Šegačenje, estrada, cirkus: Taktika odbrane tokom suđenja Simonoviću slična kao kod Ćuruvije ili mafijaških organizacija

Slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića postao je mračni simbol „slobode“ govora u Srbiji. Ono što se događa na suđenju bivšem predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću, okrivljenom da je naredio paljenje kuće, zastrašivanje i kažnjavanje novinara, postaje podjednako mračan simbol našeg pravosuđa.

Pred opasnošću da suđenje bude potpuno izvrgnuto u advokatsku „estradu i cirkus“ novinari su ogorčeni.

„Položaj novinara u ovakvim zemljama večno će biti težak, ali valjda možemo da tražimo da ljudi ne mogu da prođu nekažnjeno ako pokušaju da nas zapale?“, kaže za Cenzolovku Vesna Radojević, urednica Raskrikavanja i jedna od novinara koji su izveštavali sa suđenja Simonoviću.

Puna tri prethodna meseca nijedno od sedam zakazanih ročišta nije održano, a neizvesno je i naredno koje je predviđeno za ponedeljak, 1. februar, jer je advokatica drugooptuženog Zora Dobričanin Nikodinović istovremeno zatražila izuzeće troje sudija, postupajućeg u ovom sudskom procesu Slavka Žugića, predsednice Drugog osnovnog suda koja je odbila prethodni zahtev o izuzeću Žugića, kao i predsednika Višeg suda.

Branioci koji obesmišljavaju proces

Prema saznanjima Cenzolovke, predmet je 22. januara prosleđen na odlučivanje u Viši sud, ali pošto mora da se izjašnjava i Apelacioni sud o izuzeću predsednika Višeg suda, nije izvesno da će sve biti gotovo do zakazanog ročišta.

Otkako se u procesu bivšem funkcioneru Srpske napredne stranke došlo do kraja i čekaju se samo još završne reči i presuda, advokati odbrane čine sve da taj kraj odlože, tačnije – da ga onemoguće. Postupajući sudija odlazi u penziju 15. marta i ukoliko do tada ne izrekne presudu, suđenje kreće iz početka.

Aleksandra Marinkovića, čoveka koji je direktno zapalio tu garažu, nema nigde… Kako je moguće da ga nema dve godine? Gde su sada naše moćne obaveštajne službe? (Vesna Radojević, Raskrikavanje)

Na prethodnom ročištu Zora Dobričanin Nikodinović je to posredno i potvrdila rekavši sudiji, da parafraziramo, da bi mu bilo bolje da mirno ode u penziju kao uvaženi sudija, nego da sad, po njenoj proceni, nepotrebno žuri da okonča proces protiv Simonovića.

Advokatica Ana Matić, koja zastupa žrtve napada, više puta je za Cenzolovku objasnila da je notorna činjenica da zahtevi za izuzeće sudije i tužioca nikada ne budu uvaženi i da služe kao „predstava za javnost“, a u ovom slučaju i kao veoma delotvorno sredstvo da se presuda odloži na duže vreme.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda poznat po svom integritetu i oštrini kritike stanja u pravosuđu, prokomentarisao je prošle nedelje na svom Tviter nalogu:

„Jedan od nusproizvoda nakaradno ustrojenog pravosudnog sistema jeste i shvatanje prema kojem je dobar branilac onaj koji beskrajno prolongira i obesmišljava proces. Šegačenje, estrada i cirkus, tako i u sudnici neretko imaju primat nad ozbiljnim radom i stručnošću stvarnih kolega.“

I mada se njegov komentar vremenski poklapa sa opstrukcijom viđenom prošle nedelje na suđenju Simonoviću, ne može se i direktno povezati, jer je sudija Majić izneo generalnu ocenu i odbio da je za Cenzolovku detaljnije objasni upravo zbog svog integriteta.

Ipak, ovaj komentar se jasno može primeniti na ovaj slučaj.

Cenzolovka je zato zamolila novinare koji profesionalno prate suđenje Simonoviću da ukratko prokomentarišu njegov tok i sadašnju neizvesnost, kao i moguće posledice eventualnog odlaganja presude na duže vreme.

Vuk Z. Cvijić: Propagandna ofanziva sakrila da je u pitanju pokušaj ubistva

Višestruko nagrađivani novinar NIN-a, koji ceo svoj novinarski vek prati suđenja organizovanom kriminalu, piše o ulozi kriminalizovane tajne policije i zloupotrebi policije, tužilaštva i suda kad su u pitanju žrtve, Vuk Z. Cvijić za Cenzolovku ukazuje na očigledne paralele sa ovim slučajem.

