Savet Evrope: Prisutni pritisci na novinare i kontrola medija u Srbiji

U godišnjem izveštaju za 2024. koji je sastavila partnerska organizacija Savet Evrope, Platforma za promociju zaštite novinarstva i bezbednost novinara, navodi se da su prošlu godinu u članicama Saveta Evrope obeležili nezakonito korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i zlonamerne SLAPP tužbe sa ciljem da se spreči pravo javnosti da zna i istraživačko novinarstvo.

Među glavnim razlozima za zabrinutost bila je vrlo nesigurna i neizvesna situacija mnogih novinara u egzilu, posebno onih iz Rusije i Belorusije.

Pa iako je 2023. zabeležen nešto manji broj, 285, ozbiljnih pretnji i nasilnih napada na novinare i na slobodu medija nego 2022, kada je iznosio 289, istraživanje Platforme ukazuje na diverzifikaciju pretnji i na sve veća ograničenja pod kojima novinari obavljaju svoj posao.

Prošle godine zvanično je prijavljen 41 fizički napad ili napad na integritet novinara, a među tim slučajevima tri su bila u Srbiji.

Prednjače ukrajinske teritorije koje je okupirala Rusija i Ukrajina sa 11 slučajeva, a slede Francuska i Italija sa po četiri i Turska i Srbija sa po tri.

Zastrašivanje i maltretiranje novinara takođe su redovna pojava, prošle godine ih je bilo 68, od čega najveći broj u Rusiji.

Kada je reč o takozvanim SLAPP tužbama kojima je cilj da isključe učešće javnosti i širenje informacija, u izveštaju se spominje tužba gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića protiv Balkanske istraživačke mreže Birn, koja je objavila da nije prijavio nekretninu vrednu 820.000 evra.

U izveštaju se navodi i da u Srbiji novi zakon „omogućava državnim kompanijama da kupe medije kao indirektni oblik nacionalizacije“.

„Zakon je legalizovao medijsku imovinu Telekoma, koju je stekao suprotno zakonu iz 2014. Taj zakon otvara puta državi za dalje direktno preuzimanje privatnih medija“, navodi se u izveštaju.

Kao razlog za zabrinutost u izveštaju se navodi i porast tenzija na Kosovu koje, kako se navpdi nije član Saveta Evrope. Ipak, Udruženje novinara Kosova prijavilo je prošle godine 63 slučaja napada ili incidenata, od kojih se 30 dogodilo na severu Kosova.

Kao primer se navodi da je u vreme protesta u Zvečanu najmanje jedan albanski novinar povređen i da su albanski novinari morali da se kriju u jednom kafiću da bi izbegli napad.

Istovremeno, kako se dodaje, i novinari medija na srpskom jeziku takođe su prijavili slučajeve diskriminacije prilikom izveštavanja i zastrašivanje od lokalnih partijskih predstavnika.

„Nezavisno udruženje novinara Srbije objavilo je 3. avgusta 2023. saopštenje u kojem je osudilo video snimke i izveštaje uperene protiv Kosova onlajn, Radija kontakt plus, Radija Kosovska Mitrovica, TV Most i portala Kossev, koji objavljuju i emituju na srpskom jeziku“, piše u izveštaju.

Te su medijske kuće na kanalu Zečevi KiM na društvenoj mreži Telegram označene kao „neprijatelji srpskog naroda i Srbije koji su pod uticajem NATO i Zapada“.

U izveštaju se navodi da se od 1990. godine ubrzao i proces ukidanja zakona u kojima je difamacija definisana kao krivično delo, u okviru kampanje „Novinarstvo nije zločin“. U 2023. godini grupi članica Savet Evrope koje su u potpunosti eliminisale klevetu kao krivično delo pridružilo se 13 zemalja. Među zemljama koje su to delimično učinile, je uz Bugarsku, Kipar i Litvaniju i Srbija.