Ministar Lončar se, po maniru svog predsednika, novinaru N1 obraćao familijarno po imenu sa očitom namerom da njegovo pitanje diskvalifikuje.
I umesto odgovora je rekao da novinar N1 ne razume dokumentaciju „i to je sasvim u redu“.
“Ali vi biste morali da završite medicinu da bismo mogli da razgovaramo”, rekao je Lončar.
Novinar je pročitao dokument bolnice u Zemunu u kome se jasno na srpskom jeziku navodi da “slobodnih mesta” na respiratorima nema…, ministar Lončar je doslovce rekao:
„Što ste nervozni Petre? Nemojte biti nervozni, utiče to na lepotu, i na sve utiče“, nastavljao je Lončar.
Sve u svemu, Lončar i Stojanović su otvoreno nastojali da zamajavaju i potcenjuju prisutne novinare, a da dokument, koji je objavio sin Ljubiše Đurića ne samo da nisu demantovali nego su ga potvrdili.
Ali su nam svima rekli da je njihov naknadni nadzor pokazao da su svi parametri ukazivali da je pacijent dobro i ima „dobar odziv“ na postojeću terapiju te da je njihov naknadni nadzor pokazao da zaključak doktorke da mu je potreban respirator nije bio tačan.
Doktor nije demantovao da je tako trajalo četiri dana, pre nego što je pacijent ipak prebačen na respirator.
To što je pacijent iznenada umro, dešava se.
“Može i meni da se desi”, rekao je doktor Stojanović, u maniru svog ministra, kako je ministar govorio u maniru svog predsednika.
Užas. Ne to što respiratora nije bilo. To se dešava. I umesto da se prizna, dobili smo ovo.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.