„Taktiku odugovlačenja važnih postupaka u Srbiji, naročito kada su novinari žrtve, ne vidimo prvi put. Slično se dešava i u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ono što dodatno brine jeste i da je takva taktika odbrane primenjivana i u slučajevima mafijaških organizacija kakav je zemunski klan i grupa Darka Šarića. To ukazuje na sličnost postupanja mafije i optuženih za napad na Jovanovića, pre svega Simonovića, koji je bio funkcioner SNS-a“, kaže Cvijić.

Takva taktika odbrane primenjivana je i u slučajevima mafijaških organizacija kakav je zemunski klan i grupa Darka Šarića. To ukazuje na sličnost postupanja mafije i optuženih za napad na Jovanovića, pre svega Simonovića, koji je bio funkcioner SNS-a (Vuk Z. Cvijić, NIN)

Tu ne prestaju sličnosti koje se nameću novinaru koji prati suđenja za kriminal u koja su umešani ljudi bliski centrima moći:

„Još jedna sličnost postoji, a to je način izveštavanja medija pod kontrolom vlasti koji su podržavali odbranu Šarića, kao i Simonovića. Propagandna ofanziva predstavnika vlasti i njihovih medija u slučaju napada na Jovanovića uspela je u tome da sakrije motiv napada i da se on veoma retko spominje. Moje mišljenje je da su kolegu Jovanovića pokušali da ubiju jer je pisao o gasifikaciji Grocke i ulozi firme Millennium Team koja dobija brojne državne poslove, kao, na primer, izgradnju spornog Beograda na vodi. Kolega Jovanović je u svojim tekstovima ukazivao na to da se takav koruptivni sistem primenjuje širom Srbije.“

Vuk Z. Cvijić ističe za Cenzolovku da je način pokretanje postupka za napad na Milana Jovanovića nagoveštavao ovakvo suđenje.

„Postupak je pokrenut tek posle velikih pritisaka na vlasti Srbije iz inostranstva, a u to vreme su bili u zamahu građanski protesti u Srbiji na kojima je jedan od zahteva bio razrešenje ovog zločina. To što je istraga krenula tek pod pritiscima svedoči da policija i tužilaštvo u Srbiji nisu samostalni, kao što bi trebalo da bude u demokratskim društvima, i da reaguju tek na dozvolu političke vlasti“, ukazuje Cvijić.

Marija Vučić: Žrtva je na optuženičkoj klupi

Novinari koji su pratili suđenje, većinu vremena imali su gorak osećaj da ono ne ide u pravcu zaštite prava na slobodu medija i bezbednosti novinara, već u pravcu diskreditacije novinara koji je razotkrivao korupciju. Marija Vučić, novinarka KRIK-a, koja je pratila suđenje, ističe upravo taj utisak da je sve vreme zamagljivana i izbegavana suština.

„Umesto okrivljenih kojima se zapravo sudi, sve vreme je u fokusu bio sam Jovanović i priča o tome koliko je koštala obnova kuće i da li je moralo toliko, uz aludiranja da je on iskoristio situaciju da malo obnovi inventar i instalacije. Praktično je on bio na optuženičkoj klupi dobar deo suđenja, a uopšte se za sve to vreme nije govorilo o okrivljenima i onome što je predmet optužbe. Odbrana je uspešno nametnula svoj fokus i diktirala tempo i pravac suđenja“, kaže za Cenzolovku Marija Vučić.

Umesto okrivljenih kojima se zapravo sudi, sve vreme je u fokusu bio sam Jovanović i priča o tome koliko je koštala obnova kuće. Praktično je on bio na optuženičkoj klupi dobar deo suđenja (Marija Vučić, KRIK)

Ona dodaje da se „boji da ovo neće biti završeno brzo koliko smo se nadali, iako smo praktično došli do završnih reči“, jer je, kako kaže, suviše veliki deo suđenja otpao na veštačenja o materijalnoj šteti i nekoj vrsti cenkanja oko toga koliko košta goblen, šporet, krevet i slično, na čemu je odbrana nedeljama insistirala.

Zatim su, podseća, „krenuli da se ređaju otkazani pretresi, pa je tako od novembra do sada bilo zakazano šest-sedam pretresa i praktično su svi otkazani“. „Tri puta je to bilo zbog samoizolacije jednog od okrivljenih, pa onda smo imali zubobolju prvookrivljenog Simonovića, a poslednja dva puta odbrana traži izuzeće najpre sudije, a sada i predsednika dva suda.“

„Utisak mi je, kao i svima koji prate ovo suđenje, da odbrana nalazi načina da što više odloži završne reči i izricanje presude. Sama advokatica Dobričanin Nikodinović je poslednji put potvrdila da sudija uskoro ide u penziju. To će značiti da će suđenje morati da krene iz početka. Možda neće nužno biti ponovnog izvođenja svih dokaza i saslušavanja, možda se taj deo ubrza uvidom u ono što je već urađeno, ali će formalno sve morati da krene iznova, novom sudiji će biti potrebno neko vreme da se upozna sa predmetom i slično, i to će sve trajati. To me sa jedne strane ne iznenađuje uopšte, a sa druge strane mi je jako žao što Milan Jovanović i njegova žena, žrtve, toliko dugo čekaju na ishod ovog postupka u kome kao da advokati odbrane vode glavnu reč i odlučuju kako i koliko dugo će taj postupak teći“, upozorava novinarka KRIK-a za Cenzolovku.

