Sejdinović o ukidanju presude: Država sprečava kažnjavanje za ubistvo Ćuruvije (VIDEO)

S obzirom na to da je prošlo više od 20 godina od surove likvidacije Slavka Ćuruvije, i s obzirom na činjenicu da su se u javnosti pojavili mnogobrojni dokazi o tome ko je i kako pratio Ćuruviju, ko je naručio likvidaciju i slično, zaista je obeshrabrujuće da mi još, a mislim da je prošlo šest godina od početka procesa, nemamo pravosnažnu presudu, kaže Sejdinović.

„I sve to liči na neku vrstu pravosudnog zamešeteljstva u kom država sprečava, s obzirom na to da je ona sama učestvovala u ovoj likvidaciji, da se primereno kazne oni koji su uradili ovu likvidaciju“, navodi Sejdinović.

On ocenjuje da se sada otvara jedan veliki prostor za advokate optuženih da nastave sa prolongiranjem i opstruiranjem procesa, tako da je moguće, kaže, da nas i godine čekaju dok sve ne bude okončano. „Postoji ona ovih dana često citirana izreka da je odložena pravda takođe nepravda“, ističe gost Novog dana.

Sejdinović naglašava da je ovom odlukom poslata poruka da novinari u ovom društvu nisu bezbedni i da napadi na njih nisu sankcionisani, a posebno ne tako dramatični slučajevi kao što su likvidacije.

Kaže da ne želi da bude teoretičar zavere, ali upozorava na mogućnost, odnosno na to da se dešava da se ponekad u samom obrazloženju presude naprave namerne greške kako bi se čitav proces odugovlačio, dodajući da je to „pravosudno zamešeteljstvo“, o kom govori. „Ne kažem da je u ovom slučaju o tome reč, ali mislim da se takve stvari dešavaju, pogotovo ako su u pitanju kompleksni sudski procesi koji podrazumevaju učešće države i državnih struktura u čitavom procesu. A sigurno je da su neki ljudi, koji su u najmanju ruku znali za pripremanje Ćuruvijine likvidacije, još uvek veoma moćni u ovoj državi“, kaže gost Novog dana, podsećajući da je tadašnji ministar informisanja (Aleksandar Vučić) najmoćniji čovek države.

Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik porodice novinara Slavka Ćuruvije, ubijenog 1999. godine, izjavio je da je Miroslavu Kuraku, optuženom da je bio neposredni izvršilac tog ubistva, produžen pasoš Srbije. „Dakle to je neko uradio, očito to znači da je on (Kurak) pod zaštitom“, rekao je Ružić za RTS.

Iz optužnice i medija potiču saznanja da je Kurak koji je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu, otišao u Afriku, gde se, kako se pisalo, „posvetio organizovanju lova na krupnu divljač“. „Navodno su i neki naši političari bili kod njega u poseti, gde su lovili krupne divljači, bar tako se priča, ali ne znam da li postoje jasni dokazi za to… Ali to je u skladu sa onim što sam prethodno rekao – da država brine o svojim službenicima, pogotovo ako su oni „samo“ izvršavali naredbe koje su dolazile ‘odozgo’. Svakako da optuženi u slučaju Slavka Ćuruvije nisu ti kojima je palo na pamet da likvidiraju ovog novinara, nego je očigledno odluka donesena negde ‘gore’ i samo je sprovedena“, kaže Sejdinović.

Slučaj novinarke KRIK-a: „Sve što je vezano za Vučiča, tabuizirana tema“

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu KRIK-a i novinarke Bojane Pavlović protiv nepoznatih muškaraca jer su joj oduzeli telefon pošto je fotografisala predsednikovog sina Danila Vučića u društvu Aleksandra Vidojevića, koga je policija označila kao člana kavačkog klana.

Kako navodi KRIK, tužilac Vojkan Ilić utvrdio je da novinarka nije bila ugrožena, da je nisu zaustavili policajci, ali nije otkrio ko su osobe koje su je presrele i otele joj telefon.

