Sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara

Dobacivanje uvreda na ulici, stotine pretnji u inboksu, zatrpavanje redakcije neosnovanim tzv. SLAPP tužbama, praćenje kretanja reportera, pa i fizički napadi – slučajevi su koje je u poslednjih godinu dana zabeležila Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Ovo telo već sedam godina čine predstavnici šest medijskih udruženja, tužioci i policajci.
U sredu, 3. jula, Radna grupa sastala se u zrenjaninskom klubu „Zona”, okupivši lokalne izveštače i predstavnike pravosuđa.

Sve se mora prijaviti

Prema zvaničnoj evidenciji, novinare najčešće ugrožavaju prestavnici vlasti i drugi moćnici, ali i građani nahuškani govorom mržnje. U vezi sa time od početka godine tužilaštva su formirala 29 predmeta, a od čega su dva rešena, saopštio je Veran Matić, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Radne grupe.

Novinarska udruženja zabeležila su nešto više opasnih situacija u kojima su se izveštači našli u 2024. NUNS ih je registrovao 58 (33 verbalne pretnje, 4 fizička i 2 napada na imovinu i 22 slučaja pritisaka), a UNS 45.

– Nedopustivi su fizički napadi, kao i pretnje koje svojom količinom i intenzitetom predstavljaju ozbiljno uznemiravanje čitavih redakcija, udruženja i porodica. Ana Lalić Hegediš, kao i prošle godine Marko Vidojković, bila je primorana da sa porodicom na određeno vreme napusti zemlju. I za nju, kao i za Dinka Gruhonjića, međunarodne organizacije omogućile su fizičku zaštitu. Sve je više diskriminacije medija što proizvodi neprijateljsko okruženje za rad, a utiče i na mentalno zdravlje – naglasio je Matić.

Smanjenje prijava napada, po nekim evidencijama, nije zato što se društvo popravlja nego zato što je sve manje novinara, ističe Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a. Navodi da se preostali lokalni izveštači uglavnom klone „škakljivih” tema.

– Izbegavaju da rade u punom kapacitetu zbog konsekvenci, za početak: neće im prolaziti projekti u opštini. Obaveza jeste da se izvesti o onome što se zaista dešava. Nije prijatno biti novinar u današnjoj Srbiji, ali to smo izabrali. Naša udruženja moraju sarađivati sa nadležnima i pronalaziti one koji žele da nam pomognu, iako jesmo nepoverljivi. Svaki pritisak i zastrašivanje se moraju prijaviti makar da bi ostao trag, iako se često nađe način da se ne dobije sudski epilog – naveo je Bodrožić.

Za pravdu se boriti i u parnici

Veran Matić je predočio da u našem regionu poslednjih godina nije bilo mnogo slučajeva ugrožavanja novinara. Konkretno, nekadašnji predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje osuđen je zbog fizičkog i verbalnog napada na direktora i glavnog urednika lista „Zrenjanin” Dalibora Bubnjevića na jednom skupu 2018. godine. Bio je to parnični postupak nakon kojeg je javni funkcioner morao da plati uredniku novčanu naknadu. Prethodno je zrenjaninsko Osnovno javno tužilaštvo (OJT) odbacilo krivičnu prijavu protiv njega, podnevši prekršajnu 2019. Prekršajni sud je 2020. političara oglasilo krivim za narušavanje javnog reda i mira.

Osim toga, OJT je odbacilo krivične prijave ekipa Radio-televizije Vojvodine, zatim KTV-a za zabranu snimanja, kao i novinarke televizije N1 Ksenije Pavkov. Ona se žalila da joj je bilo onemogućeno snimanje u ovdašnjoj industrijskoj zoni.

Krivični postupak je sam po sebi inertan zbog čega bi napadnuti novinari trebalo da pokreću parnične postupke, poručio je Bubnjević.

– Ljudi doživljavaju naknadu nematerijalne štete kao kaznu. U svom slučaju pohvalio bih hrabru sutkinju Osnovnog suda, zatim novosadsko Apelaciono veće, kao i zrenjaninsku policiju. Ne mogu reći šta se desilo tokom istražnih radnjih. Ovdašnje OJT je najpre naložilo policiji da podnese krivičnu prijavu protiv mog napadača, a potom je prijavu odbacilo i godinu dana nakon incidenta podnelo prekršajnu. Da li je trebalo godinu dana da se shvati da je to prekršaj – za koji je poznato da zastareva za dve godine? – zapitao se Bubnjević.

Istakao je važnost strukovne solidarnosti, navevši da su ga tada podržala udruženja novinara i da su ceo slučaj ispratili list „Danas” i mediji Junajted grupe. Konstatovao je i da je bitno to što pomenuti političar danas ne obavlja nijednu značajnu funkciju.

„Mi smo tužioci, a ne filozofi prava”

Ugroženi novinari često se za pomoć obraćaju Radnoj grupi, iako u tužilaštvima postoje tzv. kontakt tačke za te svrhe, primećuje Veran Matić. Smatra zato da bi bila poželjna bolja saradnja između MUP-a, tužilaca i novinara. U Zrenjaninu ulogu „kontakt tačaka” imaju javne tužiteljke Gordana Putić (OJT) i Suzana Cvetković (Više javno tužilaštvo, VJT).

Sa druge strane, tužilac VJT-a Branislav Tatić ističe dugogodišnju dobru komunikaciju svoje ustanove sa zrenjaninskim novinarima. Objašnjava kako tužilac pravi razliku da li će u nekom slučaju odbaciti krivičnu prijavu ili će samo doneti službenu belešku (na koju nije moguć prigovor).

– Ako postoje osumnjičeni i kvalifikacija dela, to mora biti zavedeno kao krivična prijava. U masi prijava raznih događaja koje dolaze do tužilaca, mnoge ne zadovoljavaju osnovne standarde da bi bile svrstane u krivične. Tužilac tada nema kud, izvršio je sve moguće provere i predmet završava službenom beleškom.

Kant je rekao za sudije, a smatram da važi i za tužioce: čim počne da razmišlja o smislu onoga čime se bavi, on postaje filozof prava. Dakle, mi se vodimo zakonom, komentarom zakona, sudskom praksom, dokazima, i ne možemo se izjašnjavati o uzrocima društvenih fenomena – predočio je Tatić. Napomenuo je da su tužioci na ovaj skup, osim po pozivu organizatora, došli i po sugestiji Vrhovnog javnog tužilaštva.

U poslednje dve godine je čak 60-70 odsto tužilačkih predmeta o ugrožavanju novinara bilo formirano u Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, što znači da su sve češći napadi preko društvenih mreža. Takvu poruku, kojom je prećeno njenom suprugu, novinarka iz Novog Sada Ana Lalić Hegediš prijavila je tužilaštvu. Pisanje ove pretnje, po priznaju optuženog, usledilo je nakon čitanja „Informera”, navela je novinarka.

– Kako se boriti protiv štete koju čine tabloidi sumanutim objavama o nama? Pozivati se na etički kodeks koji ne poštuju? Nedavno me je u liftu zgrade napala starija komšinica da hoću da rušim crkve. Kaže, čula je na televiziji. Nije bilo moguće da uđem sa njom u dijalog da je razuverim. Ovakve neprijatne situacije su sada svakodnevica. Zastrašujuća je snaga tabloida i način na koji prosečan stanovnik upija taj manipulativni sadržaj – navela je Ana Hegediš Lalić. Inače, pomenuti optuženi je krajem prošle nedelje pobegao iz kućnog pritvora uoči svog izjašnjavanja pred Višim sudom u Beogradu, navode mediji.