Šabić o hapšenju uzbunjivača: Odavanje službene tajne anahrono, nema ga u Zakonu o tajnosti podataka

„Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja“, citira za Cenzolovku član 3 Zakona o tajnosti podataka advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji ministar državne uprave i prvi poverenik za informacije od javnog značaja.

„U najmanju ruku, javnosti se duguje mnogo više informacija o razlozima i okolnostima zbog kojih je pokrenut postupak protiv A. O.“, kaže Šabić o informaciji koju je objavio nedeljnik NIN, da je posle tajne akcije policije uhapšen IT stručnjak fabrike oružja Krušik zbog navodnog prosleđivanja dokumenata novinarima o trgovini oružjem Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše.

Šabić ukazuje i na to da u celoj priči i dalje ne znamo „ni minimum praktičnih činjenica“. 

• Da li je uopšte ispunjen formalni uslov, klasifikovanje dokumenta? Da li je, ko i kada to uradio?
• Koji su to dokumenti ili podaci, po mišljenju tužilaštva, „službena tajna“ čije bi odavanje „moglo da prouzrokuje štetu“?
• Na kakvu se to konkretno štetu misli?

Ako pođemo od pretpostavke koju iznose mediji da je razlog za akciju tužilaštva samo objavljivanje podataka koji potvrđuju učešće oca ministra policije kao predstavnika privatne firme u poslovima trgovine oružjem sa državnom firmom, onda postupak tužilaštva direktno asocira na pritisak na uzbunjivača. A tako nešto bi, naravno, bilo sasvim nelegitimno (Rodoljub Šabić)

Bez odgovora na ova pitanja, kaže Šabić, bez uvida u akt o pokretanju postupka protiv A. O. i rešenja o određivanju pritvora, mnogo činjenica ostaje nepoznato, zbog čega je teško biti kategoričan u komentarisanju.

„Ako pođemo od pretpostavke koju iznose mediji da je razlog za akciju tužilaštva samo objavljivanje podataka koji potvrđuju učešće oca potpredsednika Vlade i ministra policije kao predstavnika privatne firme u poslovima trgovine oružjem sa državnom firmom, proizvođačem oružja, poslovanju povodom kog je u javnosti već izneto više raznih sumnji u vezi sa načinom poslovanja i iznenadnim ogromnim zaradama te privatne firme, onda postupak tužilaštva direktno asocira na pritisak na uzbunjivača. A tako nešto bi, naravno, bilo sasvim nelegitimno“, tvrdi Rodoljub Šabić za Cenzolovku.

On ukazuje i na to da je ta famozna odredba „odavanje službene tajne“ iz Krivičnog zakonika, o čijoj primeni se u ovom slučaju „valjda radi“, prilično anahrona i da ne korenspondira na dobar način sa Zakonom o tajnosti podataka.

Stavom 4 tog člana KZ predviđeno je da je „službena tajna“ podatak ili dokument koji je „zakonom, propisom ili odlukom nadležnog organa proglašen službenom tajnom“.

Ali Zakon o tajnosti podataka ne poznaje „službenu tajnu“ ni kao pojam, jer je nju i „vojnu  tajnu“ pre 10 godina isključio iz našeg sistema klasifikovanja podataka, kaže Rodoljub Šabić.