Aleksandar Vučić i Miodrag Sovilj (foto: N1, snimak ekrana)
Američki predsednik Donald Tramp od početka mandata novinare čije izveštavanje mu nije po volji naziva „neprijateljima naroda“, ali ni on niti njegovi saveznici nijednog od njih nikad nisu optužili da na bilo koji način želi da zdravstveno naudi predsedniku.
I pored onolikog insistiranja, novinar N1 Miodrag Sovilj u petak nije dobio odgovor na pitanje u kom svojstvu je otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića boravio u fabrici oružja Krušik i kakve su njegove veze s tom fabrikom, ali je dan kasnije na TV Pink uspeo da dobije nezavidnu etiketu – da je svojim ponašanjem predsednika Aleksandra Vučića poslao u bolnicu.
„Predsednikovi pripadnici jedinica za specijalne medijske operacije optužili su novinara N1 Miodraga Sovilja da su njegova pitanja razlog hospitalizacije predsednika. Ovo je sinhronizovan i opasan napad na jednog vrhunskog novinara Televizije N1“, napisao je sinoć na Tviteru direktor programa N1 Jugoslav Ćosić koji je i sam proteklih dana na meti kampanje provladinog tabloida Informer, a kuća koju vodi već je mesecima na meti nepoznatih bacača letaka uperenih protiv N1.
Nakon što se njegovo ime ponavljalo tokom vikenda na TV Pink, a on predstavljan kao nevaspitana osoba koja u razgovoru s predsednikom koristi uličarski jezik, pa čak je i opasan jer je gurao telefon predsedniku u lice, „a u telefonu su mogla da postoje i druga stedstva koja su mogla da nanesu i drugu štetu predsedniku“, Sovilj za Cenzolovku kaže da na svojim leđima oseća metu, ali da ni on ni njegove kolege ne nameravaju da odustanu od postavljanja pitanja i insistiranja da na njih dobiju odgovore.
„To bi značilo napuštanje osnovnih novinarskih postulata“, izričit je u intervju koji je dao za Cenzolovku.
Cenzolovka: Kako ste doživeli medijsku hajku proteklog vikenda i optužbe da ste odgovorni za pogoršanje zdravstvenog stanja predsednika Vučića? Kao revanš za Vaše uporno insistiranje na odgovoru, kao zatrpavanje važne teme na kojoj ste insistirali, kao pokušaj ućutkivanja, ili sve to zajedno?
Aleksandar Vučić je ustalio praksu konstantnog maltretiranja novinara koji dolaze kako bi postavili nenaručena pitanja, pa su neretko od početka do kraja izloženi vređanju, dobacivanju, nipodaštavajućim i snishodljivim komentarima
Miodrag Sovilj: Najverovatnije sve zajedno. Javnost je i dalje bez jasnog odgovora vlasti na pitanje vezano za sumnju u umešanost oca ministra policije u trgovinu oružjem. Na moja leđa je, bizarnim tumačenjem našeg dijaloga, okačena meta, ali mnogo važnije – poslata je poruka celokupnoj novinarskoj profesiji da nije uputno postavljati nezgodna pitanja.
Cenzolovka: Hoće li, posle svega ovoga, i nadalje retki novinari – Vi, Vaše kolege sa N1 i Insajdera – želeti da insistiraju na odgovorima na pitanja koja upućujete funkcionerima?
Sovilj: Naravno da hoćemo, to je naš posao. Bez obzira na provlačenje kroz mašinu za mlevenje mesa na koju je, po svemu sudeći, osuđen svako ko želi da postavi neugodno pitanje, sve osim toga značilo bi napuštanje osnovnih novinarskih postulata. Problem je u tome što takvu medijsku torturu ne mogu svi da izdrže, i plašim se da će mnoge kolege izbegavati čak i najmanju mogućnost da se nađu u koži onih koji su prošli „toplog zeca“.
Cenzolovka: Zamišljate li sebe na sledećem događaju – kako će reagovati ostale kolege, šta će Vam reći Vučić ili neko drugi?
