Mada u poslednje vreme deluje da Bratislav Gašić ima sve veće pretenzije po pitanju onog što svi čekamo.
Kad tako lako postaneš direktor srpske tajne službe zvane BIA, granica ti je samo britanska tajna služba zvana MI6. Tako da je nova životna parola Bratislava Gašića: “Ljudi koje čekamo smo MI6”, totalna parafaraza parole Saše Jankovića.
I tu nije jedina sličnost & razlika ova dva na prvi, drugi i treći pogled nespojiva lika: obojica, naime, smatraju da srpskom narodu treba vratiti osmeh na lice, s tim što je Janković to ugradio i u program i statut, dok Gašić redovno daje oglase: “Povraćam osmeh na lice, veoma povoljno”.
Zato što je primećeno da se od Gašićevog vraćanja osmeha na lice, uglavnom povraća (osmeh na lice).
Međutim, vraćanje osmeha na lice nije baš jednostavan poduhvat kao što izgleda. Prvi pokušaj Saša Jankovića da počne sa organizovanim vraćanjem osmeha na lice građanima Srbije u jutarnjem programu N1 završio se katastrofalno. Sportski komentatori su tog jutra rekli: “Kakav danak neiskustvu!”
Iako je njegov PR tim danima smišljao na koji način je najbolje početi sa vraćanjem osmeha na lice građanima Srbije, što je najprimamljivije obećanje još od vraćanja stare devizne štednje, niko nije računao da će ta operacija završiti kao operacija: “Vraćanje Saše Jankovića zvanog Saša na civilizacijski nivo Bratislava Gašića zvanog Bata”.
-Moramo da smislimo neku foru! Recimo, kad te novinarka pita koji je novi naziv našeg pokreta, ti joj odgovori: “Ako vam kažem, moraću da vas ubijem!” To uvek pali kod naroda – bio je prvi savet PR tima Saše Jankovića.
Onda se neko setio da jutarnji program N1 pažljivo prate urednici Pinka, Informera i Srpskog telegrafa, pa su već videli masan naslov: “Sale Prangija pretio ubistvom novinarki N1!”
-Hm… – zamislio se tog jutra PR tim Saše Jankovića: “Smisli nešto na licu mesta, nemamo više vremena. Samo ne pominji nikakve krvne delikte, niti bilo šta što podleže Krivičnom zakonu Republike Srbije. Recimo, kaži joj: ako vam otkrijem ime novog pokreta, moraću da vas ne ubijem. To uvek pali, a nije krivično delo!”
-Ali to uopšte nije smešno! Hoću reći: to uopšte ne vraća osmeh na lice – primetio je Saša Janković.
-A da probaš da golicaš novinarku. To garantovano vraća osmeh na lice! Naravno, samo ako je novinarka golicljiva! – setio se onda PR tim u cajtnotu, pred samu emisiju.
-Golicanje novinarke ne dolazi u obzir! Pa jeste li vi normalni!? Ne mogu ja posle da idem po Srbiji i golicam svakog građanina kome treba vratiti osmeh na lice – razljutio se Saša Janković, shvativši da je prva tačka njegovog programa – vraćanje osmeha na lice – komplikovanija od, recimo, smanjenja stope nezaposlenosti na nula odsto.
I otišao je u jutarnji program čvrsto ubeđen da će mu povodom vraćanja osmeha na lice nešto pasti na pamet na licu mesta.
Sve dobre ideje dolaze spontano – rekao je još davno u Trsteniku Bata Gašić, naš poznati mislilac.
-Ako vam otkrijem novo ime našeg novog pokreta, moraću da vas… Poljubim! – rekao je tog jutra Saša Janković, stopostotno siguran da se tog momenta celoj Srbiji vratio osmeh na lice, mada je još u studiju primetio da ga svi nekako mrko gledaju. Mnogo mrkije nego pre pokušaja vraćanja osmeha na lice.
-Ovi uopšte nemaju smisao za humor. Najteže će biti vratiti osmeh na lice redakciji jutarnjeg programa N1. Njih baš ništa ne može da nasmeje – pomislio je Saša Janković.
Ali je u tom trenutku svima bilo i više nego jasno koje je ime novog pokreta Saše Jankovića: “Pokret slobodnih građana malo slobodnijeg izražavanja”.
-Odlično ime! – viknuo je unisono PR tim Saše Jankovića.
Janković Saša je tog jutra shvatio da je najbolji način za vraćanje osmeha na lice, u trenutnim okolnostima, da se svim punoletnim građanima Srbije pošalje smajli SMS-om.
-Za svaki slučaj šaljite one smajlije koji namiguju. Ako slanje smajlija proglase za seksizam, bar ćemo moći da kažemo da smo se samo šalili – objasnio je novi koncept razvoja prve tačke programa Pokreta slobodnih građana malo slobodnijeg izražavanja.
Zatim je krenula društvena akcija: pronađi ključne elemente Bate Gašića u Saši Jankoviću.
Iako je to malo komplikvana & zlonamerna rabota: Bata Gašić je personifikacija odnosa vlasti prema novinarima, te je njegova rečenica: “Volim novinarke koje ovako lako kleknu” zapravo odraz kolektivnog duha Srpske napredne stranke koji je sadržan u drevnoj japanskoj uzrečici: “Ma du-vaj-te ga!”
Dok Saša Janković samo pokušava da vrati osmeh, mada mu se on ponekad vrati kao bumerang.
-Pa dobro, recite nam na kraju, kako ćete zaista vratiti osmeh građanima Srbije? – pitaće Jankovića sigurno već na sledećem TV gostovanju.
-Ako vam to otkrijem… Hm… Moraću da vas nasmejem!
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.