Sloboda govora nije sloboda prostačkog i opasnog govora

Pre sedam dana kontaktirala me je Jelena Obućina sa prijavom pretnji koju je dobila putem društvenih mreža. Kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, predstavljam kontakt tačku za prijavljivanje slučajeva pretnji i nasilja, a javljam se i na SOS telefon 0800 100 115 koji služi za prijavljivanje pretnji.

„Poštovani, šaljem screenshot-ove pretnje koju sam dobila nakon medijske hajke televizije Pink (a povodom mog uvoda u emisiju Dnevnik). Pretnje je uputio neko ko šalje i zastavu SRS kako bi dokazao da ne pripada vladajućem SNS-u. Stigla je na mreži Twitter. Osim poruka da sam izgubljena duša i pitanja da li sam normalna, na mreži Instagram stigle su još neke vulgarnosti ali u njima nema direktnih pretnji već samo vredjanja pa ih neću prosledjivati osim ako ne mislite da je neophodno…

Inače, TV Pink je uvodu posvetio deo jutarnjeg programa (gostovanje Dragana J. Vučićevića), a o uvodu su pisali list Alo i tabloid Objektiv. TV Pink je tokom jučerašnjeg dana imala i petominutni tv prilog sa sagovornicima koji me porede sa Milom Štulom – samo što joj nisam dorasla.

Hronologija mojih uvoda i njihovog pisanja može se naći i na Raskrikavanju.“

Tekst pretnje i Jelenino objašnjenje uputio sam kao prijavu kontakt tačkama u tužilaštvu i MUP-u, a posebno sam obavestio zamenika Republičkog javnog tužioca i člana SRG iz Direkcije policije.

Slika pretnje sadržavala je i nalog N.P. na Twitteru, i uz malo ozbiljniju pretragu, moglo se približno odrediti da je upravo ta osoba u pitanju. Uhapšeni Nenad Paunović nije imao prikriven identitet na Twitter nalogu sa kojeg je poslao pretnju Jeleni Obućini. Uz to, prateći ovaj nalog proteklih dana, uočio sam i pretnju koju je uputio Zoranu Lutovcu, predsedniku Demokratske stranke, o čemu sam ga obavestio. Pretražujući medije takođe se vidi da je 2019. pretio Draganu Đilasu, zbog čega je bio uhapšen, kako je to saopštio MUP.

I pored počinjenih krivičnih dela, nisam uspeo da pronađem podatke o kažnjavanju.

Čuo sam kvalifikacije da je reč o „jednoj budaletini“, što mi izgleda kao minimiziranje dela koje je učinio i opasnosti koju ono predstavlja. Pretnje koje je uputio imale su uznemirujuće efekte po one kojima su neposredno upućene, zabrinuli su novinarsku zajednicu i ovdašnji diplomatski kor.

Pored drastičnih, primitivnih uvreda, retorika koju upotrebljava N.P. daleko je od ocene da je u pitanju „neka budaletina“. Pored nabijanja na kolac, pominje se i rezanje zarđalim skalpelom, spaljivanje pred celokupnom javnošću u centru grada uz pesme Baje Malog Knindže, sve ostale jednog po jednog dok Katabazu ne sprovede do kraja, zatiranje semena i plemena…

Ovako brutalne pretnje moraju biti drastično kažnjavane, naročito zbog toga što se isto krivično delo ponavlja.

Veoma često svedočim sličnim situacijama u kojima ista osoba u različitim formama učestalo ponavlja krivično delo pretnje.

Bilo bi veoma važno da se formira baza podataka, koja bi služila i kao orijentir u brzoj pretrazi ponovljenih krivičnih dela. U ovom slučaju, od prijave do privođenja je prošlo nedelju dana. Moglo je biti brže, a sa takvom bazom podataka identitet počinioca bio bi odmah otkriven.

Ako bi se ovom instrumentu dodalo i odeljenje za prevenciju, koje kao pilot projekat sprovodi Norveška, mogli bi da se stvore ozbiljniji mehanizmi za prevenciju koje sada ne posedujemo. Policajci iz odeljenja za prevenciju koji uoče govor mržnje i pretnji imaju pravo i obavezu da posete počinioca, da ga upozore da čini nedopustive radnje i šta mu sleduje po zakonu ako dalje nastavi sa takvim ponašanjem. To bi takođe bila i jasna demonstracija da je osoba evidentirana kao potencijalni počinilac krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti.

Prošle godine, kao medijska zajednica pokrenuli smo i inicijativu izmene i dopune Krivičnog zakonika kojima bi se stvorile mogućnosti za efikasniju zaštitu bezbednosti novinara što je važan element u ovoj lepezi neophodnih aktivnosti koje bi trebalo da povećaju zaštitu novinara.

Profesionalnog novinarstva je sve manje što je još jedan argument da se primene svi mehanizmi koji su na raspolaganju da se obezbedi sloboda govora. I nikada ne smemo zatvarati oči pred onima koje često nazivaju „budaletinama“, jer su neke „budaletine“ tako počinile enormna zla… A kada do toga dođe, onda je već prekasno.