I ove godine su novinarska udruženja pozvala na rešavanje slučajeva napada na novinare i nalaženje odgovornih za ubistva i kidnapovanja novinara pre, tokom i nakon rata. Na Kosovu je kidnapovano ili ubijeno 12 novinara, i Srba i Albanaca.
Međuetničke razlike koje i danas postoje na Kosovu dovele su do toga da se o ubijenim i kidnapovanim novinarima govori samo na osnovu etničke pripadnosti, a slučajevi ostaju u fiokama.
Dok se o srpskim novinarima govori kao žrtvama ratnih zločina, o albanskim novinarima govori se kao o žrtvama političkih čistki. Zajedničko im je da su radili u medijima, bili novinari i da nijedan slučaj nije ravetljen.
Beriana Mustafa, ćerka Džemajilja Mustafe: U tom trenutku nisam mogla da verujem, znam samo da sam potrčala i rekla, to nije moguće, da je moj otac ubijen, da je moj otac sledeća žrtva političkih ubistava koja su počela 1998. na Kosovu.
Snežana Perenić, supruga Slavka Perenića: Pošto je glavni put bio blokiran, oni su pošli nekim sporednim, gde ih je neki čiča uputio, ali su na tom putu našli na neku barikadu, došli su im pravo u ruke i otad im se gubi svaki trag. Od to dana u stvari ne znamo ništa o njima.
Nastavak teksta pročitajte na sajtu insajder.net.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.