Sovilj: Svaki odlazak na konferencije za medije predsednika Republike postao je vrlo mučan za sve kolege koje ne žele da budu držači mikrofona. Aleksandar Vučić je ustalio praksu konstantnog maltretiranja novinara koji dolaze kako bi postavili nenaručena pitanja, pa su neretko od početka do kraja izloženi vređanju, dobacivanju, nipodaštavajućim i snishodljivim komentarima.
Mene je, na primer, jednom optužio da se smejem na konferenciji na kojoj je govorio o natalitetu, ukorivši me kako je u pitanju veoma važna tema za opstanak nacije, iako sam u tom trenutku samo ćutke pisao beleške u prvom redu. Za razliku od gledalaca, mogao je jasno da me vidi, ali je svesno odlučio da izgovori neistinu. Bez obzira na sve to, mi težimo ka tome da svoj posao obavljamo profesionalno, tako da će mi svaki sledeći odlazak na Vučićevu konferenciju za medije biti kao i svaki drugi.
Cenzolovka: Da li očekujete da će Vas tabloidi, Pink, Studio B i drugi stalno pominjati i podsećati javnost na minuli vikend?
Sovilj: Vrlo moguće, jer svi pomenuti mediji imaju jednog zajedničkog urednika. Ukoliko napad na novinare ponovo bude odluka kuhinje za spinovanje, njih „profesionalna etika“ sigurno neće zaustaviti. Međutim, mislim da se ova teza da je neki novinar pitanjima nekog oterao u bolnicu više neće ponavljati. Jednostavno, besmislena je.
Problem je u tome što takvu medijsku torturu ne mogu svi da izdrže, i plašim se da će mnoge kolege izbegavati čak i najmanju mogućnost da se nađu u koži onih koji su prošli „toplog zeca“
Cenzolovka: Može li se, posle svega ovoga i konstantnog pritiska na N1, ostati fokusiran, smiren, objektivan, profesionalan? Mogu li Vaše kolege s N1?
Sovilj: Pritisci ne podrazumevaju samo targetiranje, već i emotivno iznurivanje. Čovek koji je na meti tabloida najveći deo vremena troši na umirivanje zabrinutih prijatelja i članova porodice. Nije jednostavno, ali verujem u svoje kolege. Dosad smo pokazali da i pored konstantnih napada na redakciju možemo da nastavimo da se bavimo svojim poslom onako kako to profesionalna pravila nalažu.
Cenzolovka: Jeste li zabrinuti za svoju bezbednost zbog kampanje koja se vodi protiv Vas, ali i već duže vreme protiv N1 i Vaših kolega? Plašite li se da letke mogu da zamene letve?
Sovilj: Ne plašim se. Voleo bih da se ispostavi da danas nisam bio naivan.
Ovaj tekst je nastao uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. Stavovi izrečeni u ovom tekstu ne odslikavaju stavove donatora.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Svaka cast gdinu Sovilju. Odradio je svoj posao toliko dobro da je „operacija VMA“ fakticki, posle toga, u kontroli stete dosla kao neminovnost. Njegove reakcije su bile besprekorne. Na Vucicev bezobrazluk nije odgovorio istom merom, niti se uplasio ili zbunio da zaboravi svoj koncept. Izgledao je kao zreo covek u vestom postupanju sa razmazenim, pokvarenim i bezobraznim detetom. Sasvim moguce da je u ovoj epizodi patentirao superefikasni modus operandi i za druge svoje kolege ako u Vucicevoj blizini budu pozelele da se bave svojim poslom. Ni meni da sam Vucic, sa ovom mislju na pameti ne bi bilo dobro.
Podrška mladi čoveče, svaka čast.
Miki majstore, on tebe hoće, zbog lične sujete, da nogom gurne na dno septičke jame. Nije njega nimalo briga za tebe i tvoju situaciju, zato nemoj ni tebe da boli briga za njega.
Danas teze nego ikad biti posten novinar u Srbiji. Haos je odavno zavladao, a kraj se ne nazire. Neka drasticna promena je preko potrebna, samo sto je broj ovakvih ljudi i dalje premali za tako nesto.
Primetno je insistiranje na tome da je doticni radio svoj posao. Ali, niko se ne pita na koji nacin. 🙂 Ukoliko pokreces pitanje nenarucenih pitanja, zasto postavljas narucena pitanja?
