E, na vađevinu tog tipa mi je zaličila Đidova svetoneđeljna izjava na TV N1 da je protestna masa „spontano“ provalila u RTS, o kojoj znate šta mislim, koja mi je teška muka duhu, ali su mi još veća muka potuljenost i kurčenje preko tuđe grbače uz hroničnu nestašicu muda. Iz te smese je i nastao RTS. I mnoga druga pročaja.
Budući da znamo da u Srbiji ni svi spontani pobačaji nisu spontani, osnovano sumnjam da je upad u RTS unapred dogovoren – ili pre će biti nagovoren od strane hiperaktivnog Boškića – ali budući da nije bilo žrtava u ljudstvu, događaje od subote uveče pa do ovog trenutka posmatraćemo kao nadsaharsku sapunsku operu, što oni u suštini i jesu.
Krenimo sa uvertirom. Ako pretpostavimo da je upad bio „zdogovoren“, kakav je bio plan? Nikakav! Nikakvog plana – to garantujem – nije bilo, što, ako uzmemo u obzir da su srpske elite i u ratove srljale bez ikakvog plana, nije nikakvo čudo. Ali ako plana nije bio, ne znači da nije bilo one hrišćanske vrline koja se preziva Macura. A kakve su bile macure? Maglovite. Kao, uostalom, i u slučaju srljanja u ratove. Ovakve otprilike: „Udarićemo, pa šta nam Bog i sreća junačka daju. Uguraćemo se uživo u program, NEŠTO ćemo reći, a onda će se dogoditi NEŠTO što će Vučića oduvati sa svih televizija, a nas dovesti na vlast.“
S druge strane, Trijumvirat Fantastikus je imao sva prava da uđe u RTS. Bili nam trijumviri dragi ili ne – meni, na primer, nisu – oni predstavljaju 15-ak odsto populacije zbog koje Javni servis i postoji, sledstveno čemu je obezbeđenje bilo u obavezi da ih pripusti u hol, da pozove bivšeg Bujketa, a dotadašnji Bujke je bio u obavezi da momentalno dođe, da sasluša šta ĐV&B imaju i da zajednički „donesu neke zaključke“.
Možebiti da Bujketu „odozgo“ ne bi bilo dozvoljeno da se pozivu odazove, ali i time bi se, možda i više nego post festum, posrao na sebe – a delimično i na „odozgo“ – Trijumvirat bi na raboš upisao veliki plus, pa bi se sledeće subote njihov paket akcija bio mnogo veći, a Bujketov mnogo manji, sve dok se one tamo subote ne bi sveo na nulu, pa bi gen. dir. i „odozgo“ morali da legnu na rudu.
Sve je to tako, ali znamo da se u Srbiji u nešto računa samo ono što se postigne na silu, bez obzira što se isto to može postići mirnim putem. Govorio je onaj Svetogorac da će nam se to dogoditi ako nas budu oslobađali ajduci, ali džaba je krečio. DŽaba je i Trijumvirat krečio. Kao što će nastaviti džaba da kreči i kad se – kada za to kucne čas – dokopa mračnog predmeta vlasti. Evo i „utiska vikenda“ – revolucionarna verzija Vuka Jeremića, koji u vijatnamci arlauče (kevće) sa karoserije kamiona. Tabloidi su primetili da pritom nosi sat od 15.000 evra. Propustili su, međutim, da primete da mu sat kasni 150 godina.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.