“Skršiću Vranje… onaj ko se plaši i treba da se plaši”

Ipak, dok se vozim ka Beogradu, razmišljam o Svetlani Ivanov iz OK Radija, koja je pored vlasnice Olivere Vladković, hrabro svedočila o pretnjama i nasilju prema OK Radiju i No comment Caffeu. Koja je na sudu doživela nove pretnje… I koja ostaje sada sama u Vranju, sa svim strahovima i problemima, brigom za život svoje porodice i strahom za egzistenciju. Ponovo žene kao meta, i verujem da neće samo žene biti solidarne, već svi mi zajedno, sa Svetlanom i Oliverom, ostalim zaposlenim u OK Radiju i No comment Caffeu i svim slobodnim novinarkama i novinarima Vranja.

Kada bi se snimala suđenja, onda bi sudija mogao da zaustavi suđenje u spornim situacijama, dok ne pregleda snimak i utvrdi šta se dogodilo. Da je to bilo moguće na jučerašnjem suđenju u Vranju, sudija bi mogla da na snimku vidi i čuje optuženog Dejana Nikolića Kantara kako viče da će skršiti Vranje ako ostane u pritvoru, i to je ponovio više puta u različitim agresivnim varijantama. Takođe je više puta uzviknuo da „onaj ko se plaši i treba da se plaši“, misleći na oštećene u ovom slučaju Oliveru Vladković i Svetlanu Ivanov, koje su, inače, pod određenim stepenom policijske zaštite upravo zbog procene MUPa. Ova pretnja je više nego jasna: „To što ste izjavile na sudu da se plašite, u pravu ste, imate razloga da se plašite, i ja neću stati…“ Takođe bi moglo da se utvrdi i u kojem je kontekstu izgovorio: „To se u Jasenovcu 1941. godine rešavalo sa tak-tak-tak“ i da se on nikog ne plaši…

Da je mogao da se pogleda snimak, mogla bi da se utvrdi pretnja koju je izgovorio Dejan Nikolić, tokom svedočenja oštećene Svetlane, kada je odgovarala na pitanje sudije da li se plaši, dok je govorila o strahu za sebe, svoju staru nepokretnu majku i brata koji ima invaliditet. I kada je rekla tiho, drhtećim glasom kroz suze: „On meni i sada preti”. Očekivao sam da nadležni tužilac zahteva da se detaljnije obrati pažnja, uđe u zapisnik i zahteva pokretanje nove tužbe za pretnje…

Ne spavam mirno

Na pitanje sudije da li se plaši nečega Svetlana Ivanov odgovara: „Plašim se da će neki ostrašćeni ljudi da učine nažao meni i mojoj porodici. Posebno kada čitam komentare na portalima, takođe se plašim za svoju egzisteniciju, svoju i svoje porodice“.

Na pitanje da li mirno hoda ulicom, Svetlana odgovara „ne“ i dodaje da i ne spava mirno, kao ni njena porodica.

Moglo bi da se vidi kako okrivljeni pokušava da inscenira zdravstvene probleme zbog čega se zove hitna pomoć, što mu je pomoglo da se susretne sa porodicom, i da pokuša da ostane u bolnici u Vranju…

Glavni pretres u Osnovnom sudu u Vranju počeo je sa okupljanjem oko 300 građana, većinom Roma, uniformisanih u majice na kojima je, uz sliku predsednika Srbije, napisan apel „Vučiću pomozi tražimo pravdu“ i sa nekoliko transparenata „Pravda za Kantara“. Prema informacijama koje sam dobio, skup nije imao dozvolu za održavanje zbog neblagovremenosti prijave. I pored toga, policija nije sprečila održavanje ovog skupa, ispod samog prozora sale u kojoj se odvijalo suđenje, koje je ometano i zbog čestih skandiranja Kantaru.

Ovakav presedan predstavlja legitimizaciju pritiska na sud, a može postati i opasna praksa. Da ne govorim o zloupotrebi pripadnika Romske zajednice, koji su, prema informacijama koje sam dobio, plaćani 10 do 20 evra a stigli sa dva autobusa iz Surdulice i još nekih lokaliteta.

