„To dovodi do toga da su građani dobrim delom zbunjeni i ne znaju više koje su mere stvarno potrebne i na koji način zaštititi porodice. Onda dolazi do širenja različitih teorija zavera“, kaže Šinković.
Dodaje da ova epidemiološka situacija pokazuje koliko je situacija kompleksna kad je reč o položaju građana i institucija.
„Ako nemate ljude, na pravim pozicijama, koji umeju da komuniciraju sa novinarima i građanima na pravi način, onda dobijate ovo što mi danas imamo – da su građani zbunjeni i ne veruju institucijama“, ocenio je on.
Šinković kaže da postoji „fundamentalno nerazumevanje posla novinara“.
„Ljudi koji sede u različitim institucijama ne razumeju šta je uloga novinara, sve se shvata lično“, smatra Šinković.
Govoreći o otvorenom pismu neformalne grupe „Ujedinjeni protiv kovida“, Šinković je rekao da je jako bitno da lekari govore o problemima u vezi sa epidemijom.
„Čini mi se da se u Srbiji ne neguje baš javni dijalog o problemima, pa kad se javljaju ljudi koji govore o tome automatski bivaju obeleženi i govori se o njima kao ljudima koji su nelojalni, koji vode partijske politike“, kaže Šinković.
Dodaje da je potpisnicima pisma potrebna podrška, a ne targetiranje i poruke o nekompetentnosti.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.