Ružić: Odluka Apelacionog suda ne znači da su okrivljeni za ubistvo Ćuruvije oslobođeni

Slobodan Ružić (foto: privatna arhiva)

Odluka Apelacionog suda da ukine prvostepenu presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije i predmet vrati na ponovno suđenje doneta je 15. jula, a javnost je za nju saznala tek juče, nakon što je objavljena na sajtu tog suda.

Iako su od donošenja odluke prošla gotovo dva meseca, činjenica da je odluka tek sad postala poznata široj javnosti poslužila je kao alibi da u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu za Cenzolovku kažu da smo „požurili“ sa pitanjima o ponavljanju suđenja ubicama. U tužilaštvu nam je rečeno da još nisu ni dobili odluku apelacije.

Nastavlja se sa odugovlačenjem

Prvostepena, nepravosnažna presuda okrivljenima za ubistvo Slavka Ćuruvije doneta je pre godinu i po dana.

Na suđenju, koje je počelo pre više od pet godina, tokom kojih smo svedočili brojnim opstrukcijama, kontroverznim odlukama i poigravanjem sa vremenom, nastavlja se praksa odugovlačenja.

Posebno me nervira kampanja koja se vodi u javnosti da dokaza nema. Neće biti da ih nema. Ima problema, ali dokaza ima poprilično (advokat Slobodan Ružić)

Više od 21 godine od ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije i očekivanja medijske javnosti da se organizatori i ubice privedu pravdi bar u jednom slučaju za koji je jasno utvrđeno da je novinar ubijen zato što se nesebično zalagao za dobrobit društva, a da iza ubistva stoji država i njene tajne službe, ovakvo otezanje sa donošenjem pravosnažne presude predstavlja šamar slobodi medija i kupovinu slobode za optužene.

Jer, od četvorice nepravosnažno osuđenih, ukupno na 100 godina zatvora, samo je Radomir Marković u zatvoru, i to za druga zlodela, a ostali su ili u bekstvu (Miroslav Kurak) ili u kućnom pritvoru (Ratko Romić i Milan Radonjić) i tretiraju se kao „neosuđivana lica“.

Cenzolovka je danas od Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu tražila odgovore na pitanja koja su se otvorila nakon odluke Apelacionog suda da poništi prvostepenu presudu.

– Koliko će trajati ponovljeni proces, s obzirom na to da je suđenje trajalo četiri godine?

– Da li će isto sudsko veće, koje je presudu donelo sa dva glasa za i jednim protiv, odlučivati i u ponovljenom procesu?

Apelacioni sud ukinuo presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, predmet vraćen na ponovno suđenje

– Šta je posle četiri godine još moguće uraditi da se dođe do pravosnažne presude, zasad jedine kad su u pitanju ubistva novinara u Srbiji?

– Da li tužilaštvo ima još neke adute?

– Da li sudsko veće može da promeni svoju prvobitnu presudu da su nepoznati i naručilac i neposredni izvršilac ubistva?

– Kako će tužilaštvo utemeljiti – inače dobro obrazloženu – optužnicu da je neposredni izvršilac poznat i da je u bekstvu?

Sva ova pitanja proizlaze iz objavljenog saopštenja na sajtu Apelacionog suda, dok je puno obrazloženje odluke i dalje nepoznato široj javnosti, a sudeći po odgovoru koji smo dobili iz tužilaštva, i samom pomoćniku tužioca Milenku Mandiću.

Apelacija: Prekoračenje optužnice

U odluci Apelacionog suda se kaže:

„Uvođenjem ’N. N. lica’ u izreku presude, a koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac i dodavanjem novih radnji okr. Radonjiću, Kuraku i Romiću prvostepeni sud je, kada je reč o načinu izvršenja krivičnog dela značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio, u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici.“

Ovakvo otezanje sa donošenjem pravosnažne presude predstavlja šamar slobodi medija i kupovinu slobode za optužene

Drugim rečima, prekoračio je optužnicu i presuda je pala.

Apelacioni sud takođe kaže da nema dokaza da je još jedno „N. N. lice“ bilo prisutno u trenutku ubistva, pita da li je N. N. lice koje je nalogodavac i N. N. lice koje je izvršilac jedna te ista osoba, na šta su ukazivali i advokati okrivljenih, i postavlja niz pitanja prvostepenom sudu za koja nema odgovora u presudi.

