Ružičasta slika o medijskim slobodama u Srbiji

Tvrdnja da u Srbiji postoji sloboda medija, a da je najveći problem polarizacija i neprofesionalizam – netačna je, cinična, pa i nepristojna.

Ta analiza i nastup njenih potpisnika, od kojih je jedan i sam donedavno bio borac za slobodu govora, dobro je tempiran i lukavo izveden manevar da se Srbija u Briselu predstavi drugačijom nego što jeste. Nadam se samo da evropski zvaničnici neće biti baš toliko glupi da poveruju u taj igrokaz režiran u Vučićevom kabinetu – kaže za Danas novinarka i članica NUNS-a Tamara Skroza, komentarišući izveštaj o slobodi medija koji su u Evropskom parlamentu u Briselu predstavili Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurgus Kazimir. Oni su prekjuče pred evropskim parlamentarcima konstatovali da u Srbiji postoje medijske slobode, ali i da je medijski prostor previše polarizovan.

Grupa Prijatelji Srbije je u okviru Evropskog parlamenta organizovala u Briselu prezentaciju kvartalnog Medijametra, koji se bavi analizom štampanih medija u Srbiji. Analiza se odnosila na period od januara do marta 2017. godine, a kao srpski medijski istraživači i eksperti pozvani su Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurgus Kazimir. Njihova analiza izazvala je negativnu reakciju među brojnim kritički orijentisanim medijskim poslenicima u Srbiji, koji smatraju da izveštaj ne odslikava realnu situaciju u Srbiji. Stanković je ocenio da postoji snažna politička polarizacija kada je reč o dnevnoj štampi, dok su nedeljnici više ili manje prema njoj kritični. Slobodu medija ni jedan od eksperata nije dovodio u pitanje, čak je konstatovano da ona postoji u štampanim medijima. Velimir Ćurgus Kazimir je istakao da se problem medija u Srbiji ne odnosi toliko na slobodu medija, koliko na profesionalizam, uređivačku politiku i stavove prema određenim temama.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže za Danas da je više nego jasno da je akcija predstavljanja ovog izveštaja politički motivisana.

– U pitanju je odgovor vlasti na proteste zbog dramatičnog gušenja medijskih sloboda. U tom smislu bi bilo interesantno otkriti ko je platio ovu ekskurziju u Briselu i koliko je ona koštala. Umesto da novinarskim i medijskim udruženjima odgovori na zahteve i pitanja, i odustane od toga da se prema medijima odnosi kao prema upregnutim konjima, vlast izvodi jeftine, šibicarske fazone, misleći valjda da će tako promeniti sliku o sebi. O kvalitetu istraživanja najbolje govori činjenica da ga prezentuje Dejan Vuk Stanković. Da nije tužno, bilo bi smešno – zaključuje Sejdinović.

Sličnog mišljenja je i urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, koji smatra da prezentovani podaci pred EP ne prikazuju pravu sliku o stanju u medijima u Srbiji.

– Govorio je analitičar Vuk Stanković koji se skoro svakodnevno pojavljuje u Informeru i daje komentare upravo u tekstovima u kojima se vode kampanje protiv novinara i opozicije. Našim izveštačima je cilj bio da u evropskom parlamentu dokažu ono što je prvo premijerka Ana Brnabić rekla, odnosno da pokušaju da izjednače provladine medije koji šire lažne vesti i nezavisne medije – ističe Dojčinović. Kao ilustraciju, Dojčinović navodi i to da će vlast će uvek stati u zaštitu novinara prorežimskih medija dok se pretnje i napadi na novinare kritičkih medija ne osuđuju i ne procesuiraju.

– Najgori primer je napad na novinare tokom predsedničke inauguracije gde je tužilaštvo odbilo da se pozabavi navijačima i kriminalcima iz obezbeđenja SNS koji su davili fotografe i novinare. S druge strane, od napada na novinarke Pinka je napravljena nacionalna drama. Deljenje novinara na podobne i nepodobne se jasno vidi i u finansiranju. Većinu novca od reklama i na konkursima dobijaju upravno provladini mediji, čak i uprkos tome što svakodnevno krše novinarsku etiku i objavljuju „lažne vesti“ – ističe Dojčinović.

Bivši predsednik NUNS-a Srbije Vukašin Obradović kaže za Danas da se vlast podjednako odnosi prema novinarima kao prema neistomišljenicima.

– Odnos Aleksandra Vučića i vladajuće strukture prema medijima pokazuje njegov odnos prema demokratiji i u krajnjoj liniji prema građanima. On pokušava da ućutka nepodobne, kritički nastrojene medije kako bi u javnosti, preko režimskih glasila, plasirao onakvu sliku stvarnosti koja njemu odgovara. Krajnji cilj je da do građana ne dođu informacije koje su ključne za njegov politički život i delovanje – smatra Obradović. On dodaje da Aleksandar Vučić u tom smislu ne bira sredstva i da ne pokazuje želju da popravi odnos sa novinarima i medijima koji mu nisu po volji.

Stamenković: Postupanje po prigovoru oštećenih

Beograd – Više tužilaštvo će odlučivati o prigovoru na odluku Prvog osnovnog tužilaštva kojom su odbačene krivične prijave zbog napada na novinare tokom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića, izjavio je za sajt UNS zamenik republičkog tužioca Branko Stamenković, član Radne grupe za bezbednost novinara. UNS je saopštio da je nenamernom pogrešnom interpretacijom sastanka, sajt UNS-a preneo da je Više tužilaštvo u Beogradu uložilo žalbu na tu odluku. „Istina je da su prigovor podneli oštećeni novinari, a da Više tužilaštvo postupa po njihovoj zahtevu“, saopštio je UNS. Dušan Telesković, član Radne grupe ispred UNS, izvinio se zbog pogrešne interpretacije sa sastanka ovog tela. „Žao mi je što sam pogrešno razumeo pravnu proceduru i izvinjavam se zbog toga oštećenim novinarima, javnosti i svim učesnicima sastanka“, rekao je Telesković.

Bogovič: Rat između medija u Srbiji

Poslanik u EP i potpredsednik Grupe prijatelja Srbije Franc Bogovič je nakon izlaganja naših izveštača ocenio da u Srbiji ima dovoljno medijskog prostora za kritikovanje tako vlasti kao i opozicije. „Veće pitanje je koja je pozadina tih mnogobrojnih negativnih objava i koji interesi stoje iza njih. Medijski prostor izrazito je profiliran pro i kontra, objave su pisane u tabloidnom stilu, senzacionalno, sa ciljem diskreditacije suprotne strane. Neobično je i to, da možemo pratiti pravi rat između medija, a sa druge strane nedostaje uravnoteženih, objektivnih tekstova na osnovi pravog istraživačkog novinarstva“, ocenio je Bogovič.