Slavko Ćuruvija fondacija: Radonjićeva tužba pokušaj da zamre sećanje na državni zločin

Nakon gotovo decenije suđenja i dve osuđujuće nepravosnažne presude protiv okrivljenih radnika DB-a, proces se zavšio razočaravajuće po javnost: oni su pravosnažno oslobođeni, a ubistvo je ostalo nerešeno i nekažnjeno.

Među onima koji su iskazali nezadovoljstvo i uverenje da je sud oslobodio krivce, bila je i Slavko Ćuruvija fondacija koja je 2. februara objavila saopštenje „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”. Smatrajući da su mu time povredili čast i ugled, Milan Radonjić ih je, kako su naveli, tužio za pola miliona dinara.

Oni nisu jedini – ovih dana su tužbe stigle i na adrese političarke Marinike Tepić i advokata Aleksandra Olenika, koji su u svojim tvitovima takođe iskazali uverenje da su nekadašnji radnici DB-a nepravedno oslobođeni.

Izvršna direktorka fondacije Ivana Stevanović kaže za Raskrikavanje da ova organizovana akcija masovnih tužbi „služi da se izbriše i svako sećanje na Slavka i da zamre pamćenje na državni zločin”. Tužbu su, navodi ona, u fondaciji dočekali sa nevericom.

„Zarobljeno pravosuđe nije uspelo da reši ubistvo staro četvrt veka, da bi sada oštećeni trpeli progon i bivali zastrašivani i ućutkivani. A kada je reč o ubistvu Ćuruvije, osim njegove porodice, kolega i prijatelja, oštećeni su svi građani, s obzirom da je taj zločin počinjen u ime države”, navodi ona.

Tužbu smatra pritiskom i pokušajem zastrašivanja i Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, portala koji se bavi temama od značaja za slobodu medija i čiji je osnivač ova fondacija.

Navodi da živimo u državi koja nije zainteresovana za istinu o ubistvima novinara, i koja sve koji pokušavaju da do istine dođu, aktivno onemogućava o tome.

„Istovremeno podstiče tužbe protiv medija i novinara, guši slobodu izražavanja, inspiriše pritiske, pretnje, čak i napade na novinare. (…) Država je u februaru tom presudom poslala poruku da zločini protiv novinara nikada neće biti do kraja istraženi – pa izvolite, radite šta hoćete. I oni rade”, zaključuje Gunjić.

I ćerka ubijenog novinara, Jelena Ćuruvija, u izjavi za Cenzolovku se osvrnula na ovu tužbu protiv fondacije koju je osnovala.

„Ne mogu da prihvatim da je sudska istina, koja kaže samo da istine nema, da ne može da se zna, i moja istina. Ne mogu svoj um i srce da očistim od svega što sam saznala, čula i videla u ovih predugih 25 godina i da se pravim kako nisam došla do „vansudske” istine. Do iste one do koje bi došlo i pravosuđe – u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom vremenu”, navela je Jelena Ćuruvija.

Svoje mišljenje o Radonjićevoj tužbi juče je u gostovanju na N1 iznela je čak i tužiteljka Višeg javnog tužilaštva Jasmina Paunović – pitanje je, prema njenom mišljenju, koliko je moralno i časno potezati ovo pitanje nakon svega čemu smo svedočili 25 godina.

„Koliko ste spremni da opet jednu žrtvu provlačite kroz sudski postupak, to bi bilo više na terenu neke moralne osude nego pravne. Apsolutno smatram neprimerenom jednu ovakvu tužbu, videćemo kakav će epilog doživeti na sudu”, rekla je tužiteljka.

Podsetimo, u februaru ove godine je Apelacioni sud oslobodio četvoricu okrivljenih radnika DB-a za likvidaciju novinara i urednika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin. Sudilo se bivšem šefu DB-a Radomiru Markoviću, šefu beogradskog centra Milanu Radonjiću, kao i pripadnicima ove službe Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću.

Postupak se vodio od 2015. i to u dva navrata. Oslobođeni su jer je sud smatrao da nema dovoljno dokaza za drugačiju presudu o čemu detaljno možete da čitate u ovom tekstu.