Dvadeset godina posle mučkog ubistva Milana Pantića istraga stoji u mestu, a sudski postupak koji bi odgovorne za to ubistvo priveo pravdi nije ni na pomolu. Posebno zabrinjava činjenica da i pored poruka iz Komisije za istraživanje ubistava novinara, prema kojima su poznati ne samo neposredni počinioci već i motivi i naručioci ubistva iz tadašnjeg vrha vlasti, optužnica još uvek nije podignuta.
U svetlu tih navoda, kao i tvrdnji da postoje novi dokazi u ovom slučaju, pozivamo institucije da iskoriste sve mehanizme u okviru svojih nadležnosti i da što pre okončaju slučaj koji već dvadeset godina izmiče pravdi.
Činjenica da nijedan od tri slučaja ubistva novinara – Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije nije pravosnažno okončan više decenija nakon što su počinjeni, predstavlja opasnu poruku da je država nemoćna pred zločinom i da ne može da obezbedi pravdu i bezbednost za novinare, ali i sve građane Srbije.
Svaki razgovor o bezbednosti novinara obezvređen je izostankom epiloga u slučajevima ubistava novinara i zbog toga zahtevamo hitno privođenje pravdi odgovornih za ubistvo Milana Pantića.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Zašto ne postavite sva ta pitanja (i zahteve) onima koji su bili na vlasti u vreme kada su se ubistva desila ? Stranke – članice DOS-a i danas postoje, njihovi lideri i „istaknuti“ članovi su i danas aktuelni u politici . Pitajte njih .