Apelacioni sud smatra da je jedan od najvećih problema prvostepene presude to što nije objašnjeno u kakvoj su vezi N. N. lice (izvršilac) i okrivljeni Kurak i Romić:

„Prvostepeni sud u izreci, a i kasnije u obrazloženju presude, nije uopšte naveo na koji način su okrivljeni Kurak i Romić omogućili N. N. licu da izvrši ovo krivično delo, što njihove radnje čini nejasnim i nerazumljivim. Ovo stoga, što se iz izreke prvostepene presude ne vidi i ostaje nejasno gde su se, u momentu izvršenja krivičnog dela nad oštećenima, nalazili okr. Romić i Kurak, da li su bili zajedno ili su bili razdvojeni, dalje nejasno je na koji način i kojom svojom radnjom su omogućili N. N. licu izvršenje krivičnog dela i time kao saizvršioci učestvovali u izvršenju ovog krivičnog dela“, piše u odluci Apelacionog suda.

Ružić: Nervira me kampanja kako dokaza nema

Milenko Mandić, tužilac u ovom predmetu, tražio je prilikom iznošenja žalbe pred Apelacionim sudom da se predmet ne vraća na ponovno suđenje u Specijalni sud, nego da apelacija sama otvori pretres i donese konačnu presudu kako bi se uštedelo vreme u ovom već predugom procesu.

Sud je to odbio.

Advokat Slobodan Ružić, zastupnik dece Slavka Ćuruvije, kaže za Cenzolovku da odluka Apelacionog suda da vrati predmet prvostepenom sudu na novo odlučivanje „nije nikakva senzacija“.

Ne verujem da će biti izvođenja novih dokaza. Očekujem da će biti održana možda svega dva pretresa, da će to trajati pola godine, nakon čega će verovatno uslediti žalba, i očekujem da bismo za godinu dana mogli imati pravosnažnu presudu (advokat Slobodan Ružić)

„Apelacioni sud je postupio standardno, iako je mogao da donese i drugačiju odluku i otvori pretres. Generalno se uvek tako radi, apelacioni sud prvi put ukine presudu i vrati je prvostepenom sudu na odlučivanje, a ako se po drugi put predmet nađe na apelaciji i ako ponovo nisu zadovoljni presudom, onda ni po zakonu ne mogu da vrate predmet prvostepenom sudu, već otvaraju pretres“, kaže advokat Ružić i ističe važnu stvar koja nikom ne bi trebalo da promakne:

„Odluka Apelacionog suda ne znači da su okrivljeni oslobođeni.“

Advokat Ružić objašnjava da očekuje da će ponovljeni postupak trajati znatno kraće jer je Apelacioni sud ukidajući presudu dao nalog šta sve tačno treba da se uradi u ponovljenom postupku i traži odgovore na postavljena pitanja.

„Ne verujem da će biti izvođenja novih dokaza. Očekujem da će biti održana možda svega dva pretresa, da će to trajati pola godine, nakon čega će verovatno uslediti žalba, i očekujem da bismo za godinu dana mogli imati pravosnažnu presudu Apelacionog suda kojom će, posle otklanjanja nedostataka, biti potvrđena presuda. Ipak, moj najveći strah je da ovo ukidanje presude ne bude otvaranje vrata za oslobađajuću presudu“, kaže Ružić i ističe da je, uz sve nedostatke presude, „sud odgovorio na većinu pitanja“.

Strah da bi ovo vraćanje na ponovno suđenje moglo značiti i oslobađanje ubica od odgovornosti zasniva se na mnogim okolnostima koje su pratile donošenje prvostepene presude, a pre svega na dužini trajanja procesa, odbacivanju ključnih dokaza, a zatim njihovom vraćanju u postupak, i posebno na kampanji koju u javnosti vode zastupnici okrivljenih da „nema dokaza“.

„Posebno me nervira kampanja koja se vodi u javnosti da dokaza nema. Neće biti da ih nema. Ima problema, ali dokaza ima poprilično i kad ukrstite dokaze iz ovog predmeta sa onima iz predmeta koji se tiču drugih ubistava koja su počinili pripadnici Državne bezbednosti – vidi se kao na dlanu da su to sve ti isti ljudi. Ovo je težak predmet jer protiv sebe imamo vrlo opasnu mrežu još uvek uticajnih ljudi iz Službe. Očekujem da sudije bolje obrazlože svoju odluku, očekujem da promene presudu jer će tužilac sigurno insistirati da je Kurak izvršilac. Za to ima dovoljno dokaza. Znate, nije tu problem veliki protok vremena od kad se ubistvo dogodilo. Okolnosti su slične u svim ovakvim slučajevima jer ubistva se ne vrše pred publikom, a dokaza ima više nego dovoljno da je upravo on izvršilac“, kaže Ružić za Cenzolovku.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.