Rojters: Srbija među zemljama u kojima su novi zakoni upotrebljeni protiv nevladinih organizacija

Operativna grupa za borbu protiv pranja novca koju je uspostavila organizacija G7 je nehotice dala autoritarnim režimima mehanizam za obračunavanje sa kritičarima, navodi u specijalnom izveštaju novinska agencija Rojters, dodajući da je Srbija jedna od zemalja u kojima su novi zakoni upotrebljeni protiv nevladinih organizacija.

Organizacija sedam najbogatijih privreda sveta, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, SAD i Velika Britanija, formirala je operativnu grupu FATF (Financial Action Task Force) 1989. radi zaštite globalnog sistema finansija, navodi agencija Rojters.

Najmanje pet zemalja, Uganda, Srbija, Indija, Tanzanija i Nigerija, usvojilo je zakone u skladu sa standardima FATF koji su onda primenjeni radi istraga protiv novinara, nevladinih organizacija i advokata, ukazuje agencija.

Rojters podseća da FATF stavlja one države koje ne sarađuju na sivu ili crnu listu, na kojoj su sada samo Severna Koreja i Iran.

Srbija je stavljena na sivu listu početkom 2018. godine, uz upozorenje vlastima da moraju da ojačaju zakone da bi imali bolji uvid u finansijske podatke pojedinaca, a zvanični Beograd je ispunio zahtev i zemlja je skinuta sa sive liste, prenosi N1specijalni izveštaj Rojtersa.

Ministarstvo finansija je iskoristilo mogućnosti koje je izmenjeno zakonodavstvo pružalo i u julu 2020. godine je od banaka zatražilo finansijske podatke za pedesetak nevladinih organizacija i medija koji su imali kritične stavove prema autokratskim vlastima pod predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Zahtev od ministarstva je „procurio“ u javnost, a ministar Siniša Mali je izjavio da je posebno odeljenje ministarstva samo radilo svoj posao i dodao da takav zahtev nije problematičan ako te organizacije nemaju šta da sakriju.

Rojters podseća da nijedna krivična prijava nije podneta do danas.

Kada su nevladine organizacije zatražile objašnjenje od banaka, rečeno im je da one ne smeju da im kažu koje informacije su date vlastima, a tri banke – Banka Inteza Beograd, OTP banka Srbija i Erste Grup Banka – odbile su zahtev Rojtersa za komentar navodeći zakon o poverljivosti podataka banaka.

To isto je uradila i vladina služba za saradnju sa medijima.

Agencija FATF je saopštila da je upoznata za tvrdnjama da su njene preporuke zloupotrebljene, dodajući da prati kako vlade nadgledaju NVO preko radne grupe koja se bavi „nenamernim posledicama loše primenjenih“ mera.

Stručnjaci za finansiranje terorizma koje je Rojters kontaktirao tvrde da je FATF uspela da ograniči način finansiranja organizacija kao što je Al Kaida jer su banke sada opreznije u pogledu rizika i obezbeđujući vladama veću moć u finansijskim istragama, ali smatraju da je isti pristup svima pogrešan, jer ne podrazumeva političke motive i moguću zloupotrebu regulative.

Organizacije građanskog društva se već godinama žale da ih FATF pogrešno označava kao mehanizam za protok nelegalnih finansija.

FATF je posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 2001. godine dala upozorenje da su neprofitne organizacije „posebno podložne“ finansiranju terorizma i pozvala države da izmene zakone, što je dodatno zakomplikovalo finansiranje NVO širom sveta jer su im banke zatvarale račune ili blokirale transfere novca.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava i borbu protiv terorizma je upozorio 2019. da je FATF „dao naizgledni legitimitet“ državama koje koriste njegove standarde u odnosnu na organizacije građanskog društva.