I ne, nije se pomenuti novinar dobro „nosio“ sa predsednikom kojem, uostalom, niko ne sme „gurati“ mobilni telefon u lice i obracati se ulicarskim recnikom, vec je ispao jedna nekulturna pojava adekvatna grupi mediokriteta. Neko je spomenuo da na Vucicev bezobrazluk nije odgo orio istom merom. Kako kada Vucicevog bezobrazluka, osim toga da ga je uhvatio u lazi, nije bilo? Novinar je taj koji je, kao sto je pomenuto, nastupio bezobrazno do mere koju dosad nisam imao priliku da vidim.
I dosta vise sa frazom u nickovima „razumni deo Srbije, jer da bi neko to bio mora biti razuman. Pozdrav.
Uzmi sendvič i najedi se dobro.
Naravno, postoji partijska direktiva i uputstvo za tumacenje dogadjaja i postoji realnost u ovom slucaju savrseno video-dokumentovana. Od osnovnog stalno prisutnog agresivnog tona, sibicarskog odgovora u kojem se predsednik spetljao da ni sam ne zna da li tvrdi da je B. Stefanovic zaposlen ili nije, do odbijanja da se upozna sa dokumentom na osnovu kojeg bi se to moralo konstatovati kao neosporna cinjenica, pretvaranje da ne vidi jer nosi naocare (valjda ljudi nose naocare da bi videli), besmislenog i nametljivog inistiranja da Sovilj procita ceo dokument kao da tamo stoji nesto sto je ovaj precutao, sve je u znaku izuzetno velikog bezobrazluka (narocito kada se uzme u obzir da je predsednik Stefanovica kao deo svoje ekipe ne samo uzeo u politicku zastitu nego u zatvor jos i u mafijaskom stilu strpao nevinog coveka koji je javnost dokumentovano upoznao sa svojim saznajima o njegovim kriminalnim aktivnostima)Sve sto smo tu videli, a kao deo stalnog repertoara naseg predsednika bilo je ne samo u funkciji njegovog licnog ponizavanja, vec i u funkciji srozavanja institucije predsednika. Soviljovo „Hajte nemojmo da se zavitlavamo“ ne da nije bilo ulicarsko, vec je bilo poslednje pruzanje sanse za spasavanje licnog dostojanstva i dostojanstva javne funkcije koju ovaj obavlja.
E moj saša (namerno malo slovo)lepo ti sroči NARUČENI komentar. Pa dobro čoveče jel si ti ćorav. Ako pogledaš snimak, a fala Bogu ima ga, stavi odgovarajuće naočare i sve će ti biti jasno. I ko je nevaspitan i ekulturan i služi se uličarskim rečnikom. Sendvič verovatno nije imao dovoljno majoneza! 🙂
Pedja, da, namerno je malim slovom ispisano moje ime, ne i „jel“ u odnosu na (kako je ispravno) „je l'“, sto je odraz tvoje (ne)pismenosti, a pisanje imena malim slovom odraz nekulture protkane netrpeljivoscu. Nekim „cudom“ (neznanjem) stavljas tacku na mesto upitnika. Ali, necemo vise o njoj, jasna je. 🤫 Nakon toga, po obicaju, usledi doza kvaziargumenata koji zapocinju prekaljenom frazom ciju sustinu cine sendvici, predlozi da se stave naocare, iako je potrebno cuti i razumeti, a ne gledati, i „poentiranje“ infantilnom doskocicom vezanom za priloge, u ovom slucaju je u pitanju majonez.
Ali, znam u cemu je problem. Problem je u predlogu da se stave naocare, a ne da se slusa i cuje. Pokusaj, doziveces preporod. Ocigledno radis pogresno i pogresno predlazes. Za razliku od tebe koji gledas u daljinu, gledam u sirinu.
Aaa:
Uzmi sendvič i najedi se dobro.
Ne praktikujem bilo koji vid brze ishrane odnosno ishrane „u letu“. Utice negativno na kognitivne funkcije, sto i tebi preporucujem da prestanes. 🤭
Drz ga, ne daj ga
Naravno, postoji partijska direktiva i uputstvo za tumacenje dogadjaja i postoji realnost u ovom slucaju savrseno video-dokumentovana.
