„Nalazim se u identičnoj poziciji kao 2016. godine“, izjavio je za Cenzolovku Slobodan Arežina, dvostruko bivši direktor programa RTV, nakon što je juče podneo novu tužbu, drugu u mesec dana, protiv, i dalje, matične kuće.
Novom tužbom Arežina traži od Osnovnog suda u Novom Sadu poništavanje više akata: odluke Upravnog odbora RTV od 29. januara 2018. o njegovoj smeni, rešenja generalnog direktora kojim se Arežina proglašava viškom zaposlenih, te aneksa ugovora o radu.
„Dokazaću da je moja druga smena s mesta direktora programa RTV nezakonita baš kao i ona iz 2016. godine, a kao dokaz priložiću dve sudske presude koje to nedvosmisleno potvrđuju“, naveo je Arežina.
Dualno direktorovanje
U prvom mesecu ove godine RTV se ponovo našao u centru pažnje, no i ovog puta ne zbog dobrih rejtinga i tome slično. Iako se u prvi mah činilo da je pokrajinski javni servis spreman da postupi po pravosnažnoj presudi Apelacionog suda iz novembra 2017. i da Arežinu vrati na mesto s kojeg je smenjen u maju 2016. godine, vrlo brzo je postalo jasno da im tako nešto zapravo ne pada na pamet.
Arežina je 29. decembra prošle godine, rešenjem zamenika generalnog direktora RTV Jožefa Klema, zaista bio vraćen na mesto direktora programa RTV, međutim, na tome se i završilo postupanje po presudi novosadskog suda. Arežinini apeli menadžmentu kuće o neophodnoj primopredaji dužnosti s direktoricom programa Sonjom Kokotović Zečević, rezultirali su – uvođenjem dualnog direktorovanja!
Kako je došlo do toga? Suprotno Statutu RTV i sistematizaciji radnih mesta u toj kući, generalni direktor RTV Miodrag Koprivica poziva 11. januara novog-starog direktora i direktoricu programa koju je Upravni odbor izabrao posle Arežinine smene da pronađu način da tu funkciju ubuduće – obavljaju zajednički! Koprivica u svom dopisu jasno stavlja do znanja Arežini da primopredaja dužnosti koju traži „nije moguća“ pošto Sonji Kokotović Zečević nije prestala funkcija na koju je izabrana 30. maja 2017, na mandatni period od četiri godine.
[povezaneprice]Funkcija joj nije prestala, niti će, pisalo je između redova.
I Kokotović Zečević i Arežina identično odgovaraju Koprivici – da je postojanje dva direktora programa „funkcionalno nemoguće“, no Arežina ide i dalje i izjavljuje žalbu na takvu odluku upozoravajući da bi rad dva direktora programa bio protivzakonit i da „postoji opasnost od ozbiljnih štetnih posledica po RTV“.
Ni u jednom aktu RTV, naime, ne spominje se mogućnost da funkciju direktora programa može da obavlja više osoba istovremeno.
Protiv rešenja kojim je u RTV faktički uvedeno dualno direktorovanje Arežina je 25. januara podneo tužbu Osnovnom sudu. Od suda traži poništavanje odluke generalnog direktora RTV, ali i da Sonji Kokotović Zečević bude naloženo da u roku od osam dana obavi primopredaju dužnosti.
Teške muke direktora Koprivice
Rašomonijada na RTV, međutim, tek se spremala za vrhunac. Arežina 29. januara prima rešenje o utvrđivanju viška zaposlenih, doneto pet dana ranije, koje u javnosti predstavlja kao otkaz. U tom rešenju, generalni direktor priznaje da postojanje dva direktora programa „funkcionalno nije moguće“ i da je zbog nastale „tehnološke promene“ u RTV došlo do prestanka potrebe za radom jednog od dva direktora programa.
Koprivica je sad bio prinuđen da se, teškom mukom, odluči samo za jednog direktora. Odluku o tome kojeg direktora da zadrži prelomila je dužina staža koji Sonja Kokotović ima na RTV, pošto su po svim ostalim pokazateljima uporedne analize oba direktora bila egal.
Arežinina tužba, u koju je Cenzolovka imala uvid, otkriva, međutim, jedan zanimljiv detalj koji svedoči o stvarnoj nameri RTV da sprovede sudsku odluku.
Naime, RTV je presudu Apelacionog suda dobio 21. decembra, dok ju je Arežina primio 29. decembra, kada je i isticao rok za njegovo vraćanje na staro radno mesto. Istog dana Arežina jeste formalno vraćen na mesto direktora programa, ali RTV tog dana donosi i Pravilnik o kriterijumima koji se primenjuju prilikom utvrđivanja viška zaposlenih u RTV.
Isti taj pravilnik, gle, Koprivica je primenio prilikom donošenja odluke o tome koji će kandidat zadržati funkciju direktora programa, a ko će biti proglašen tehnološkim viškom.
Arežina u tužbi ovo rešenje napada tvrdnjom da je doneto suprotno odredbama Zakona o radi i Kolektivnog ugovora RTV.
I na kraju, da bi se zaista sve vratio „na početak“, odnosno u proleće 2016, nastupio je Upravni odbor RTV, koji 29. januara donosi (po drugi put) odluku o razrešenju Arežine s mesta direktora programa. Za Arežinu još se nešto našlo u rubrici „već viđeno“: dan nakon razrešenja nudi mu se aneks ugovora za, kao i pre skoro dve godine, radno mesto menadžera razvojnih projekata, koji na kraju potpisuje.
Prethodni sudski spor koji je Arežina vodio protiv RTV trajao je bezmalo godinu dana. Sa ranijim sudskim presudama u njegovu korist Arežina je, naglašava to za Cenzolovku, uveren da će ovaj put postupak trajati daleko kraće.
JOVA RADIĆ: SVE U SKLADU SA ZAKONOM
Reagujući na javne istupe Slobodana Arežine, nedavno se autorskim tekstom u Politici oglasio Jova Radić, predsednik Upravnog odbora RTV. Radić, između ostalog, navodi da je Arežina „neistinito prikazao u javnosti“ da je dobio otkaz „jer rešenje o utvrđivanju viška zaposlenih ne znači po automatizmu otkaz ugovora o radu“. „Generalni direktor nije mogao Slobodanu Arežini ponuditi Aneks ugovora pre donošenja Rešenja Upravnog odbora o njegovom razrešenju“, ističe Radić napominjući da je čitav postupak „sproveden u skladu sa zakonom i Opštim aktima RTV“.
Radić negira i da je nakon prethodne Arežinine smene na RTV, u maju 2016, došlo „do brojnih smena urednika i skidanja pojedinih emisija“. Priznaje ipak da je došlo do ukidanja emisije „Radar“, ali da je njeno emitovanje „prestalo istekom ugovora“.
Na kraju autorskog testa, naslovljenog sa „Malo mesta za istinu, molim“, predsednik UO RTV poručuje da je „rad u redakcijama (RTV, prim. a.) organizovan i vodi se na visokom profesionalnom nivou“.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.