Komentarišući to, Sejdinović kaže da bi tužilac koji bi podigao optužnicu u ovom slučaju trebalo da bude veoma hrabar s obzirom da je u čitavu priču involviran sin Aleksandra Vučića. „Ali ovo je samo jedan od bezbroj slučajeva u kojima napadi na novinari, bilo fizički ili verbalni, ostanu bez sankcija“, rekao je Sejdinović koji dodaje da se nekad podigne optužnica, ali da ona ili ne rezultira presudom ili su presude toliko simbolične da one zapravo ne šalju poruku društvu da je napad na novinare zabranjen.

Ocenjuje da je obrazloženje ovog tužioca jednako tome – da nije pretnja, već „spekulativno mišljenje“ ako vam neko kaže da vas treba ubiti. „Tužioci, svesno ili nesvesno, šalju nasilnicima neku vrstu modle kako novinarima treba pretiti, kako ih treba fizički ugroziti, a da ne budete sankcionisani za to“, rekao je gost N1, dodajući da se nada da će neko uložiti žalbu na odluku tužilaštva, a da će se tužilaštvo „prizvati razumu“.

Ako vas sedmorica okruže i otmu vam mobilni – to nije to samo „subjektivan osećaj ugrožavanja sigurnosti“, već bi se svako osećao i bio zaista ugrožen, navodi novinar „Vremena“. U ovom društvu je sve ono što je vezano za Aleksandra Vučića, jedna tabuizirana tema, kojoj retko to sme da pristupi, kad su u pitanju državne strukture, naglašava.

O sporazumu: Jedno tumačenje da je Beograd posredno priznao Kosovo

Sejdinović, komentarišući sporazum iz Vašingtona, podseća da se Kosovo obavezalo na jednogodišnji moratorijum kad je u pitanju traženje pristupanju međunarodnim organizacijama i kampanja priznavanja, dok se Beograd obavezao da neće nastaviti, u tom periodu, sa kampanjom otpriznavanja. „Ali u nastavku sledi neka rečenica koja se može tumačiti da je Srbija zapravo preuzela obavezu da nikada više u budućnosti, ne samo godinu dana, ne sprečava ulazak Kosova u međunarodne institucije. Ako se to tako tumači, onda je zapravo Srbija, na neki način, posredno priznala Kosovo“, naveo je Sejdinović, dodajući da postoje razna pravnička tumačenja sporazuma.

Na pitanje da li se nakon sporazuma u Vašingtonu na neki način Srbija udaljava od Rusije, Sejdinović kaže da to nije tako i da će verovatno Vučićeva vlast negativne efekte ovog sporazuma po odnose sa Rusijom, Kinom i arapskim svetom nadomestiti tako što će im ponuditi neke druge ustupke. Veruje da ta šteta može da se popravi „jer u međunarodnim odnosima nema uvreda, nego ima samo interesa“. Sejdinović ocenjuje da Vučić, od kada je došao na vlast, lavira između Istoka i Zapada, dodajući da je „samo pitanje da li će u toj igri izgoreti“.

Komentarišući potpisan sporazum, Sejdinović navodi da SAD jesu ozbiljna, velika država koja poštuje ono što njeni predsednici potpišu, ali navodi da će, ukoliko dođe do promene vlasti u Americi, svakako doći do propitivanja određenih Trampovih poteza, pa možda u to propitivanje dođe i ovaj sporazum. Sejdinović kaže da ne misli da će on biti odbačen, već da će drugačije biti postavljeni prioriteti. Ne veruje da će tema podele Kosova biti na stolu.

U sporazumu je svašta udrobljeno i u njemu se svašta nalazi, izgleda kao da su Vučić i Hoti upali u Trampov predizborni šou, ocenjuje novinar „Vremena“, koji dodaje da je neobično što u sporazumu, u kom se spominju i LGBT prava i Hezbolah, nije mogla da se nađe tačka koja kaže da će Hoti i Vučić „svoje države rukovoditi nekim demokratskim pravilima i procedurama. Mislim da je situacija takva da će Vučić pristajati na sve u spoljnoj politici što neće ugroziti njegovu vlast u Srbiji“, navodi gost Novog dana.

Kao negativno u sporazumu ocenjuje promeštanje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, podsećajući da je to protivno zajedničkoj evropskoj politici. Smatra da je to pogubno za Srbiju. Nedimović kaže da nije siguran da je delegacija Srbije znala šta uopšte potpisuje ili koje sve to reperkusije ima, i da „najnoviji pokušaji da se to na neki način relativizuje idu u prilog tome“.