RTS cenzurisao intervju sa Vladetom Jankovićem: Čist primer kršenja ustavnog prava na slobodu misli i izraza

Radio-televizija Srbije cenzurisala je intervju sa Vladetom Jankovićem, profesorom antičke književnosti i uporedne istorije drame u penziji, bivšim ambasadorom u Velikoj Britaniji, Irskoj i Vatikanu, tako što je odbila da ga objavi zbog odgovora u kom on kaže da ga ovih dana uznemiravaju redovne konferencije za medije Kriznog štaba i nastupi predsednika države.

Pisani intervju, kako nam je Janković potvrdio, trebalo je da bude objavljen na sajtu RTS-a, kao još jedan prilog redakcije Kulturnog dnevnika, i to na njenu inicijativu.

To se nije dogodilo zbog odgovora na treće pitanje: „Šta Vas uznemirava ovih dana, a gde Vam misli lutaju?“, koji prenosimo u celini:

„Iskreno, uznemiravaju me redovne konferencije za štampu Kriznog štaba, koje sve češće navode na pomisao da i neki lekari počinju da se povijaju pod pritiscima politike. U času kad ljudi svakodnevno umiru od gušenja ne bi smelo da bude prostora za kompromise i relativizacije. U uređenom društvu glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema i komunikaciju sa javnošću morao bi da preuzme nadležni ministar, sa najužim krugom specijalista, i niko drugi, najmanje premijer ili šef države, pa makar on bio i najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta. Moram da kažem da me posebno nervoznim čine nastupi predsednika države, repetitivni i povremeno, to najozbiljnije mislim, na ivici uravnoteženosti. Možete mi verovati, a ne morate: ovo što zapisujem zaista nije politika nego samo izraz čisto ljudske zabrinutosti za budućnost, koja bukvalno zavisi od krvnog pritiska, ispavanosti, osetljivosti i raspoloženja jedne jedine ličnosti, umesto objektivnih okolnosti, ustanova, sopstvenih sposobnosti, inicijative. Inače, pretpostavljam da je u uslovima ovog prinudnog zatočeništva prirodno što misli, kad lutaju, odlaze u pravcu hoda preko nekih prostranih visoravni, po vedrom i vetrovitom danu i kroz visoku travu“, odgovorio je Janković.

Intervju fantastičan, ali…

U ostatku intervjua, koji za uredništvo javnog servisa nije bio sporan, Janković, koji je poznat po svom kritičkom stavu prema vlasti, odgovora na pitanja koja se dotiču toga kako će pandemija koronavirusa uticati na odnos prema životu, kakve promene očekuje po završetku krize, o smislu kulture u doba korone…

Kada je prošlog četvrtka poslao odgovore, Janković za Cenzolovku kaže da je podsetio na dogovor da intervju može da bude objavljen bez ikakvih izmena – ili nikako. Nakon toga, dodaje, stigao je poziv novinarke koja mu govori da je intervju fantastičan, ali da je „urednica protiv“, te da će ga rado objaviti ukoliko se izostavi odgovor na pitanje broj tri.

Ton je uzdržan i pristojan, a nadam se da se vidi kako me motiviše isključivo zabrinutost za opšti interes. Odbijanje da se tako nešto objavi mali je, ali čist primer kršenja ustavnog prava na slobodu misli i izraza. To se zove cenzura (Vladeta Janković)

Naravno, do toga nije došlo, ali se još jednom otvorilo pitanje kakav to javni servis građani mogu da očekuju kada su u pitanju društvene i političke teme ukoliko je uredništvo RTS-a alergično na ovako benignu vrstu kritike, pa još u intervjuu koji pripada rubrici kulture.

Vladeta Janković kaže da u odgovoru koji se pokazao kao neprihvatljiv nije upotrebio nijednu tešku niti uvredljivu reč.

„Ton je uzdržan i pristojan, a nadam se da se vidi kako me motiviše isključivo zabrinutost za opšti interes. Odbijanje da se tako nešto objavi mali je, ali čist primer kršenja ustavnog prava na slobodu misli i izraza. To se zove cenzura i nikako drukčije. Ako ovakav, usuđujem se reći, uravnotežen, argumentovan i dobronameran stav ne može da prođe ni na sajtu kulturne rubrike sa njegovom skromnom čitanošću, koje bi onda po vlast nepovoljno mišljenje moglo da se izrazi u televizijskom programu sa njegovom ogromnom gledanošću?“, pita se Janković.

Duh urednika od pre 40 godina

Ovaj penzionisani profesor Beogradskog univerziteta i bivši ambasador priseća se kako je pre više od 40 godina, u vreme Josipa Broza Tita, u jednoj televizijskoj emisiji za decu o antičkoj Grčkoj govorio i o ostrakizmu, običaju Atinjana da iz države prognaju pojedince koji ugrožavaju demokratiju.

„Tada je jedan od partijski posebno zaduženih urednika pokušao da skine emisiju sa obrazloženjem da sam hteo da kažem kako Tita treba poslati u progonstvo. Ne znam da li je onaj urednik još među živima, ali znam da njegov duh luta hodnicima Takovske 10“, zaključuje profesor Janković za Cenzolovku.

Na pitanja Cenzolovke o razlozima za cenzurisanje intervjua i da li zahtev za povlačenje odgovora smatraju eklatantnim primerom cenzure ili je u pitanju samo uređivačka politika, iz Radio-televizije Srbije nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.