Optuženi Nikolić doveden je iz Centralnog zatvora iz Beograda, ali je uveden na zadnji ulaz, tako da je izbegnut kontakt sa okupljenim građanima. Ulazeći u salu u kojoj se sudilo, Nikolić je nekom od svojih rekao: „Ako uđe Veran Matić, neka svi koji su došli uđu u salu“. Iako je došao neprikladno obučen, u kratkim pantalonama kako bi demonstrirao da ima protezu umesto noge, bez koje je ostao zbog detonacije eksploziva podmetnutog ispod njegovog auta pre nekoliko godina, dozvoljeno mu je da prisustvuje. Konfliktne i impulsivne prirode, već na početku naveo je sudiju Jelenu Dimitrijević da više puta ponovi da neće tolerisati ometanje odvijanja glavnog pretresa, te da će oni koji ometaju biti kažnjeni.

Program skupa koji je zbog neblagovremene prijave zabranjen ali ipak održan:

09.00- 09.30 – Okupljanje učesnika skupa sa transparentima;

09.30- 10.00 h – Doček Dejana Nikolića, glasovnim pozdravom i razvijanjem transparenata;

10.00- 12.00 h – Čekanje na završetak pretresa radi pozdravnog ispraćaja Dejana Nikolića; oko

12.00 h – Završetak okupljanja.

U publici petnaestak novinara i isto toliko posmatrača iz porodica optuženih i prijatelja, saradnika. Sudi se za događaje od 1. juna ove godine.

Ukratko, u optužnom predlogu opisuje se događaj: Oko 17 časova, ovog dana, optuženi Bojan Tanasković ulazi u prostorije No comment Caffea koji radi u sklopu OK Radija, noseći na leđima kantu za prskanje raspršuje belu farbu po nameštaju, podu, zidovima i drugim predmetima u ovom objektu, što je zabeleženo bezbednosnim kamerama. Nakon njegovog odlaska, u kafe ulazi okrivljeni Slaviša Kocić, noseći mobilni telefon i pozivajući prisutne zaposlene u radiju i kafeu da se približe kako bi čuli „šta ima Dejan da im kaže“. Onda se iz telefona čuje: „govori Dejan, ovo vam je zbog tužbe, ovo vam je tek početak, kafić neće da radi, ovo vam je za Beograd…“

Pomenute tužbe su vezane za nelagalno izgrađen objekat kojim je zazidan deo OK Radija, a koji mora da bude srušen po rešenju Građevinske inspekcije grada Vranja, Beograd jer je vlasnica tu prijavljivala pretnje koje je dobijala od Dejan Nikolića.

Dok su okrivljeni „farbar“ i „nosač telefona“ vidno fantazirali sa objašnjenjem onoga što su uradili, optuženi Dejan Nikolić je svakim svojim gestom, iako je negirao počinjeno delo, nastavio sa pretnjama, direktno ponavljajući krivično delo i dodajući pretnje da će srušiti grad…

Ranije osuđivan zbog igara na sreću, kako kaže, Bojan Tanasković je, objašnjavajući razloge zbog čega je farbom uništio imovinu kafea, rekao kako je u tom kafeu bio pre pet-šest godina i video je da imaju neke bube, i onda je odlučio da ih uništi, otišao kući u podrum uzeo kantu za raspršivanje misleći da je u njoj total za uništavanje insekata, ušao u kafić i isprskao ga… Nije primetio belu boju koja je izlazila iz raspršivača. Posle je bilo različitih varijanti ovog iskaza. Priznao je delo, ali za sebe nalazi i razumevanje da nije bio sav svoj: „Svakome može to da se desi, eto ovaj ubio 11 u Crnoj Gori, svakome može da se desi…“ Izvinjava se vlasnici kafea No comment.

