Spinom po NIN-u

Ima ona scena u seriji ‘Novine’ kad čitav jedan tiraž bude spaljen zbog teksta koji je izašao, a koji je otkrivao veze novog vlasnika u, blago rečeno, sumnjivim poslovima. Lepota življenja u ovom vremenu je što nikakva fikcija više ne može da do’aka stvarnosti, već stvarnost često pretekne fikciju, pa se tako u stvarnosti čitav jedan tiraž novina povuče zbog naslovnice. Novine se vrate, ali izbledele. Kao da je neko rukom s njih obrisao fotografiju koja, uzgred, nije ni prvi put objavljena. Kontekst je, međutim, ovoga puta po onoga ko se nalazi na naslovnici (Aleksandar Vučić) ipak puno opasniji jer njegove najbliže saradnike povezuje sa aferom u fabrici oružja Krušik.

Da li je fotografija na kojoj je snajper uperen u predsednika izabrana sa namerom da ukaže na nešto više od činjenice da se tada, kad je slikan, našao na sajmu naoružanja, to znaju samo oni koji su je odabrali.

– Igrom slučaja, video sam naslovnu stranu NIN-a te srede, nekoliko sati pre nego što je pokrenuta hajka na ovaj nedeljnik u Skupštini Srbije. Niti ja niti dva moja najbliža saradnika nismo u njoj videli ništa sporno – kaže za Novosti Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik sajta Cenzolovka.

Ipak, spin majstori su okrenuli priču. Podsetili su da je u Srbiji već ubijen premijer te da je ova fotografija zbog toga neumesna.

– Korupcija u slučaju Krušik je najbolnija afera za Vučićev režim u poslednjih sedam godina. Zato je ceo državni aprat posvećen skretanju pažnje sa te priče – objašnjava Gunjić.

– Ko se, u stvari, sada seća o čemu je pisao NIN u tekstu koji je najavljen uz tu ‘spornu’ fotografiju na naslovnoj strani? Da li je ikome, pored spina kako novinarska bagra sprema ili bar priziva atentat na voljenog predsednika, važno to što je NIN u tom broju objavio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo od bezbednosnih agencija da ispitaju poslovanje fabrike oružja Krušik sa privatnim trgovcima oružjem – za koje radi i otac ministra policije? – dodaje Gunjić.

Autocenzura? Možda, ali tekst je ipak ostao, za razliku od onoga u seriji ‘Novine’.

– Mislim da su postupili racionalno u datim okolnostima. Ono što je najvažnije, nisu promenili nijednu reč u svojim tekstovima, nije im zabranjena nijedna tema, već su, pretpostavljam, shvatili da je izdavač delimično podlegao histeričnoj propagandi Vučićevog režima i lažnoj usporedbi sa sudbinom Zorana Đinđića – kaže nam Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Gunjić ipak nema tu količinu razumevanja za ovu odluku.

– Jeste Srbija država u kojoj je iz snajpera ubijen premijer, ali je još više država u kojoj su na vlasti ljudi koji su inspirisali i to ubistvo i mnoga druga ubistva tokom ratova devedesetih. To njihovo pretvaranje u žrtve – a ovde su najveće televizije i tabloidi godinama posvećeni toj transformaciji – ne samo što je bolesno, patetično, već je cinično prema pravim žrtvama na ovim prostorima. To je ono što se ovoj priči događa – nikome nije bitna istina o toj naslovnoj strani, bitna je poruka o ogromnoj žrtvi koju podnosi Aleksandar Vučić kako bi služio domovini – kaže Gunjić.

Bodrožić ističe da je političko targetiranje novinara sve opasnije ‘u zemlji u kojoj su oni ubijani, prebijani ili su im kuće spaljivane’.

– Ako na sva zvona trube laži o monstruoznim medijima koji zagovaraju atentat na predsednika, kakve posledice takvih hajki oni očekuju? Očigledno da na taj način žele da izazovu autocenzuru u glavama novinara, ali to njihovo verbalno nasilje se lako može pretvoriti u pravo nasilje prema novinarima i svima koji se usuđuju da kritikuju vlast – smatra Bodrožić.

To jutro bilo je nemoguće naći NIN na kioscima, a u neformalnom i nezvaničnom razgovoru sa prodavcima saznali smo da nije samo NIN kasnio taj dan na kioske, već i sve dnevne novine. Posledice bi, stoga, mogle biti strašnije nego što se čini na prvu ruku i biće dobro ako samo jedna naslovnica strada.

– Vlast Aleksandra Vučića od prvog dana uništava medijsku scenu tako što zastrašuje, ucenjuje i kriminalizuje novinare – objašnjava nam Bodrožić i na kraju upozorava:

– Ovo je izgleda poslednji stadijum tog procesa i želja je režima da disciplinuje ili, za njih još bolje, ugasi i ove preostale, ‘nedoklane’ medije, koji i dalje rade u javnom interesu. Žele da nam nametnu paranoju i samocenzuru.