Istina, zato realnost koja je savrseno video-dokumentovana gledaj kao takvu, ne onakvom kakvu zelis da drugi vide.
U poredjenju sa tobom, integrativno gledam materijal i zakljucujem, jednodimenzionalne projekcije me nikada nisu interesovale.
Indoktriniranost na delu. 😉
Pozdrav za Cenzolovku, kao i dosad, nastavicu, iskljucivo, da vas citam. Izneti drukciji stav, znaci dobiti sendvic. 😂 Neki ljudi nisu svesni svoje nesvesti.
P.S. Definitivno sam najneproduktivniji bot, jer zbog posla, retko kada imam vremena da procitam vesti, a kamoli da ostavim komentare. Tako je nama programerima. Ipak, hvala im sto su vas i mene nasmejali.
Sve najbolje vam zelim.
Ima li igde na svetu predsednik držsve koga maltretiraju novinari kao što je slučsj kod nas
Nevaspitani ste brate mili do bola.Jeste li.imsli u školi predmet pedagogije ds se znate ponašati kako svetu dolikuje.Ovo je strašno koliko ste nekulturni.
Trebalo bi na konferencijama za novinare nastupiti iracionalno prenaglašeno afirmativno prema subjektima. Tako će implodirati.
Takođe preporučio bih da se kao uvod u pitanje koristi „Pošto su Vaše ingerencije jasno definisane, zadržao/la bih na njima…“, i onda ga pitati nešto za higijenu, ordenje, protokol, na kojoj temperaturi se pere protokolarni escajg itd…
Ovde se radi o zameni teza da si VUČIĆU rekao da je narodni neprijatelj sigurno bi poludeo kao i sad ali da li se Trampa obraćaju nemoj da se zvitlavamo, tu je problem u načinu obraćanja a ne u pitanju, zato je ovo zamena teza. Ti si novinar a on predsednik i nose ti tu da sudija da li se on zavitlava već da pitaš. Ovakvih novinar nije bilo ni za vreme Miloševića.
Kolega Sovilj je u pravu kad predviđa da će odsad novinari još više biti u strahu pri postavljanju pitanja, i da taj strah sada postaje opipljiv i egzistencijalan: to postaje pitanje života i smrti, jer mi smo ovde već imali ubistva novinara: jedan pištoljem u glavu iz blizine, jedan premlaćen metalnom šipkom, koja, uzgred – misli se na metalnu šipku – opet radi, to je najbolje osetila glava jednog opozicionog političara. Stvar je ogoljena do kosti: predsednik ne bira reči, ne obuzdava se, postaje sve bešnji. Kolega Sovilj je savršeno hladnokrvan i smiren (setite se samo kada je predsednika zamolio da se kulturno ponaša, onomad, na tadašnjem susretu predsednika sa novinarima). U ovom slučaju kolega jeste za nijansu prekoračio tu granicu upotrebom reči „zavitlavanje“ jer se time na trenutak spustio u predsednikovu kaljugu, koja je počela već uvodnom, ničim isprovociranom rečenicom upućenom upravo Sovilju: „‘Sti, stručnjak, vid’o lepši park u Evropi od ovoga?“. Vinston Čerčil je rekao: „Onaj ko ume da kontroliše sebe jači je od onoga što je osvojio grad“. Dakle, ako neko može – to može Sovilj: apsolutna kontrola. Iako je jedan ovakav predsednik zaslužio da mu, u običnoj konverzaciji, bude rečeno sve što bi čoveku moglo da padne na pamet, pred kamerama, za vreme vršenja posla, treba sasvim biti u granicama pristojnosti. Na stranu sad infantilno predsednikovo proglašavanje svega što smatra da je njegovo delo „najlepšim u Evropi“ (Sovilj je mogao da mu odgovori „Jesam, predsedniče, putovao sam po Italiji, Nemačkoj, Francuskoj; video sam mnogo lepše“) – ali ovaj predsednik je neprijatelj svakog ko ima svoj mozak i njime se služi. Najistureniji ljudi u odbrani zdravog razuma su sada novinari koji su osuđeni da staju pred njega. Najvidljiviji u tom stroju je Miodrag Sovilj. Budi hrabar, i pun samokontrole, prijatelju! Velike su nade svih nas upravo u tebe.