Šabić: Martinović potcenjuje pamet građana

To je za Danas rekao advokat Rodoljub Šabić, doskorašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom izlaganja šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, u kojem je ocenio da pojedini mediji i nevladine organizacije šalju državnim institucijama „tendenciozne upite koji idu na to da sruše bezbednosni sistem Republike Srbije“.

Martinović je u više navrata pred skupštinskog govornicom optuživao i tadašnjeg poverenika da radi za račun stranih službi a protiv interesa države.

Šabić je na te navode pozivao nadležne organe da ispitaju njegovo delovanje ili da se pozabave klevetama koje izgovara šef naprednjaka u skupštini. Međutim, reakcija institucija je izostala. Poslednje Martinovićevo izlaganje Šabić ocenjuje kao neinteligentno, pre svega zato što nabrajajući taj dugi spisak ljudi, novinara, istraživača i organizacija, po njemu, „subverzivnih elementa, špijuna, stranih plaćenika i izdajnika“ ne shvata da zapravo direktno kompromituje neke svoje važne kolege „ostajući dužan odgovor na jedno prosto pitanje“:

– Kako to da iz toliko brojne skupine aktivnih „neprijatelja države“ bar jednog jedinog nisu razotkrile i dalje procesuirale naše bezbednosne strukture kojim rukovode perjanice njegovog SNS, Stefanović i Gašić? Ili još bolje, kako to da oni meni kao glavnom pomagaču u tim „neprijateljskim delatnostima“ za 10 godina, tri puta za redom posle najrigoroznije kod nas predviđene bezbednosne provere, izdaju bezbednosni sertifikat najvišeg stepena? Još je važeći sertifikat za pristup državnim tajnama koji mi je izdat – ističe Šabić. On dodaje da uz sve to, Martinović potpuno netačno, opisujući mehanizam funkcionisanja zakona „demonstrira totalni diletantizam“ izgovarajući „oni su tražili bezbednosno važne informacije a Šabić im davao“.

– Martinović potcenjuje pamet građana jer istina je, lako proverljiva, da su se u najvećem, predominantnom broju slučajeva, zahtevi odnosili na informacije iza čijeg skrivanja nisu stajali nikakvi razlozi državne bezbednosti već najčešće „mutne“ kombinacije s državnom imovinom i novcem, ili postupci koji su najblaže rečeno izazivali ozbiljne sumnje u nezakonito postupanje funkcionera ili organa vlasti, odnosno korupciju – naglašava Šabić. Prema njegovim rečima, čak i kad su zahtevi išli ka bezbednosnim strukturama, novinari i istraživači samo su se koristili svojim pravom iz zakona koji predviđa da mogu tražiti „svaku informaciju nastalu u radu ili u vezi sa radom organa vlasti“. A da li će je i dobiti, dodaje, odlučuju prvostepeni organ, potom poverenik, na kraju eventualno i sud.

– Poverenik nije nikad novinarima ili istraživačima „davao“ informacije, već je u skladu sa zakonom samo odlučivao o njihovom pravu da ih dobiju. Vlast je uvek bila u poziciji ne samo da protivno zakonu ne izvrši rešenje poverenika, što je neretko i radila, već i da preko, na to uvek servilno spremnog državnog tužioca, tužbom traži da Upravni sud preinači rešenje poverenika jer je „povredio zakon i ugrozio javni interes – kaže Šabić. On dodaje da je Upravni sud u malom broju slučajeva vratio rešenja povereniku na ponovni postupak, (poverenik je uvek doneo istu, dodatno obrazloženu odluku) ali sud ni jedan jedini put nije preinačio rešenje poverenika tako što bi odbio zahtev tražioca informacija kao nezakonit.

– Ali ako se bilo čija neinteligencija i diletantizam mogu bar donekle shvatiti, opaka, zlonamerna neodgovornost Martinovićevog istupa ne može nikako – zaključuje Šabić.

Etiketiranje

– Martinović zna da je etiketiranje ljudi kao neprijatelja i izdajnika u našim uslovima zapravo crtanje mete na čelu, da može imati, da je već, kao u slučaju Olivera Ivanovića i imalo tragične posledice. A činjenica da to ipak radi i to vrlo uporno govori da se baš takve posledice i žele – ističe Rodoljub Šabić.