Saslušan Andrej Gnjot kom preti izručenje u Belorusiju, ispred Apelacionog suda održan protest

Nemojte me izručiti tamo gde me čeka smrt, poručio je danas beloruski aktivista Andrej Gnjot u obraćanju sudskom veću Apelacionog suda u Beogradu, kojim predsedava sudija Milimir Lukić, a koje treba da odluči o žalbi aktiviste na rešenje Višeg suda o izručenju Belorusiji.

„Molim vas da mi sačuvate život jer je to vrlo lako“, rekao je Gnjot na saslušanju koje je počeo zahvaljivanjem javnosti na podršci.

On je za sebe rekao da je novinar, režiser, politički aktivista i politički zatvorenik i konstatovao da bi tužilac u ovom postupku Aleksandra Grbović u Belorusiji isto bila uhapšena jer je imala torbu sa sarom „belo-crveno-belo“ i osuđena na kaznu zatvora od tri godine.

„To je sve što treba da znate o pravima u Belorusiji“, rekao je Gnjot koji je podsetio da je u Srbiju došao da bi snimao reklamu, a završio je u Centralnom zatvoru u kojem je proveo sedam meseci i šest dana.

„Diktatura me tereti da nisam plaćao porez, mene umetnika koji na fakultetu nisam ni imao predmet matematike. Molim vas da na optužnicu gledate sa zdravorazumskog stava – ako dugujem 300.000 evra za porez, to bi značilo da sam zaradio milione. Da imam milione, ne bih dolazio u Srbiju da nešto zaradim“, objasnio je Gnjot.

On je sudskom veću dostavio peticije stranih i domaćih umetnika koji pozivaju na njegovo oslobađanje, kao i pismo koje mu je uputila specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a sudija Lukić je rekao da će to sve biti deo spisa predmeta koje će veće razmatrati.

Gnjot je svoje obraćanje završio rečima „Živela Srbija“.

Pre obraćanja beloruskog aktiviste, sudija izvestilac je kratko prepričao predmet od hapšenja Gnjota na beogradskom aerodromu 30. oktobra 2023. godine do dva saslušanja i dve odluke Višeg suda u Beogradu, koji je u oba slučaja doneo odluku da su ispunjeni formalni uslovi za izručenje Belorusiji.

Prvu odluku je promenio Apelacioni sud i vratio Višem sudu na ponovno odlučivanje, koji je ponovo doneo istu odluku. Tužiteljka Aleksandra Grbović rekla je da javni tužilac ostaje pri svom stavu i da traži da se žalbe odbrane odbace kao neosnovane.

Žalbu odbrane je obrazložio advokat Žarko Jeknić i veću dostavio i dokument da je Interpol, po čijoj poternici je Gnjot i uhapšen u Beogradu, stavio tu poternicu van snage.

Jeknić je ukazao i da je indikativno da se svi umetnici ili aktivisti uvek okrivljuju za fiskalna krivična dela, a predočio je i da Evropska konvencija o ekstradiciji ima primat u odnosu na bilateralna dokumenta o izručenju.

Sudsko veće trebalo bi da donese odluku u naredne tri do četiri nedelje, dok je zakonski rok za takvu odluku tri meseca.

Protest podrške ispred Apelacionog suda

Protest zbog mogućeg izručenja beloruskog aktiviste i novinara Andreja Gnjota Minsku održan je ispred Apelacionog suda u Beogradu, koji bi trebalo da odluči o njegovoj žalbi na rešenje Višeg suda o izručenju Belorusiji.

Skup podrške Gnjotu organizovao je Pjotr Nikitin, osnivač Ruskog demokratskog društva, a pored aktivista, prisustvovali su i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić i predsednik i potpredsednica Demokratske stranke Zoran Lutovac i Dragana Rakić.

Na protestu su bili istaknuti transparenti sa natpisima „Srbijo, računamo na tebe“, „U Belorusiji su 1.372 politička zatvorenika“, „Sloboda Andreju Gnjotu“ i „Srbija ne sme biti tamnica“.

Uoči današnjeg ročišta, Gnjot je u razgovoru za NIN rekao da „srpske vlasti imaju neverovatnu priliku da pokažu da su na strani demokratije i ljudi“.

„Ja sam se samo borio za svoju zemlju i za narod u Belorusiji. Zaslužujemo da živimo bolje, ovo nije borba samo za moj život“, poručio je Gnjot.

Dodao je da će, ukoliko bude izručen, biti izložen „mučenju u užasnim beloruskim zatvorima i, ubiće me“.

„Srbija se nalazi u srcu Evrope, i ono ne sme da bude mračno. Ne sme da dođe do takve greške, odnosno mog izručenja. Vlasti u Srbiji imaju priliku da pokažu da su na dobroj strani“.

Gnjot je uhapšen i zadržan u Srbiji prošle godine, a nakon što je proveo sedam meseci u zatvoru, od juna se nalazi u kućnom pritvoru. Vlasti u Minsku stavljaju mu na teret utaju poreza, što on vidi kao jedan od načina na koji režim predsednika Aleksandra Lukašenka pokušava da ućutka kritičare.

Uoči ročišta je grupa evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika uputila otvoreno pismo Apelacionom sudu i ministarki pravde Srbije Maji Popović sa pozivom da zaustave izručenje beloruskog aktiviste koji je proveo sedam meseci u zatvoru u Srbiji, a od juna se nalazi u kućnom pritvoru.