„Režim se uplašio čoveka sa biroa za nezaposlene“: Dnevnik Srđana Škora

U emisiji koja se zove jutarnji program na TV Pink kod izvesnog Sarape, uzela je u zaštitu predsednikovog sina Danila, objašnjavajući kako on ima samo jednog roditelja, stavljajući naglasak na – nažalost živog!!!

Odbrana Danila Vučića koga niko nije napao je trajala dovoljno dugo da se sadašnja predsednica Skupštine ostrvila na opozicionara Srđana Škora, objašnjavajući gledaocima ružičaste televizije kako ta osoba pripada nedodirljivoj eliti! A da su ona, predsednik i njegov sin pripadnici običnog naroda.

Ona to govori iz pozicije nezakonitog stanara državne vile koja je pripadala Jovanki Broz i osobe koja je svojoj seksualnoj partnerki, bar prema pisanju medija, pribavila milionski kredit u evrima, kako bi ona opet otvorila kliniku, ovog puta u Beogradu na vodi.

Ona prethodna, sa bratom Abazovića, posle pompeznog otvaranja u bivšoj zgradi Bigza, sa pogledom na Beograd na vodi, brzometno je zatvorena pod dosta čudnim okolnostima.

Zanimljivo je da se to govori na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću, odakle se redovno emituje rijaliti Elita gde po svom ponašanju, radnim navikama i kulturnom modelu svakako pripadaju Ana Brnabić, predsednik, njegov sin i čitava bulumenta vladajuće SNS garniture.

Opozicionaru Škoru ne mogu da oproste upravo predlog da Mitrović napravi nov rijaliti gde će oni biti glavne zvezde u Majdanpeku, Boru i Jadru i svojim primerom nas uveriti kako tamo nema ništa štetno po narod, kome tvrdi da pripadaju.

Petrovdane, inače, najviše pamtim po rođendanima Vladice, mog brata iz Gornjeg Milanovca, po babinoj liniji. NJegova baba po ocu Malina i moja baba po ocu Smilja bile su rođene sestre i pripadale časnoj srpskoj hercegovačkoj porodici Milidrag. Vladica je uvek umeo da okupi i organizuje istinsko veselje kakvo se sve ređe može videti u Srbiji. Ove godine sam bio prinuđen da ga preskočim, ali zato dogodine…

Subota 13. jul

Sedeo sam na kafi sa svojom koleginicom Tatjanom Manojlović, bivšom potpredsednicom DS, jednom od najaktivnijih narodnih poslanika u prethodnom sazivu, koja zbog svojih nacionalno obojenih stavova i verovanja da je za bavljenje politikom, osim glave, neophodno imati i kičmu, nije bila pogodna za dalje stranačko opoziciono delovanje, pa se silom prilika vratila u RTS. Da bi prehranila sebe i svoju porodicu Tanja trenutno čuva tuđu decu i taksira.

Takvu poziciju nije joj dodelila vlast, već oni koji se redovno busaju u grudi kako su opozicija.

U pauzi između dve njene vožnje, podelili smo jednu kupus salatu, iako oni koji me poznaju znaju da tu salatu ne volim ni na slikama da vidim. Fotografija nastala tim povodom izazvala je brojne pozitivne komentare, ali i ona večna pitanja da li se u nedostatku istinske opozicije sprema neka nova osovina ili pak koalicija.

Nedelja 14. jul

Moja žena, Sanja Škoro, devojački Milovanov, po zanimanju diplomirani građevinski inženjer, saznala je, zahvaljujući Vučićevim tabloidima, brojnim ulizicama i podguznim muvama, da joj je muž psihopata, monstrum, zločinac, nasilnik…

Haranga koja je danima trajala bez prestanka, a vlast organizovala kao i uvek u sličnim situacijama, specijalne emisije gde su defilovali kao po komandi, SNS odani „analitičari“ i razdragani obožavaoci Vučićevog lika i dela, koji su se takmičili ko će više udariti na tog opozicionara Škora, teško joj je pala.

Prestravljena od količine laži i intenziteta sinhronizovane pljuvačine, rekla mi je da je lakše podnela operaciju, hemioterapiju i zračenje od onoga što je morala da sluša od Vučićeve raspojasane i na najgore stvari spremne gomile.

U strahu za mene i naš dalji zajednički život koji se voljom vlasti pretvorio u svojevrsnu vrstu pakla, zbog načina na koji mislim, govorim i pišem, naglasila mi je da bi mene uvek izabrala čak i da je unapred znala da će nas sve ovo snaći. U borbi sa kancerom, da ne čuje zlo, se za sada držimo dobro.

Što se tiče Vučića i SNS bulumente za deset godina nesvakidašnjeg progona, sad su otišli najdalje u pretnjama, uvredama, nastojanjima da preko mene ugase i poslednji pokušaj slobode izražavanja. Ali, kako lepo reče LJubodrag Stojadinović u svojoj kolumni „Srđan Škoro: Proces“, misao nije oblast koja se može uhapsiti! Umnima dovoljno.

