Sramno obraćanje Vučića na dan ubistva Olivera Ivanovića

Predsednikovo obraćanje je u stručnoj javnosti oštro kritikovano zbog korišćenja epiteta poput „jadnici, nesrećnici i bednici“, a najviše zbog situacije u kojoj je ovakav govor bio potpuno neprimeren.

Na konferenciji je u negativnom kontekstu pomenut predsednik NUNS-a Slaviša Lekić, koji za Danas kaže da umesto da obraćanje javnosti posveti senima likvidiranog Olivera Ivanovića, Aleksandar Vučić je napravio komemoraciju povodom 2.000 dana sopstvene vlasti.

– I ovu tragičnu (ne)priliku, govorim o ubistvu, ne o jubileju, ozračio je svojom poganom retorikom o jadnicima, bednicima i lopovima koji ne misle isto kao i on o povodu i motivu za ubistvo Olivera Ivanovića. Govorio je i o turističkoj ponudi Niša. O tome kako neće da govori koliko je učinio za Olivera i njegovu porodicu a to je – mnogo. Sramotno, i za jednog Nikolu Selakovića a kamoli predsednika države. I svi su mu drugi bili krivi, pa i tviteraši, uključivši mene – kaže Lekić.

Prema njegovim rečima, najveći problem Srbije, u ovom trenutku, jeste činjenica da je najmoćnijem čoveku zemlje, „poput nekakve mentalne tetovaže, u mozgu istetovirana – večita borba protiv unutrašnjih neprijatelja“. Dodaje da tendenciju da se ukloni Ivanović nije izmislio on, već je o tome govorio sam Oliver Ivanović.

– „Još nisu pucali na mene, ali ko zna. Nije ni to isključeno. Mislim da bi to bilo pogrešno, ne verujem baš u takav scenario…“, govorio je. Pa, bilo je onih koji ne misle da je to pogrešno. Pogledajte spot, uostalom, o Oliveru Ivanoviću koji je Pink emitovao pred izbore u Kosovskoj Mitrovici, izjave gradonačelnika Gorana Rakića, nesrećnog mašinovođe Marka Đurića… – ističe Lekić.

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić Vučićevo obraćanje javnosti ocenjuje kao daleko ispod granice dobrog ukusa.

– Od fikusa koji dodaje papire u obliku premijerke, koja po Ustavu ima značajno veća ovlašćenja od predsednika države, do sijaset uvreda, etiketiranja… Bio je to još jedan više nego nevaspitan nastup osobe koja sebi dopušta ama baš sve i svašta. Ali, to je Vučić, oduvek i zauvek: militantni radikal koji maše „pouzdanim papirima“ i „Lauferovim saznanjima“, čak i u trenucima kada je ubijen jedan čovek – ističe Gruhonjić za Danas. On dodaje da Vučiću to nije prvi put, ali da bi bilo dobro da bude poslednji.

– Koristiti vanrednu pres konferenciju, zloupotrebljavati atentat na čoveka protiv koga su njegovi čauši koliko jesenas vodili jezivu kampanju pred lokalne izbore na Kosovu, za napade na opoziciju i ljude koji imaju hrabrosti da preko društvenih mreža kritikuju njegovu svevlast, zaista je ispod granica elementarne ljudskosti – naglašava Gruhonjić. NJegov generalni utisak o Vučićevom obraćanju na konferenciji jeste da je reč o još jednom pokušaju zastrašivanja.

– Kao da građani ove zemlje nisu već dovoljno prestrašeni činjenicom da je ubijen Oliver Ivanović, čovek od integriteta i političke i ljudske hrabrosti. No, strah se začas pretvori u bes i može lako da se obije o glavu onome ko ga seje. Setimo se samo Slobodana Miloševića. Umesto što plaši i nastavlja da antagonizuje Srbiju, bilo bi lepo da smo od Vučića čuli ko su ti mafijaši koji haraju severom Kosova, a o kojima je pričao pokojni Ivanović, kakve su to kriminalne strukture u sprezi sa bezbednosnim strukturama iz Srbije na severu Kosova, ko pali ljudima automobile po severnoj Kosovskoj Mitrovici, kakva saznanja ima o tome, gde su papiri… – kaže Gruhonjić. Naš sagovornik smatra da te odgovore nećemo dobiti, „dok god je Vučić na vlasti“.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže za Danas da ga retorika predsednika Srbije ne iznenađuje, ali da su njegove konferencije mučne zbog toga što novinari nisu u mogućnosti da postavljaju pitanje i da na njih dobiju adekvatne odgovore.

– Upečatljivo mi je ostalo poslednje pitanje koje je postavila koleginica iz Insajdera, gde on umesto da odgovori na postavljeno pitanje bukvalno rekao: „Znam ja šta ste vi hteli, sad ću da objasnim ljudima šta ste hteli da pitate“. Zašto pitanja moraju da se tumače, umesto da se na njih konkretno odgovara – pita Ćulibrk. Dodaje da je legitiman odgovor da nema komentar, ne može da odgovori ili nema informaciju o tome.

– Znam ja šta ste vi hteli da pitate je nešto što insinuira i što dovodi novinare u defanzivnu poziciju. Došli smo u situaciju da više ništa ne može da se pita, jer ni na jedno pitanje ne možete da dobijete odgovor – zaključuje Ćulibrk, uz podsećanje da su novinari tu da pitaju a ne da slušaju.

Obračun sa novinarima i političkim neistomišljenicima juče je nastavljen na TV Pink, kao i u tabloidnim medijima bliskim režimu.

Meta na čelu

– Važno je ko je pucao. Ali je važno i ko je Oliveru Ivanoviću svih ovih godina crtao metu na čelu i bio lokator za šest metaka u njegovom telu: to su, redom, Aleksandar Vučić; svi njegovi saradnici iz stranke i organa vlasti; gotovo svi oni koji su prekjuče sedeli u studiju Pinka i oplakivali ubistvo Srbina sa Kosova iako bi se većina, u potaji, od sreće napila: Vulin, Radun, Krle, Vučićević, Lazanjski, Milomir Marić, Bojan Bilbija, Saša Milovanović, Drecun, Anđelković – ekipa od koje pristojan svet beži čak i sa frekvencija gde divane. Pre dve godine u jednom intervjuu rekao sam: „Vučić, za razliku od Miloševića, ne ubija. Još!“ Nikad ne bih ponovio ovu izjavu. Ovo ne znači da sam uplašen: ovo znači samo ono što smisao ovih reči kaže – ističe Slaviša Lekić.