„Srbija nema politički interes da izruči Gnjota“: Kako će se okončati drama beloruskog aktiviste

„Sud u Srbiji mora da vodi računa o jednoj činjenici koja se tiče međunarodne obaveze Republike Srbije, mi moramo da poštujemo konvenciju o ekstradiciji, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za ekstradiciju, u kontekstu toga da njemu neće tamo biti obezbeđeno pravo na fer i pravično suđenje, ukoliko će on tamo biti mučen, Republika Srbija ne može da ga izruči. Belorusija ničim nije dokazala da će njemu biti zagarantovano pravo na fer i pravično suđenje“, ocenio je Sofijanić.

Dodao je da je odluka Višeg suda pravno manjkava, jer ključni dokazi koje je odbrana navodila tokom postupka „apsolutno nisu uzeti u obzir u odluci“.

Na pitanje zašto je Gnjot sporan, Đokić pojašnjava da se protiv njega vode dva procesa – jedan u Belorusiji, koji je očigledno politički motivisan, i drugi pred našim organima, koji je pravno-birokratski.

„Budući da se radi o čoveku koji je bio na neki način novinar, ali i politički aktivista, to možemo da razumemo kada je u pitanju autokratija. I kada se čovek bavi bilo kakvim sportskim novinarstvom, on u nekom trenutku može da se nađe u konfliktu sa tim režimima. Taj režim takve stvari ne prašta i naravno želi ga nazad da bi ga utamničio i stavio u neke užasne uslove. Znamo da u beloruskim zatvorima ljudi i nestaju, i umiru, i bivaju mučeni. Mislim, to je sve dokumentovano“, ukazuje Đokić.

Od izbora u Belorusiji i pokušaja promene vlasti, što je izazvalo ogromne demonstracije, navodi, pokrenut je talas ozbiljne represije u toj zemlji. Sada se po celoj Evropi nalaze različite političke izbeglice iz Belorusije.

„Ovde se desilo da je u Srbiju došla Interpolova poternica i da je Srbija morala da reaguje. Desila se birokratska bitka koja je Gnjotu zagorčala život“, ocenjuje on.

Sofijanić pojašnjava da Belorusija njega tereti za utaju poreza od 300.000 evra u četiri firme, ali prema dokumentaciji koju su pribavili iz te zemlje, on nije bio direktor ni u jednoj od tih firmi.

Dodaje da je Gnjot uhapšen čim je ušao u Srbiju – 31. oktobra prošle godine, i nakon toga je u Centralnom zatvoru proveo sedam-osam meseci, a posle toga je u kućnom pritvoru. Srbija može da drži Gnjota godinu dana, to znači do 31. oktobra ove godine, navodi.

Takođe, kaže i da je optužnica, koju je Belorusija bila dužna da dostavi Srbiji, datirana posle datuma kojeg je Srbija zatražila dokumenta, što znači, kako ocenjuje, da pre nego što je Srbija zatražila optužnicu, on nije bio terećen u Belorusiji.

„Pritom, optužnicu potpisuje tužilac, koji je pod sankcijama EU zbog kršenja procesnog prava, učešća u političkim procesima 2018. i 2019“, ukazao je.

Takođe je naveo da je zakon prema kojem je optužen Gnjot primenjen retroaktivno, kao i da je organizacija koju je on osnovao u Belorusiji proglašena ekstremističkom, što ništa nije uzeo u obzir Viši sud u Beogradu.

Na pitanje kako tumači pisanje medija da se Gnjot lično zamerio predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku, Đokić ocenjuje da je to personalizovani režim, vrsta „postkomunističkog sultanizma“, uporedivši ga sa režimom rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskog.

Ističe i da „Srbija nema neki interes da isporuči Gnjota Belorusiji“, kao i da bi to imalo mnogo više negativnih, nego pozitivnih efekata, pogotovu u odnosima Beograda sa Zapadom.

„Lično ne smatram da Srbija može da profitira ako bi izručila Gnjota Belorusiji“, zaključuje.

Apelacioni sud ima rok od 30 dana za donošenje odluke o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji. Pred Apaleacionim sudom, tužilaštvo je danas ostalo pri svom stavu da su ispunjeni svi uslovi da Gnjot bude izručen Belorusiji, dok odbrana tvrdi da se proces protiv njega u Belorusiji vodi zbog njegovih političkih stavova i da bi izručenje značilo njegovu smrt. Gnjot je i danas pred sudom ponovio je da nije počinio krivično delo, već da ga Belorusija traži zbog njegovih političkih stavova.

Snimak N1