Šinković: Lokalne institucije ne razumeju šta je uloga novinara, građani da podrže medije

„Teško možete doći do informacija, teško možete proveriti ono što ste možda čuli iz drugih izvora. Istovremeno, vidimo i to da sprovođenje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja nailazi na poteškoće jer u jednom značajnom delu zahteva izostaju odgovori“, navodi Šinković.

Jedini odgovor koji dobija redakcija portala Storyteller – je muk i tišina

Glavna i odgovorna urednica portala Storyteller Vladimira Dorčova Valtnerova iz Maglića kaže za Slobodnu reč da su novinari prilikom izveštavanja o korona virusu pretežno koristili zvanične informacije, ali kada su se „drznuli“ da lokalnoj samoupravi u Bačkom Petrovcu, odnosno kriznom štabu pošalju zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, odgovor su dobili tek nakon žalbe Povereniku.

„Ali ni tada to nisu bile informacije već neodređen odgovor da podatke o broju zaraženih mogu da daju samo ’kompetentne’ institucije, bez navođenja koje su to institucije. Tokom vanrednog stanja nam je Dom zdravlja odgovarao na pitanja, ali ne na pitanje o broju zaraženih. Tokom leta, i pored čestih slanja novinarskih pitanja na adresu ove zdravstvene ustanove, jedini odgovor koji dobijamo – u redakciji portala Storyteller – je muk i tišina, dok neki lokalni mediji bliski vlastima ipak dobijaju ’zvanične’ informacije“, objašnjava Dorčova Valtnerova.

Jedan od osnovnih problema je da lokalne institucije često ne razumeju šta je uloga novinara, kaže Šinković i dodaje da novinarska pitanja koja su u skladu sa Kodeskom novinara Srbije služe javni interes.

„U tom smislu jasno je da ovakav odnos prema medijima je dobrim delom rezultat tog nerazumevanja, kao i nerazumevanja položaja samih institucija: da su one tu kao servis građanima a ne kao vladari ili slično“, navodi Šinković.

Dorčova Valtnerova kaže da je potrebno i važno da na lokalnom nivou građani znaju kakva je trenutna situacija sa korona virusom, jer žive u lokalnoj sredini, tu se kreću, žive i dišu, ne žive na niovu države i te „velike“ republičke informacije im skoro ništa ne znače.

„Kada nema lokalnih informacija, šire se dezinformacije i panika. I lokalni mediji koriste alat koji mogu i trebaju da koriste ne samo novinari, već i ostali građani a to je zahtev pristupu informacijama od javnog značaja“, smatra Dorčova Valtnerova.

Samo građani mogu da budu pravi oslonac lokalnim medijima

Šinković kaže da novinari na isti način trpe pritiske kao i pre epidemije i da je funkcionisanje lokalnih medija otežano i bez toga zato što je mnogo nepravilnosti i netransparentnosti u procesima dodela sredstava na lokalnim konkursima za unapređenje programskog sadržaja.

„Sa druge strane, lokalni mediji često nemaju ni podršku među građanima, već oni na njih gledaju kao samostalne institucije, nerazmišljajući o tome koliko košta zapravo proizvodnja kvalitetnog programa ili medijskog sadržaja“, objašnjava Šinković.

Dodaje da je zbog toga jako bitno da lokalni mediji ukazuju na to sa kojim poteškoćama se suočavaju i da pozovu građane da ih podrže.

Prema rečima Dorčova Valtnerove, ona ne trpi direktne pritiske, već indirektne, i da se to vidi i na načinu dodele sredstava lokalnim medijima.

“Pritisak na novinare i medije je i kada vam uskraćuju sufinansiranje medijskih projekata, kada umesto neke male finansijske podrške projektu, koji se bavi novinarskim i edukativnim aspektima medijske pismenosti, na lokalnom konkursu odobravaju sredstva medijima koji nemaju sedište u vašoj opštini, već vrlo često u Beogradu. Pritisak je i kada ne dobijate odgovore od lokalnih vlasti o kovid 19, kada ne dobijate odgovore ni na jedno postavljeno novinarsko pitanje, te njihovo ćutanje možemo razumeti kao signal i poruku u stilu obraćanja trogodišnjem detetu „no, no, no! nemojte da nas kritikujete, pa ćete možda dobiti odgovore, a možda i finansijsku podršku za realizaciju medijskih projekata od javnog značaja’“, objašnjava Dorčova Valtnerova.

Dodaje da način izveštavanja o korona virusu jeste prilika da građani vide, razmotre, shvate da je njihova podrška lokalnim medijima – i moralna, ali i finansijska – od presudne važnosti, jer mediji su tu za njih i samo građani mogu da budu pravi oslonac za ove medije.

„Iako kod nas još ne postoji građanska kultura stalne finansijske  podrške (u vidu donacija, pretplate, neke vrste članstva u mediju), verujem da će građani prepoznati, ili da već prepoznaju prave vrednosti medija koji rade po etičkim i profesionalnim standardima i da će uskoro shvatiti da je njihova podrška medijima važna i potrebna, jer bez ovakvih medija, nema prave kulturne diskusije i konstruktivne kritike u društvu – a bez toga nema razvoja. A takvi mediji su na ivici egzistencije i treba ih podržati“, kaže Dorčova Valtnerova.