Prema njihovim rečima, pandemija korona virusa, odnosno vanredno stanje uvedeno zbog toga u Srbiji, dodatno je doprinelo ugrožavanju stepena slobode medija i narušavanju položaja novinara u zemlji.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević ističe za portal Danasa da je Srbija ovog 3. maja gore mesto za slobodu medija nego što je bila prošle godine. Kako dodaje, pandemija Covid-19 ubzala je ovu višegodišnju negativnu putanju.
„Vanredno stanje iskorišćeno je kao paravan za pojačane napade na slobodu medija. Koristilo se sve: uredbe o ograničavaju informisanja, zastrašivanje hapšenjem, konferencije za novinare bez novinara, verbalni napadi i uvredljivi govor državnih zvaničnika protiv medija, konfuzije i nadrilekarstvo iz režimskih studija. Teško je i pobrojati koliko je sve za ovih nekoliko nedelja, i uz sve napore da obuzda pandemiju, vlast uspevala da radi protiv slobode govora“, ukazuje Milivojević.
Uprkos svemu, smatra ona, profesionalni novinari i mediji hrabro su nastavili da izveštavaju i istražuju, i bez obzira na rizik, brane front naše slobode.
„Pandemija Covid-19 nam je, dakle, potvrdila i koliko su važni slobodni mediji. Bez njih demokratije lako umiru, čak i pred očima svih nas. Srećan nam Svetski dan slobode medija“, ocenjuje profesorka FPN.
Zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a Vesna Mališić smatra da je sloboda medija danas prilično ugrožena, ali da ipak postoji.
„Mediji u Srbiji danas jesu ugroženi, ali njihova sloboda postoji još samo u maloj oazi medijskih kuća koje je čuvaju“, ističe za Danas Mališić.
Ona veruje da novinare čeka još teži period nakon ukidanja vanrednog stanja.
„Smatram da je vanredno stanje uticalo na pogoršanje pozicije novinara u Srbiji, a biće još gore kada ovo sve prođe, jer nam se približavaju izbori“, predviđa Mališić.
Novinarka nedeljnika Vreme i agencije FoNet Tamara Skrozza ističe da se stepen slobode medija smanjuje već godinama.
„Trenutno imamo ne slobodu, već mrvice slobode – u čiju smo odbranu već mnogo uložili. Posrćemo ili smo na kolenima, zbog političkog, ekonomskog, pravnog pritiska, zbog progona kojima smo izloženi. Zato ne vidim kako bi ovo moglo da se završi, osim nestanka i to malo preostalih profesionalnih medija“, kaže Skrozza za Danas.
Korona virus je, smatra, dodatni pritisak na profesionalne medije u Srbiji.
„Korona je profesionalne medije dodatno iscrpela, donela im je nove ekonomske i druge probleme, dok su oni drugi nastavili da šire laži i propagandu, da zastrašuju i spinuju, da vređaju, diskredituju i targetiraju svoje kolege. Sve što je i do korone bilo problem, sada je hipertrofirano i, nadam se, svima vidljivo“, objašnjava ona.
Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije napominje za Danas da je trenutak u kom dočekujemo ovaj 3. maj, Međunarodni dan slobode medija, jedinstven jer je ceo svet zahvatila pandemija virusa Covid-19 tokom koje je objektivno, istinito i blagovremeno izveštavanje od ključne važnosti za građane.
„Međutim vladajuće elite kako kod nas, tako i u jednom delu sveta nisu pokazale visok stepen razumevanja za važnost informisanja gradjana trudeći se da suzbiju slobodan protok informacija. Proteklu godinu pak u srpskim medijima obeležio je povećan broj fizičkih i verbalnih napada, ali i različitih vrsta pritisaka na novinare i medije“, objašnjava Filipović Stevanović.
Prema njenim rečima, zapaljiva retorika vladajućih struktura uperena je naročito protiv novinara koji rade u javnom interesu izveštavajući o vladavini prava, korupciji i kriminalu.
Kampanje blaćenja i dezinformisanje javnosti u tabloidnim medijima uz finansijsku i verbalnu podršku vlasti, dodaje ona, nastavljene su u punom kapacitetu, kao i trend zatvaranja institucija i odbijanje da se postupi po zahtevima za informacije od javnog značaja.
„Prekarni položaj novinara i dalje predstavlja veliki problem i čini ovu profesiju, imajući sve gore navedeno u vidu, prilično nepopularnom. Zato je važno je da borba za nezavisno, slobodno, bezbedno i kvalitetno novinarstvo ne ostane u novinarskim krugovima jer mi, novinari, smo tu u službi građana i njhova podrška nam je potrebna“, kaže sagovornica Danasa iz NUNS.
Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić navodi za naš portal da nijedna nacionalna televizija neće preneti koje su zloupotrebe otkrili novinari istraživačkih portala, ali će objavljivati napade na te medije i novinare.
Nijedna gradska televizija, kako kaže, neće preneti da su Južne vesti uživo prenosile okupljanje usred policijskog časa, ali će preneti saopštenje SNS stranke o zlonamernim medijima i novinarima koji su o nečemu izveštavali.
„Za mene borba za slobodu medija ima širi značaj. Ne borimo se za svoju slobodu, ja se već tako osećam i uz sve pritiske i pretnje radim posao kako umem, u skladu sa pravilima profesije, ličnim vrednostima i novinarskim kodeksom. Neophodna je borba za novinarstvo, da se zaštiti od onih koji se lažno predstavljaju kao novinari i političara čije interese zastupaju, a laži i manipulacije prenose i predstavljaju kao činjenice“, smatra Bjeletić.
Ona dodaje da je neophodna borba da se ostvari pravo javnosti da zna – da zna šta se desilo pre svega, pa tek onda različita tumačenja i stavove.
„Vreme laži koje živimo od građana pravi ogorčene ljude i to je jedini pravac za borbu nas novinara, da sačuvamo dostojanstvo i zdrav razum“, ukazuje urednica Južnih vesti.
S druge strane, Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja i građevinarstva, ističe za Danas da su mediji, urednici i novinarke i novinari u Srbiji, ali i širom sveta, danas slobodni ni manje ni više nego baš onoliko koliko sami žele da budu slobodni.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić smatra da medije i osnovna načela novinarstva u današnjim vremenima više nego ikad ugrožavaju lažne vesti i zato je važno da se novinari pridržavaju osnovnih načela i na taj način zaštite ne samo svoju profesiju, već i demokratske vrednosti.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.