slobodi govora i medijskim slobodama, objavila je, posle posete Beogradu, tekst pod naslovom: Serbia, the weak link of Europe: in Belgrade, RSF urges the government to act for press freedom and against propaganda (Srbija, slaba karika Evrope: RBG u Beogradu pozvali vladu da se bori za slobodu medija i protiv propagande). Prenosimo ga u celini:

Najmanje četiri medijske ekipe su pre nekoliko dana napadnute dok su izveštavale o protestima protiv srpske vlade. Na nedavnim sastancima u Beogradu, Reporteri bez granica (RBG) su od ministra informisanja i savetnika za medije predsednika države tražili mere protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, zlostavljajućih tužbi usmerenih protiv njih, kao i mere protiv dezinformacija iz Kremlja.

Na sastancima sa vlastima u Beogradu pozvao sam ih da preduzmu mere protiv ruske propagande, zlostavljajućih tužbi i nekažnjivosti zločina nad novinarima (Pavol Salaj, RBG, posle posete Beogradu)

Napadi na srpske medije koji izveštavaju o protestima posle nesreće na železničkoj stanici koja je odnela živote ljudi u Novom Sadu ponovo su istakli opasnosti s kojima se suočavaju novinari koji rade u javnom interesu. 

Nasilnici su 5. novembra razbili kameru nezavisne televizije N1 i oborile snimatelja Juronjuza, dok su novinari lokalnog radija 021 napadnuti farbom i plastičnim bocama. 

Iste noći, nakon protesta zbog uklanjanja mosta u Beogradu, ekstremno desni političar je napao i preteo smrću snimatelju agencije FoNet.

Ovi incidenti doprinose dugoj istoriji nekontrolisanog nasilja, uključujući nerazjašnjeno ubistvo Slavka Ćuruvije iz 1999. godine. Kao što pokazuju tužbe za povredu ugleda i časti, koje su ranije optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije podneli zbog saopštenja Slavko Ćuruvija fondacije u kome je iskazano nezadovoljstvo zbog oslobađajuće presude iz februara, nedostatak pravde pogoršava rizike za medijske profesionalce.

U Srbiji, koja se nalazi na 98. mestu od 180 zemalja – pretposlednja u Evropskoj uniji (EU) i na Balkanu – prema Indeksu slobode medija RBG-a za 2024. godinu, pristup građana pouzdanim informacijama dodatno je podriven ruskom propagandom i zlostavljajućim tužbama (SLAPP) usmerenim na medije. 

Reporteri bez granica su o ovim pitanjima tokom posete Beogradu od 31. oktobra do 4. novembra razgovarali sa predstavnicima novinarskih organizacija, međunarodne zajednice i vlade – ministrom informisanja Dejanom Ristićem i medijskom savetnicom predsednika Srbije Suzanom Vasiljević.

Kao što pokazuju tužbe za povredu ugleda i časti, koje su ranije optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije podneli zbog saopštenja Slavko Ćuruvija fondacije u kome je iskazano nezadovoljstvo zbog oslobađajuće presude iz februara, nedostatak pravde pogoršava rizike za medijske profesionalce

„Pravo na propagandu zamenjuje pravo na informisanje. Napadači na novinare predstavljeni su kao žrtve. Sloboda neprijatelja medija umesto slobode medija. Srbija je slaba karika Evrope kada je informisanje u pitanju. Na sastancima sa vlastima u Beogradu pozvao sam ih da preduzmu mere protiv ruske propagande, zlostavljajućih tužbi i nekažnjivosti zločina nad novinarima. U razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice u Srbiji, molio sam za njihovu podršku za takvu akciju“, rekao je Pavol Salaj (Pavol Szalai), šef kancelarije RBG za Evropsku uniju i Balkan.

Kao što je predstavnik RBG istakao na Brave New Media Forumu, koji je organizovala Akademija Dojče vele 2. novembra, na Međunarodni dan za okončanje nekažnjivosti za zločine protiv novinara, hitna akcija srpskih vlasti potrebna je u sledećim oblastima:

Napadi na novinare i nedostatak pravde.
Pored emblematskog slučaja Slavka Ćuruvije i ubistava drugih novinara, pravda nije zadovoljena ni u novijim slučajevima kao što su pretnje smrću novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću iz Novog Sada u martu 2024. godine. 

Osoba osumnjičena za pretnje – koje su usledile nakon ponovljenih klevetničkih izjava vođe parlamentarne većine – pobegla je iz Srbije dok je bila u kućnom pritvoru. 

Tokom posete Beogradu, RSF je izrazio zabrinutost zbog političkih napada na novinare i tražio od vlade da stvori uslove da pravosudni sistem brzo reaguje prema onima koji su počinili zločine protiv novinara.

Zlostavljajuće tužbe (SLAPP).
Istraživački online portal KRIK je srpski nezavisni medij sa najviše SLAPP tužbi – njih 16 je trenutno aktivno, prema podacima KRIK-a. Nekoliko pravnih postupaka usmerenih na utišavanje nacionalnih medija – kao i lokalnih kanala sa manje resursa za njihovu odbranu na sudu – pokrenuli su pojedinci ili organizacije povezane s vlašću. 

Na sastancima sa Dejanom Ristićem i Suzanom Vasiljević, RSF ih je pozvao da rade na zakonodavnim i drugim merama protiv SLAPP-a zasnovanim na nedavnim preporukama Saveta Evrope i Evropske komisije.

Ruska propaganda.
Reakcije vladajuće većine i provladinih medija na istraživanje RBG-a iz septembra 2024. godine o ruskoj fabrici propagande u Beogradu, RT Balkan, pokazale su šta ruski mediji i njihovi srpski medijski i politički propagandisti najbolje znaju: širenje dezinformacija. 

RBG su lažno optuženi da su „obaveštajna grana“ i „alat Zapada“. Vladini zvaničnici su širili lažne vesti o tome da su Reporteri odobrili smrtonosni vazdušni udar na RTS 1999. godine i započeli narativ o Srbiji kao „ostrvu slobode“. 

Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao istraživanje RBG-a, rekavši da smo „svi tokom života učeni da mora postojati druga strana, da treba čuti sve, a danas je sve toliko partizansko; ako slušaš obe strane, ti si neprijatelj obe strane“. 

Dok su bili u Beogradu, Reporteri su tražili od vlasti da primene srpski zakon – koji ruski RT Balkan krši zato što nije transparentan – ako već odbijaju da primene sankcije EU protiv ruskih propagandnih kanala.

Reagujući na istraživanje RBG-a početkom oktobra, Evropska komisija podsetila je Srbiju da „kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora […] hitno preduzeti mere za borbu protiv manipulacije i mešanja stranih informacija“. 

U godišnjem izveštaju o Srbiji, objavljenom 30. oktobra, Evropska komisija pozvala je Srbiju da preduzme akcije za bezbednost novinara i protiv SLAPP-a. Prema izveštaju, zemlja nije postigla „nikakav napredak“ po pitanju slobode izražavanja u prethodnoj godini.