Ponedeljak 15. jul

Dragoljub Draža Petrović, trenutno na funkciji glavnog urednika „Danasa“ je na promociji moje knjige „Vučić i cenzura“, koja uzgred budi rečeno nigde nije mogla regularno da se prodaje, iako zvanične zabrane nije bilo, izjavio kako je jedno vreme mislio da je Srđan Škoro zapravo pseudonim s obzirom kako je ta osoba hrabro pisala o opasnim kriminalcima toga doba.

Kako se nisam uplašio tada, ne plašim se ni ovih novopristiglih uvijenih dodatno u okrilje vladajuće i naizgled svemoćne SNS stranke. Mogu bukvalno da prete, lažu i poturaju šta god hoće. Neće me pokolebati.

Moj advokat Ivan Ninić i ja imamo veliki problem kako da napravimo adekvatnu selekciju tužbi koje ćemo svakako pokrenuti protiv svih onih koji su se proteklih dana utrkivali ko će više prekršiti zakon o informisanju, ili presumpciju nevinosti, postavljajući se u ulogu tužioca i suda, sve vreme povređujući ugled i čast onog s kim se ne slažu.

A izjašnjavali su se redom, najpre predstavnici vlade na čelu sa premijerom, pa predsednica Skupštine, zatim su u istom stroju gazili pojedini državni sekretari i članovi glavnog odbora SNS-a, analitičari i „novinari“ bliski režimu…

Pa, ipak, obraćanje direktora JKP Gradskih pijaca i JKP Gradska čistoća za mene su bili znak da se režim toliko uplašio jednog čoveka sa biroa za nezaposlene da je morao da pokrene bukvalno sve resurse u dokazivanju nečega što niko osim njih nije video.

Sa svojom koleginicom Biljanom Todorović koja je uvek verovala u mene i koja gotovo nepogrešivo procenjuje postojeća zbivanja, sam baš razgovarao o ovom fenomenu koji se valjda još samo 1948. godine odvijao ili pak prilikom izjašnjavanja o Memorandumu Srpske akademije nauka, ali protiv jednog čoveka u ovim razmerama nikada.

Rekla mi je da bez obzira što se diglo i kuso i repato da brani predsednika i njegovu porodicu od napada kojih nema, što god više budu to ponavljali ti ćeš dobijati samo na značaju, jer je razlika u tvoju korist svakom ko želi da vidi više nego očigledna. Progon tebe njihova je omča.

Utorak 16. jul

Na današnji dan, 1961. godine venčali su se moji roditelji Momčilo i Nadežda. Da nije bilo tog čina ne bih nikad ugledao svetlost života 17. maja 1963. godine, a još manje imao priliku da vam sad pišem.

Rodio sam se u samom centru Beograda, prohodao na uglu Jakšićeve i Knez Mihailove. Iako jedinac moji su me vaspitavali kao da nas je desetoro u kući. Valjda sam zbog toga uvek više brinuo o drugima nego o sebi. Roditelji su mi završili književnost na beogradskom univerzitetu, otac jugo-svetsku, majka jugoslovensku sa srpskohrvatskim jezikom.

Kako vreme prolazi sve više razumem svog pokojnog oca Momčila Škora koji je bio veliki protivnik da se bavim novinarstvom. I on je bio novinar, tvrde mnogi jedan od talentovanijih koje je iznedrila kuća Politika.

Serija tekstova o mahinacijama sa izgradnjom vila u Grockoj i na Zlatiboru objavljenih u Politici Ekspres su mu zapečatili život i karijeru. A posebno dve rečenice izašle 3. marta 1972. godine koje su glasile: „Tako je za jednog vlasnika izgrađen put. Asfaltna traka ide od druma i završava se pred kapijom“.

Na prvi pogled ništa sporno osim za vlasnika puta i vikendice Dragoslava Dražu Markovića, tadašnjeg predsednika Skupštine Srbije, a uskoro potom najmoćnijeg čoveka u Srbiji, koji se sam prepoznao.

Tekstovi o tome kako se na stotine ljudi bliskih tadašnjem režimu fiktivno prijavljivalo u Čajetinu da bi dobili besplatno placeve na Zlatiboru i povoljne kredite za izgradnju kuća pod obrazloženjem razvoja turizma, a onim najgramzivijim članovima partije je besplatno dovožen materijal namenjen izgradnji pruge Beograd – Bar, sada deluje neobično s obzirom da većina građana misli da je lažno prijavljivanje i preseljavanje stanovništva izum SNS-a.

Imamo bogatu tradiciju baš u tome kao i u progonu neistomišljenika. Samo se osvrnimo oko sebe. Možda će sad tek nekima postati jasno zašto je to Stamatoviću normalno.

Prvi nastavak pod naslovom „Kredit preči od obraza“ je nekako izašao, a posle drugog „Čajetino ti si kobajagi moj dom“ i najave trećeg „Poznatim građanima vile ispod tržišne cene“, na ličnu intervenciju Draže Markovića, dalje pisanje je obustavljeno.

