Između ostalog i finansijske mere mogu da se pokažu kao snažno sredstvo cenzure, kaže RSF.
U tom smislu navodi se primer Kosova gde je „povećanje carinskih taksi bilo dovoljno da se eliminušu štampani mediji na srpskom jeziku“.
U izveštaju pod nazivom „Novine koje nikad ne stignu“, navodi se da „predatori na slobodu štampe“, umesto da ućutkaju novinare ili ih spreče da pišu priče, mogu da blokiraju informaciju u trenutku njene distribucije“.
„Nije dovoljno da novinari budu slobodni da istražuju i pišu. Proizvod njihovog dela mora da bude u stanju da stigne do čitalaca bez ometanja. U protivnom, javnost će biti uskraćena na raznolikost vesti i informacija koja je ključna za demokratiju“, rekao je generalni sekretar RSF Kristof Delor.
U izveštaju se navode i primeri opstrukcije prodaje i transporta novina na Madagaskaru, Poljskoj, Meksiku, Pakistanu, Nigeriji i drugim mestima, kao i cenzure u Egiptu, Gabonu, Bugarskoj ili Sudanu.
U saopštenju RSF navodi da izveštaj objavljuju u vreme održavanja kongresa Distrpres u Berlinu koji okuplja medijske izdavače i distributere iz celog sveta.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.