Vesna Radojević: Gde su naše moćne obaveštajne službe da kažu gde je čovek koji je direktno zapalio garažu

Jedan od dominantnih utisaka novinarske zajednice od samog početka bio je da je u pitanju pokušaj ubistva novinara, a ne „izazivanje opšte opasnosti u podstrekivanju“ kako je kvalifikovano delo za koje se sudi Simonoviću.

Naravno, novinarska profesionalnost je nalagala da se to prihvati i o tome nepristrasno izveštava, ali je utoliko zamagljivanje i zatrpavanje suštine brojnim diskreditacijama kojima su pribegavali okrivljeni i njihovi advokati više frustriralo javnost koja je suđenje pratila.

Vesna Radojević, koja od početka za Raskrikavanje prati suđenje Simonoviću, smatra da se čitavih godinu dana, dakle polovinu ukupnog suđenja, proces nije pomerio.

Jedan od nusproizvoda nakaradno ustrojenog pravosudnog sistema jeste i shvatanje prema kojem je dobar branilac onaj koji beskrajno prolongira i obesmišljava proces. Šegačenje, estrada i cirkus, tako i u sudnici neretko imaju primat nad ozbiljnim radom i stručnošću stvarnih kolega (sudija Miodrag Majić)

„Moj utisak u poslednjih godinu dana je da se ništa ne događa na suđenju. Imali smo nekoliko zahteva za izuzeće tužioca, sudija, suda, a prethodno su unedogled ispitivani veštaci raznih struka o tome kolika je zapravo materijalna šteta načinjena. Slušali smo samo o tome koliko su bile stare stvari u kući Jovanovića, koliko se imali peškira, posteljine, goblena… Kao da je to suština, a ne optužba da je nekadašnji funkcioner Opštine Grocka naložio paljenje garaže, usred noći, saradnika portala Žig info. A to je suština – Milan Jovanović i njegova žena su gotovo živi zapaljeni te noći i to zbog tekstova Milana Jovanovića o poslovima Dragoljuba Simonovića“, kaže za Cenzolovku Vesna Radojević.

Ona zaključuje da se „nažalost, čitav slučaj sada razvodnio i gotovo da niko ne razmišlja o tome kako je uopšte takva stvar mogla da se dogodi kod nas“.

I mada je to glavna stvar koja je zatrpana taktikom odbrane, nije jedina. Javnost je na pragu da potpuno zaboravi da je jedan od okrivljenih, i to neposredni izvršilac naredbe da se napadne novinar, Aleksandar Marinković, u bekstvu. Nedostupan za pravdu. Ovo neodoljivo podseća na to da je u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije već godinama u bekstvu Miroslav Kurak, koji je takođe okrivljen kao jedan od neposrednih izvršilaca i da policija i tužilaštvo ne čine ništa da ga uhapse.

„Jedan od najvećih utisaka koje nosim sa ovog suđenja jeste da se ništa ne događa sa činjenicom da Aleksandra Marinkovića, čoveka koji je direktno zapalio tu garažu, nema nigde. Za njim je raspisana poternica, ali koliko se zapravo policija bavi njegovim slučajem? Kako je moguće da ga nema dve godine? Gde su sada naše moćne obaveštajne službe da to otkriju?“, upozorava Vesna Radojević za Cenzolovku.

Na pitanje kako će se na javnost, stanje bezbednosti novinara i slobodu medija odraziti eventualno pokretanje suđenja Simonoviću iz početka, Vesna Radojević iznosi utisak koji deli medijska zajednica:

„Ako počne iz početka, to će svakako biti više u korist odbrane, i bojim se da će se javnost još više umoriti od celog slučaja. Pravda je spora, a izgleda i nedostižna. Što se tiče položaja novinarstva – on će i sa presudom i bez nje biti unižen, ali zato što nema one osnovne pretpostavke da donosioci odluka zaista žele dobro novinarima koji se bave otkrivanjem korupcije. Hoću da kažem da će novinarski položaj u ovakvim zemljama večno biti težak, ali valjda možemo da tražimo da ljudi ne mogu da prođu nekažnjeno ako pokušaju da nas zapale“, upozorava Vesna Radojević.