Glavni urednik Politike Ekspres, Mališa Marović, ne samo što je smenjen već je bukvalno fizički izbačen iz redakcije na ulicu. Grupa novinara reportera kojoj je pripadao moj otac je po hitnom postupku rasformirana, a on kao novinar sa iskustvom prebačen da prati pijacu i to onu lazarevačku i mladenovačku.

I tako, gle čuda, deset godina. Sa najnižim ličnim dohotkom koje su imale čistačice u Politici.

Dobro je znao da ću celog života osim njegovog morati da nosim i svoj krst. Takođe je, znao da je samo pitanje vremena kad ću napisati ili izgovoriti nešto što se neće dopasti moćnicima na vlasti kako god se oni prezivali Marković, Milošević, Vučić… I bio je u pravu. Sada tek znam kako mu je bilo, na koji način su ga lomili, sa kojim mislima je legao i ustajao, kako je zadobio bolest od koje leka nema…

Ali ono što me je otac učio celog života, da pravda mora pobediti, da istina kad-tad mora izaći na videlo, da čovek mora ostati svoj i kad ga razapnu na raskrsnici koju čini život i da mora ići dalje putem koji je sam izabrao čak i kad su svi prolazi zatvoreni, nikada nisam zaboravio.

Moja majka Nadežda koja je celog života učila strance našem jeziku je sve ovo morala da preživljava sa mojim ocem, a sad i sa mnom. Premnogo i za dva života. NJene sadašnje suze i zebnju zbog pretnji koje mi upućuje vlast nikada neću oprostiti.

Sreda 17. jul

Kao i 1948. godine u društvu se zacario strah. Preglasno ćutanje je postalo jedini način komunikacije i glavna namirnica za preživljavanje. Ako nema već Golog otoka, a na Adi Ciganliji boravi previše svedoka, izgradnja nacionalnih stadiona deluje kao idealno rešenje za sve one koje vlast tretira kao neprijatelje režima.

Koliko god to delovao sumanuto nismo uopšte daleko od toga. Već su nam uzeli Železničku stanicu u Beogradu i sa njom sahranili sve naše uspomene. Dozvolili smo da nam otmu i Poslednju šansu gde smo nekad kao đaci, bar moja generacija, u hroničnoj besparici, često delili jednu kafu, a kao nešto stariji dočekivali svoja prva kafanska jutra, verujući da smo postali dovoljno veliki i zreli za dalji život. Kad nekom uzmeš i poslednju šansu šta mu preostaje.

Sad hoće da nam otmu i pravo da mislimo ubeđujući nas kako je trovanje i iseljavanje jednog naroda zapravo nešto najbolje što mu se može dogoditi. I za to postoji nedvosmislena podrška svih aktera iz tzv. slobodarskog sveta.

azeći po meni ova vlast zapravo optužuje svakog ko me poznaje, pa je tako dodatno uznemirila i moje prijatelje i kumove Sašu Vučinića i Miodraga Pepića, koji decenijama žive u inostranstvu, a znaju me iz vremena kad nisam imao nijednu sedu. NJihova uplašenost za mene je prirodna i prijateljska, a njihova začuđenost zašto toliko ljudi ćuti na sve što se događa ljudska i normalna.

Gostovao sam treći put u „Dobar, loš, zao“, a Kulačin i Vidojković su objavili i kolumne podrške meni zbog čega trpe pretnje i prozivke.

Četvrtak 18. jul

Uz Božu Prelevića, Milica Kralj i Tanja Vojtehovski su jedine osobe sa kojima sam ostao u neposrednom kontaktu iz vremena predsedničke kampanje Saše Jankovića i PSG-a gde smo se i upoznali. Prelevića viđam relativno često i kako kaže ništa mu se ne dopada ovolika hajka koja se vodi protiv mene, a najmanje mu se dopada taj muk najvećeg dela javnosti kao da se ništa ne događa.

Sa Milicom i Tanjom imam viber grupu koja se zove Interventna i tu svakoga dana jedno drugom poželimo dobro jutro kao znak da je sve u redu. Šta je na toj grupi sve ispisano u raznim vremenima moglo bi da stane u jedan roman. Ono što je ostalo najkarkterističnije je trenutak kad im napišem šta ću i na koji način reći na nekom od gostovanja.

Tada usledi istovremeno sa različitih telefona Milicino i Tanjino – Neeeeee! A posle nekoliko trenutaka eksplodira smeh blagorodan za sve. Za ovo gostovanje usledilo je, kao i uvek odobravanje i podrška.

Posebnu težinu u hajci na mene čini zahtev da se ugasi KTV iz Zrenjanina zbog intervjua emitovanog sa mnom. Zapanjujuća bezočnost ministra za informisanje Ristića i upadljivo ćutanje većine gostiju koji su defilovali na programima ove televizije je ono što najviše brine. Ako dozvolimo da ukinu KTV pod optužbom da sam u njihovoj emisiji izrekao ono što nisam, onda se zaista postavlja pitanje da li mi još imamo prava da se nazivamo narodom.

Bio je ovo Dnevnik jednog magistra istorije i novinara sa višedecenijskim iskustvom koji zbog svog javnog delovanja trpi progon čameći na Birou za nezaposlene. I to kao formirani predmet Tužilaštva.

Autor je novinar