„Unazad najmanje 10 godina imamo poplavu anonimnih izvora i uvek se pitam zašto neki čovek ne želi da se javno oglasi, da li nešto krije ili je u pitanju manipulacija“, rekla je Riha.
„To je problem nas novinara koji na to pristajemo, jer nam je tako lakše da napišemo tekst“, ukazala je Riha, napominjući da to ne znači da je priča tačna.
U Srbiji se anonimni izvori koriste u brojnim slučajevima, dok bi, po pravilu, trebalo da se koriste za veoma važne informacije za društvo, do kojih ne može da se dođe na drugi način, predočila je Riha i dodala da bi o njihovom objavljivanju trebalo da odlučuju urednički kolegijumi.
Ona je podsetila da lažne vesti postoje oduvek, ali da su društvene mreže i internet doneli hiperprodukciju i tačnih i netačnih vesti, zbog čega se stiče utisak da je lažnih vesti mnogo više nego ranije.
„Srbija u svemu tome ima svoje specifičnosti zato što ovde, kako se čini gledajući većinu medija, lažne vesti proizvodi vlast“, smatra Riha.
Rešenje za to je povratak profesionalnim standardima, koji podrazumevaju proveru informacija, kako nalažu pravila novinarskog zanata, naglasila je Riha.
„Čak i ako vam predsednik ili premijer kaže da je rast proizvodnje tri odsto, vi ćete i preneti njegovu izjavu, ali ćete je i proveriti, jer možda je pogrešio. Naročito moraju da se proveravaju anonimni izvori“, poručila je Riha.
Njoj je teško da izabere neku lažnu vest koja je ostavila najveći utisak, jer se svakog dana pojavljuju netačne vesti.
Izdvojila je, ipak, primere o navodnoj zapleni oružja na jugu Srbije koju je sprovela Vojnobezbnednosna agencija, što je zaboravljeno usled poplave drugih informacija, kao i vest o zapleni oružja u Jajincima.
„Znamo li šta se desilo sa oružjem zaplenjenim u Jajincima, šta je istraga pokazala? To je strašno važna vest, jer se oružje našlo blizu kuće tadašnjeg premijera“, napomenula je Riha.
Ona je primetila da „imamo jako puno informacija koje, ako nisu lažne, onda bar služe da nas zamajavaju i skrenu pažnju sa konkretnih problema“.
„Onda se bavimo raznoraznim glupostima, koje vrlo tiražni i vrlo gledani mediji plasiraju svakodnevno“, ukazala je Riha.
„Javnost ne reaguje na probleme profesije i to je jako loše“, upozorila je ona, „jer ipak jedino novinari mogu, na neki način, da bar pitaju političare, da otvaraju probleme i da prenose vesti“.
Ukazujući na fenomen postistine i takozvanih alternativnih činjenica, Riha je ocenila da su internet i digitalna revolucija uneli pometnju u pojam proverenih činjenica.
„Danas svako može da nađe neku vest koja mu odgovara i da u nju veruje. To je ta postistina. Zanat vam kaže izbacujte prideve da biste imali tačnu informaciju. Plasirajte suvu vest“, objasnila je Riha.
Prema njenim rečima, „kod nas suštinski nema vesti, ni činjenica, nego se pravi magla od tema koje se plasiraju i onda se ide na emocije“.
„To je jedna zavrzlama koja je vrlo vešto spinovana u javnosti“, smatra Riha i zaključuje da ljudi tome sve manje veruju.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.