Snežana Perenić o nestanku svog supruga: Želela bih da ova agonija prestane (VIDEO)

Snežana Perenić, supruga Ranka Perenića kaže da je njen suprug bio dobar čovek koji nikome ništa nije dugovao i da uprkos toliko prošlog vremena za nju je njen nestanak još uvek svež.

Konferencija o nestalim i ubijenim novinarima na Kosovu

‼️ Pratite uživo konferenciju o #nestalim i #ubijenim novinarima na Kosovu. Tema prvog panela su priče porodica i kolega, a drugog je osvrt na trenutne i buduće institucionalne odgovore. Učestvuju predstavnici #UNS-a, #OEBS-a na Kosovu, #EFJ-a, #UNMIK-a, #EULEX-a, kao i porodice ubijenih i nestalnih novinara na Kosovu. Možete nas pratiti i na Tviteru (@UNSinfo). #krajnekažnjivosti #endinpunity #Kosovo #novinari #ubijeni #nestali

Geplaatst door Udruženje novinara Srbije op Woensdag 4 december 2019

„Želala bih da apelujem na sve da se ova agonija prekine“.

Kaže da je mislila da je Ranko ostao da noći u Orahovcu, ali joj je sutradan postalo sumjivo šta se sa njim zapravo desilo. Počela je potraga ali da se za godinu dana nije ništa pomaklo.

„Ovo su nečiji životu u pitanju, iza njih su ostale njihvoe porodice, njihova deca koja više nisu deca nego ljudi. Mi imamo pravo da saznamo šta se sa njima desilo. Oni ni za šta nisu krivi i ja postavljam to pitanje već dvadeset godina“, kazala je Snežana.

Novinar Živojin Rakočević je kazao da je ključno i osnovno pitanje „da li čovek može nestati?“

„U svim civilizacijama jedan život se završava smrću i sahranama, u ovim slučajevima je nestanak fatalni termin nad porodicama i svima. Moram intimno da kažem da se svaki put osećam nelagodno pred porodicama svojih kolega i prijatelja. Ispričao je da je dete jednog od prijatelja koji je nestao pitalo „Zašto si ti živ? Zašto moj otac nije živa, a zašto si ti živ? Zašto je on nestao?“.

O nestanku svog brata Momira Stokuće pričala je Branka Damjanović. Ona je kazala da se ubistvu njenog brata i saznavanju istine interesuje jedino Udruženje novinara Srbije.

Ivana Petrović, glavna i odgovorna urednica „Siti radija“ iz Niša govorila je o prijatelju Aleksandru Simoviću.

„To je bio čovek čija je smrt najbolje pokazala sav besmisao svih ratnih gluposti, ubistava, svega. Prosto Aleksandar Simović je bio čovek satkan od svih finih stvari. On je prosto bio čovek koji nije umeo da mrzi i nije bio svestan različitosti ljudi“.

Kaže da se družio sa Albancima i da zbog toga nije imao previše razumevanja od ljudi jer je u to vreme bilo nepopularno družiti se sa Albancima. Simović je nestao posle druženja u kafiću sa svojim prijateljem Albancem, džez muzičarem.

Zekrija Šabani, novinar Infokus portala kaže da treba više raditi na otkrivanju sudbina nestalih i ubijenih novinara.

„Mi znamo njihova imena a imamo samo brojeve. Srbi sa jedne a Albanci su sa druge strane i informacije koje dobijamo ulivaju neku nadu, tako da smo živeli zajedno u ovim teškim vrmenima 98. i 99. godine. Apelujem na sve kolege i članove porodice da nam pričaju o drugoj strani naših kolega koja je nama možda nepoznata. To će možda učiniti da se obrati veća pažnja. Potrebno je da oni nađu svoj mir, da se obeleže grobovi“, kazao je Šabani.

On je kazao da mora da se traži pravda u ovim slučajevima. Kaže da niko nije dovoljno radio na otkrivanju istine, ali da treba raditi više kako bi se saznala sudbina više od 1600 lica.

Govoriće o ulozi Euleksa u pronalaženju istine Živojin Rakočević kaže da se ništa značajno nije dogodilo.

„To je administrativna inercija koja je progutala nečiji život. Stičete utisak da oni žele da se otarase te priče i da ona nestane sa nestalima“.

„Njihovo suočavanje sa sopstvenom odgovornošću je ravno nuli. Potpuno beznačajno. Oni su se iznenadili upornošću, stalnim insistiranjem i metodologijom da se sve to uobliči u jedan zahtev da čovek ne može nestati bez traga“, rekao je Rakočević.