Šaban Beriša uslovno kažnjen za rušenje ploče Slavuju i Pereniću, etnički motivi izostavljeni iz presude

Uslovna kazna se neće izvršiti ukoliko u periodu od godinu dana optuženi Beriša ne počini drugo krivično delo, navodi kosovski portal na albanskom jeziku „Zakletva pravdi“.

Kako piše ovaj portal, Osnovno tužilaštvo u Đakovici je podiglo optužnicu 19. februara ove godine protiv Šabana Beriše, stavljajući mu na teret krivično delo „uništavanje i oštećenje imovine“, iz člana 333, tačka 3 stav 1 Krivičnog zakona Kosova.

Prema optužnici, Beriša je 2. februara ove godine uništio ili učinio beskorisnom tuđu imovinu, jer je bagerom oštetio obeležje dvojici srpskih novinara koji su nestali, uklonio i ostavio ga dvadesetak metara dalje od mesta na kojem je bilo postavljeno.

Međutim, u policijskom izveštaju, u koji je UNS imao uvid, navodi se da je uklanjanje ploče „etnički motivisano“, da je ploča namerno uklonjena i bačena od mesta gde je postavljena za šta je Krivičnim zakonom Kosova propisana zatvorska kazna u trajanju do tri godine.

U članu 333 tačka 4 stav jedan ovog zakona navodi se da se „počinilac krivičnog dela kažnjava zatvorom do tri godine“ ukoliko je izvršeno „zbog predrasuda prema nacionalnosti, jeziku, verskom ubeđenju…”.

Presuda je izrečena, ali još uvek nije dostavljena, pa je nejasno da li je tužilaštvo odustalo od kvalifikacije krivičnog dela kao etnički motivisanog, iako je okrivljeni potvrdio da je to bio razlog da sruši ploču ili je sud odbacio takvu kvalifikaciju.

Podsetimo, kolege iz UNS-a, kao i članovi porodica su u maju ove godine osmi put postavili obeležje na kojem na srpskom i albanskom jeziku piše “Ovde su 21.8.1998. godine otete naše kolege novinari, Đuro Slavuj i Ranko Perenić – tražimo ih”. Prvi put je pronađen počinilac ovog vandalizma.

Novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da urade prilog o povratku otetih monaha. Prema podacima  dobijenim od njihovih porodica, poslednji put viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima. Greškom su krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom OVK.

Kako je UNS u svom istraživanju saznao, tadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini Milivoje Miki Mihajlović na dan nestanka Perenića i Slavuja video je izveštaj Vojske Jugoslavije o prisluškivanju OVK u kom je bilo zabeleženo: „Dva paketa su donesena do Bele Crkve“ (naselje u Orahovcu). Kako je rekao UNS-u, tamo je odmah poslao novinara Njujork Tajmsa Majka O’Konora.

„Kada se vratio pitao me je za serijski broj njihovog diktafona. Znao sam broj, jer sam ga lično kupio. Video je ’soni’ koji su Ranko i Đuro poneli na teren.  O’Konor je video i plavu Zastavu 128 i u njoj je bio diktafon. Pitao je komandante OVK gde su ljudi iz automobila, a oni su odgovorili da ne znaju ništa, da su sve tako zatekli“, rekao je UNS-u Mihajlović.