Na mestu gde je bila ploča vidljivi su tragovi građevinske mašine kojom je ploča sa postoljem iščupana. Oko mesta gde je bila, nalazi se velika količina zemlje, građevinskog šuta i kostiju, najverovatnije životinjskog porekla.
Na ploči koju su poslednji put postavili članovi Udruženja novinara Srbije 15. maja 2018. godine na srpskom i albanskom jeziku piše “Ovde su 21.8.1998. godine otete naše kolege novinari, Đuro Slavuj i Ranko Perenić – tražimo ih”.
UNS sa svojim ogrankom na Kosovu najoštrije osuđuje ponovno rušenje ploče i zahteva od međunarodnih i kosovskih institucija da otkriju ko već sedmi put čini ovo divljaštvo.
„Mislim da ovim vandalizmom, možda i otmičari šalju jasnu poruku specijalnom sudu, međunarodnoj zajednici i domaćim institucijama da treba da zaborave ovaj slučaj, ali i ostale slučajeve ubijenih i otetih novinara. S druge strane i nezainteresovanost nadležnih institucija i političara da otkriju ko godinama ruši ovu tablu pokazuje da ne postoji iskrena volja i želja da se reše slučajevi, ne samo Đura Slavuja i Ranka Perenića, već i ostalih otetih i ubijenih kolega, a ima ih ukupno 14“, rekao je predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić.
Član Uprave UNS-a Živojin Rakočević rekao je da se „svaki put kada se uništi ova ploča produžava zločin otmice Ćura Slavuja i Ranka Perenića“.
„Mi nećemo odustati i vrlo brzo ćemo je postaviti, jer nećemo dozvoliti da postave ovim zločinima jaz između nas i pravde, između života i smrti, između profesionalaca koji žele da samo znaju šta se to dešava sa sudbinom ljudi za koje ne znamo ništa već 20 godine“, rekao je Rakočević.
Novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da urade prilog o povratku otetih monaha. Prema podacima dobijenim od njihovih porodica, poslednji put viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima. Greškom su krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom OVK.
Kako je UNS u svom istraživanju saznao, tadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini Milivoje Miki Mihajlović na dan nestanka Perenića i Slavuja video je izveštaj Vojske Jugoslavije o prisluškivanju OVK u kom je bilo zabeleženo: „Dva paketa su donesena do Bele Crkve“ (naselje u Orahovcu). Kako je rekao UNS-u, tamo je odmah poslao novinara Njujork Tajmsa Majka O’Konora.
„Kada se vratio pitao me je za serijski broj njihovog diktafona. Znao sam broj, jer sam ga lično kupio. Video je ’soni’ koji su Ranko i Đuro poneli na teren. O’Konor je video i plavu Zastavu 128 i u njoj je bio diktafon. Pitao je komandante OVK gde su ljudi iz automobila, a oni su odgovorili da ne znaju ništa, da su sve tako zatekli“, rekao je UNS-u Mihajlović.
Izvor: UNS i DNKiM
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.