Okvirljeni Slaviša Kocić rekao je da je tog dana krenuo u piljaru. Sanjao je pokojnu suprugu kojoj se jele trešnje i jagode. Na putu prema prodavnici, prišao mu je neki dečko kojeg prvi put vidi, pružio telefon i rekao da odnese telefon konobarima. Da je prvo ušao u kafić Demode, ali tu konobari nisu hteli da uzmu pa je ušao u No comment Caffe, čuo je nešto sa spikerfona ali nije razumeo. I tu nisu hteli da uzmu telefon, on se uplašio i izašao napolje i ostavio telefon na žardinjeri i otišao u prodavnicu.

Dejan Nikolić Kantar, potvrđuje da je vlasnik kladionice Koloseum Gejm u blizini kafića No comment: „Nesuglasica sa Oliverom nisam imao, ona se sa mnom svađala, ja žene ne napadam, ja sam vitez“. Ipak, jeste imao nesporazuma zbog izvođenja građevinskih radova (na nelegalnom objektu kojim je zazidan OK Radio), ali ga je napala prvi put kad je došla njena sestra, a drugi put kad je došao Veran Matić i kada su mu pretili da imaju veze u tužilaštvu i ostalo, ima snimak iz kafane Moravče: „Ona je mene želela da reketira…Ne mogu da se setim da li sam dolazio na gradilište, meni tata kad naredi ja odlazim na gradilište, jesam odlazio… inače tata meni sve živo naređuje“.

„Imam da kažem da je ovo suđenje zločin, nije normalno da budem u Beograd (Centralni zatvor)… Ne razgovaram sa ženama, ja sam vitez, ne napadam žene… I taj Veran Matić, što je pričao da sam zazidao. Ja nisam zazidao taj njen prostor jer taj prostor ne postoji… Ni taj OK Radio ne postoji… Ja sam predložio da kupim, da pomognem, zato što nema muža, da ga ne otmem…“

Sudiju oslovljava sa „znaš“ na šta ga ona upozorava, što on pravda sa „izvinite gospođo, ja sam sa ulice, seljak čovek…“

Pretnja koja to nije

Jedna od sms pretnji upućenih Oliveri Vladković za koju je tužilaštvo procenilo da nema osnova za pokretanje postupka:

„Gospodja Olivera, znam te ne problematicnu osobu.. Znam da te tri prozori ne otvarate nikad, znam da nesmetamo vama ni$ta, ides potpises saglasnost, nemate potrebe da upadnes u veliki problemi..!“

Sudija Jelena Dimitrijević je vodila suđenje efikasno, sa autoritetom i poznavanjem materije, sprečavajući moguće opstrukcije. Saslušanje svedoka u nastavku suđenja predviđeno je za 30. septembar.

Voleo bih kada bi tužioci kod nas bili mnogo uključeniji u glavni pretres, angažovaniji, da su u potpunosti u službi i zaštiti oštećenih tokom procesa, koji su i u ovom, kao i u slučaju suđenja za paljenje kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin, preživele sekundarnu viktimizaciju tokom procesa, sa inicijativama prema sudiji da se fiksiraju i naglase izrečene pretnje.

Inače, mehanizam kontakt tačaka koji je napravljen u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji povezuje sva tužilaštva, sve policijske uprave i predstavnike medija, radio je veoma dobro u ovom slučaju – tužilaštvo i MUP u Vranju vrlo efikasno su uradili svoj deo posla, uključujući i pritvor optuženih, i pripremili slučaj za suđenje u vrlo prihvatljivom roku.

Činjenice koje dodatno pojašnjavaju slučaj – Od septembra 2021. godine Dejan Nikolić gradi nelegalni objekat kojim zaziđuje prozor prostora u vlasništvu OK Radija. Ostaju zazidane i klime i sada je u radiju nemoguće raditi, strada oprema, ali to je najmanji problem.

Pošto je objekat gradio bez i jedne dozvole nadležnih institucija, građevinska inspekcija je zaustavljala radove a na kraju i donela rešenje o rušenju nelegalnog objekta, ali se to još nije dogodilo jer do sada ni jedna građevinska firma nije smela da se prihvati tog posla.

