Šapić, još samo sad

Juče je izašla kolumna o tome kako sam zaljubljen u Šapića, jer su advokati United grupe imali nekoliko primedbi na tekst koji sam, ogorčen zbog presude, pisao u ponedeljak uveče, četrnaest sati pre roka.

Zabrinuti da dodatno ne najebem, a možda i oni zajedno sa mnom, pošto Šapić mlati pare ne samo tužbama protiv novinara, on se okomio na redakcije.

Zamolili su me za svega tri male intervencije, ali u tom trenutku bio sam u fazonu kolumna je previše blaga, ne mogu da je prepravljam, lakše mi je da napišem novu, pa kad mi se ohladi glava, napišem ovu.

Glava se ohladila i moram reći da je moj sadašnji stav o presudi da sam vrlo zadovoljan.

Šapićeve tri SLAPP tužbe sastavni su deo mog „slučaja“ kod PEN, IPI, NUNS i drugih organizacija.

Zamislite da je presuda bila oslobađajuća, na šta bi onda ličio moj slučaj. Pokazalo bi se da su srpski sudovi normalni, da prepoznaju SLAPP tužbu i odbacuju je, prema instrukcijama EU zemljama kandidatima da je tolerisanje ovakvog oblika ugnjetavanja nedopustivo. Ovako, sve je na svom mestu.

Ja sam pisao i sa Kulačinom pričao o Šapiću, on nam je prvo na Pinku pretio smrću, a zatim nas je triput tužio (dvaput zajednički i treći put samo mene).

Sud je presudio u njegovu korist. Većina smatra da je presuda od 70 hiljada dinara (plus 79 hiljada sudski troškovi) ponižavajuća u odnosu na njegov odštetni zahtev od 250 hiljada (plus zatezna kamata, plus sudski troškovi) pa možda to treba platiti i skinuti mi Šapića sa grbače.

Pored toga što nemam takve pare, imam i princip da je jedina prihvatljiva presuda odbacivanje tužbe.

Uložićemo žalbu.

Kad Šapić zglajzne, što će se, kako stvari stoje, desiti uskoro, nestaće njegov toksični uticaj na društvo i sudstvo, pa niko nikada više neće prihvatiti njegove siledžijske tužbe.

Pošto apelaciji obično treba nekoliko godina da rešava po prvostepenoj presudi, to je dovoljno vremena da se Šapiću desi sve i svašta, ništa lepo, naravno, jer njegovi zvezdani trenuci ostali su u prošlosti.

Ovo je prvi put, za 738 „Ubitačnih“ kolumni da je Danas imao ikakvu primedbu. Da sam normalan usvojio bih njihove sugestije i ne bih morao da pišem još dva teksta o liku koji je sam sebe ispisao iz istorije.

Ja, međutim, nisam normalan. Advokati Danasa ne znaju (sada će da saznaju) da smatram da je u neobjavljenom tekstu bilo još problematičnih pasusa.

Pisao ih je Mare iz ogledala, kome su se do sad omakle mnoge stvari zbog kojih je Mare s ove strane ogledala nadrljao.

Ovo je pravi osvrt na presudu.

Svi srećni.