Sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Novom Sadu: „Umorni smo od prijavljivanja pretnji i toga da od sebe pravimo vest“

Napadi sa kojima se poslednjih nedelju dana suočavaju novinari u Novom Sadu usledili su samo zbog toga što izveštavali sa protesta ili iznosili svoje stavove javno.

Ana Lalić Hegediš predsednica NDNV i novinarka portala Nova, koja već nedelju dana trpi najgore pretnje zbog stavova izrečenih na festivalu Rebedu u Dubrovniku, kaže da su je do sada dva puta zvali iz tužilaštva i za jedan slučaj joj je saopšteno da je naloženo policiji da postupa po prijavi, što znači da je prihvaćena.

– Od početka pretnji prošlo je šest dana. Ta procedura je spora, iako verujem da postoji dobra volja tužilaštva da slučajeve reši. Da se brže reaguje kao u nekim drugim situacijama kada se preti onima koji nisu novinari, gde u roku od dva, tri sata saznamo sve o osobi koja je pretila i ona bude uhapštena, bilo bi drugačije. Da je neko u nedelju kad su krenule pretnje, ne mora biti uhapšen, ali identifikovan i pozvan na razgovor, to bi sigurno barem za pedeset odsto umanjilo salve pretnji koje su naknadno stizale – rekla je Lalić.

Kako smatra, imamo problem pre svega sa svakodnevnim flangrantnim kršenjem Kodeksa novinara, jer sve su ove pretnje zapravo posledica interpretacije onoga što je navodno rekla u Dobrovniku.

– Vratila sam se u Srbiju i jedna od vesti koja me dočekala je da „rušim srpske crkve“. Ima ljudi koji iskreno veruju tabloidima i tako dobijaju legitimitet da nam nešto učine loše – dodala je ona.

Kako ističe, nikada do sada nije dobijala ovoliku količinu pretnji.

– Da biste pijavili direktnu pretnju za ugrožavanje života, jer one bi sigurno trebale biti procesuirane, morate da iščitate sve pretnje koje vam stižu. Od petka do prekjuče, morala sam da pročitam preko 1200 poruka. Posle nekog vremena, odustala sam i rekla da više ne mogu – nastavila je Lalić.

Veran Matić član ove radne grupe i predsednik Upravnog odbora ANEM-a kaže da u ovo novoj realnosti u Srbiji imamo nekoliko drastičnih situacija. Jedna je da se sada tokom demonstracija uvek desi povređivanje novinara.

Kada novinari trpe nasilje od službenih lica većinom je to od žandarmerije zbog čega je SRG tražila sastanak sa predstavnicima žandarmerije i dogovor je da se napravi zajednički protokol kako da se ponašaju prema novinarima u kriznim situacijama.

– Tužilaštvo je procenilo određenu količinu članova krivičnog zakonika po kojima postupa po urgentnom uputstvu za novinare. Ali nije to uputstvo zakovano. Ima čitava lepeza slučajeva gde bi se moglo još reagovati. Posebno je važan taj odnos prema novinarkama, tu ima mnogo više zla koje se događa, a mi ga ne vidimo. Pojavljuje se i taj osećaj sekundarne viktimizacije, kad prijavite slučaj ponovo morate sve da prolazite, zbog čega postoji određena zadrška –izjavio je Matić.

Druga drastična situacija je ona sa novinarima u unutrašnjosti koji su veoma nezaštićeni, ali i usamljeni, poput novinarke portala „In medije“ Verice Marinčić koju je pripadnik obezbeđenja izgurao iz zgrade opštine, jer navodno nije bila akreditovana.

– Meni je malo već dosta. Ne mogu više da trpim tu tenziju kada će nekom pasti na pamet da se na meni iživljava samo iz njemu poznatog razloga. U ovom poslednjem slučaju, koji se sad već fizički dogodio, jedva sam iskomunicirala sama sa sobom i svojim instinktom da ja ne postanem nasilnik. Uz konstantu agresiju kojom sam izložena neko će iz mene da izvuče ono što ja nisam, a uvek sam i samo za kulturu dijaloga i komunikaciju – kazala je Marinčić.

Kako dodaje, došli smo do trenutka da novinar koji ukazuje na loše pojave u društvu, odjednom postaje krivac što uopšte o tome ima pravo da nešto kaže.

– Taj dan kada su me izbacili, nisam izveštavala o ne znam kakvim korupcijama i velikim pričama, to je bio običan protest građana iz Čortanovaca. Mene ta stanica lično ne zanima, ne idem tamo vozom. Ali tu nisam bila u pitanju ja, nego ljudi tog mesta koji su ostali bez stanice i koji su građani ove zemlje. Mene je žena koja radi u poreskoj upravi u Inđiji gađala flašom. I pored svedoka i snimka, odlučili su da je ona na trenutak psihički posrnula i da je sve u redu. Ona i dalje tamo radi i ima pristup svim našim podacima. Ne želim da se ikome bilo šta loše desi, ali ajde da postavimo stvari na svoje mesto ili ćemo svi psihički posrnuti – nastavila je ona.

Ksenija Pavkov novinarka N1 kazala je da je sve ovo što se dešava posledica atmosfere linča koja se godinama stvara i koja dolazi od onih koji bi trebalo novinare da brane, a to su institucije. Salve uvreda i pretnji trpi već nekoliko dana nakon izveštavanja sa protesta ispred Centra za socijalni rad.

– Moja fotografija sa imenom i prezimenom u ovih par dana se nekoliko hiljada puta podelila na raznim Telegram kanalima i na društvenim mrežama i ne znam šta može da se desi ako me neko prepozna na ulici. Nisam kroz ovo nikada prolazila i ne znam da li ću se ikada navići na ovoliku količinu pretnji koji dobijam na društvenim mrežama, kao što sam se nažalost navikla na pretnje i neugodne situacije koje mi se dešavaju na terenu, što takođe nije normalno – izjavila je Pavkov, dodajući da neke pretnje na terenu više ni ne prijavljuje, jer je već umorna od toga da od sebe pravi vest.

Novinar portala 021.rs Žarko Bogosavljević takođe je pretrpeo niz pretnji pre nekoliko dana na protestu ispred Centra za socojialni rad, gde se nekoliko desetina građana pobunilo što je Novosađanki Ani Mihaljici ova institucija oduzela troje dece.

Bogosavljeviću je pred okupljenim demonstrantima pretio čak advokat ove majke, targetirajući ga kao čoveka koji širi laži. Tada su verbalne pretnje i uvrede pretrpele i novinarke Tanjuga i Kurira.

Istraživanje koje je sproveo OEBS kaže da je u ovom trenutku u Srbiji 30 odsto novinara treba stručnu terapijsku pomoć, dok 60 odsto zbog konstantnog stresa vuče druge zdravstvene probleme.

U radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara učestvuju predstavnici tužilaštva, policije i novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM, AM i AOM). Sastanak je sazvan na inicijativu UNS-a.