Prvo se u martu razbijaju izlozi na No comment Caffeu, potom slede pretnje telefonom ili putem sms, da bi se dogodio 1.6. kada je pretnja prerasla u nasilničko ponašanje kako ga definiše optužni predlog.

Zbog toga što građani iz straha zaobilaze ovo mesto napada, rad kafea obustavljen je 1.8. Radio je ostao bez dvoje zaposlenih koji nisu mogli da nastave da rade pod pritiscima. Postoji direktna ugoženost opstanka OK Radija.

U periodu pojačanih pretnji i napada na radio i kafe, Dejan Nikolić nalazi se na izdržavanju kazne zatvora zbog priređivanja ilegalnog kockanja, ali kazna zatvora se realizuje u njegovoj kući, sa dozvolom da izlazi na posao od 8-15 časova i dozvolom da šeta od 15-17 sati. Dakle, u kućnom pritvoru ali praktično ceo dan može da se šeta te tako, sa izdržavanja kazne, odlazi kod vlasnice kafea sa novom pretnjom – što je nezabeleženo u zaista širokom dijapazonu pretnji novinarima na ovim prostorima.

Uprkos svemu ovome, sada Nikolićeva odbrana traži da se optuženi pusti iz pritvora, „jer i onako će biti na izdržavanju kazne zatvora, ali u svojoj kući“. Kada sudija odbije taj predlog, kreće salva novih pretnji i oštećenima, ženama kojima je već pretio, i gradu Vranju kojeg će skršiti: „Ja ću da skršim ceo grad, sve ću da slomim, vi se sudija iživljavate… a ti što se plaše i treba da se plaše…“

Prošao sam nekoliko puta kroz okupljene i samo jednom se čulo od nekog skrivenog „Puši ga Matiću!“. Koristim priliku da demantujem neke izveštaje medija – nisam predsednik Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kao i one druge Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, već obični član obe… Ali ću uvek dati sve od sebe da zaštitim kolege i koleginice od svake vrste pretnje i opasnosti.

Jasno je da je u pitanju predstava, da su okupljeni u najvećoj meri zloupotrebljeni, izmanipulisani, sa puno socijalnih problema koje nije lako dovesti uz minimalnu nadoknadu. Službe bezbednosti su morale da znaju da će biti štampane majice za sve učesnike sa likom predsednika, i da će njegov lik biti zloupotrebljen. Ovim je i instituciji predsednika i lično Aleksandru Vučiću naneta šteta dovođenjem u zabludu i učesnika skupa i medija koji su ispratili suđenje i samih građana Vranja da iza ove solidarnosti sa osuđivanim optuženikom Dejanom Nikolićem stoje i najviše institucije vlasti. Verujem da je bilo mogućnosti i da lokalno rukovodstvo SNS interveniše kako bi sprečili zloupotrebu institucije i imena predsednika.

Jasno je da ovo nije slika Vranja, ali to pravo Vranje nismo mogli da vidimo, da čujemo u proteklih nekoliko meseci… Iako su i sami ugroženi ovakvom kriminalnom okupacijom. Izuzetno je važno da svi zajedno, sa nacionalnog nivoa, učestvujemo u ustanovljavanju pravde i vladavine zakona, ali to nećemo moći bez snažne želje građanki i građana Vranja.

Zbog toga treba da svi zajedno pomognemo da se smanji siromaštvo, izloženost manipulacijama, da očuvamo normalne kanale komunikacije, medije i novinare koje je teško zastrašiti. Ali i da svi zajedno stanemo u zaštitu Svetlane koja je postala svojevrsni simbol otpora nasilnicima koji su uzurpirali slobodu medija, atakom na imovinu i prihode, direktnim pretnjama ljudima ali i stvaranjem opšte atmosfere straha. Siguran sam da su za sebe i svoje porodice zabrinuti i sudije, tužioci, policajci, gradske vlasti, novinari, vlasnici medija… građani koji slobodno misle.

Dakle, braneći Svetlanu i Oliveru, branimo Vranje i pravo na slobodni život.